Ekonomija na udaru: Da li se sa zaključavanjem kasni i je li uopšte jedino rešenje?

Krizni štab je juče rekao svoje i, uprkos glasnim zahtevima zdravstvenog dela tog tela, izostalo je potpuno “zaključavanje“, odnosno prekidanje ekonomskih i javnih društvenih aktivnosti. Neki su čak tražili novo vanredno stanje ali i ovoga puta donete su, neki bi rekli odmerene a neki polovične, mere delimičnog “zatvaranja“ koje će pogoditi samo trgovinske radnje, HOREKA sektor, a i to samo preko vikenda, odnosno od subote u podne do ponedeljka ujutro, kada će sve biti zatvoreno.

Nebojša Atanacković iz Unija poslodavaca Srbije kaže za 24sedam da je došao trenutak da privreda podržava oštrije mere koje su, na prvi pogled, usmerene protiv nje.

Privreda ionako životari

– Trebalo je s primenom oštrijih mera i striktnog pridržavanja propisa krenuti ranije, kada su krenule i zemlje EU. Sada je to iznuđeno, a ne isplanirano rešenje. Bolje je sve zatvoriti na nekoliko nedelja i osloboditi se pritiska epidemije, jer privreda u ovom stanju “ni rata, ni mira“ ionako životari. Sve ovo predugo traje i sada ozbiljno ugrožava svako poslovanje – ističe Atanacković.

Vanredno stanje i policijski čas

U Srbiji je zbog korona virusa proglašeno vanredno stanje 15. marta koje je ukinuto odlikom Skupštine Srbije 6. maja. Tokom tog prvog talasa korone, građani su bili i pod “policijskim časom“. Prvobitno je od 18. marta važio od osam sati uveče do pet ujutro, a posle četiri dana je produžen na period od pet do pet. Za Uskrs je bio totalni policijski čas i on je trajao 84 sata – od petka u pet popodne do ponedeljka u pet ujutro.

On naglašava da velike firme koje proizvode u serijama za strano tržište ionako ne mogu da rade punim kapacitetom, čak i da je ovde “sve normalno“, pošto su vezane za inostrane partnere.

– Mene kao privrednika vređaju izjave da “sada moramo da brinemo o privredi“, a pritom se misli na kafiće i restorane. Ako je naša privreda kafić, onda bolje da ništa ne radimo. Tim ljudima treba platiti što ne mogu da rade, da bi svi mogli da radimo normalnije kasnije. Džaba nam što posle dobijemo po pola minimalca, kada treba da platimo još gomilu poreza i na taj minimalac i na ostalo, a posla i prometa nema – odrešit je Atanacković.

Zavisi i u kom periodu “zatvarate” privredu

Profesor ekonomije Ljubimir Madžar je za odmerenije rešenje i nada se da do zaključavanja, kakva viđamo po Evropi, u Srbji neće doći.

– Razumem zdravstvene radnike ali nije dobro da se izgubi ni drugi, ekonomski aspekt, kao što je bio slučaj u proleće prošle godine. Tim pre što u svetu nema dokaza da ekstremno zaključavanje daje gotovo rešenje za zdavstvenu situaciju. Naravno, ne treba ni držati sve “otvoreno“ – mišljenja je ovaj priznati stručnjak.

U vezi sa različitim vremenom i stepenom “zaključavanja“ po Evropi, Madžar ukazuje i na sezonsku komponentu efekta na privredu.

– Nije isto kada zaključate ekonomiju ili neku granu u njenoj “tihoj“ sezoni ili kada je na vrhuncu godišnje potražnje i proizvodnje. Imali smo sreće što zaključavanje i vanredno stanje 2020. godine nije donelo prevelike štete privredi, što pokazuje i pad BDP-a manji od jedan odsto. Ali tu imamo i drugi “trošak“ zaključavanja, onaj socijalni, koji je imalo celo društvo tih dana, a pogotovo najstarjiji građani koji su morali da ostanu stalno u svojim domovima – zaključuje Madžar.

Zakon o zaštiti stanovništva

Ovoga puta “izbegli“ smo uvođenje još jednog “vanrednog stanja“ zbog zdravstvene situacije. Neće zasad, a nadamo se uopšte, biti ni “vanredne situacije“, koju je moguće uvesti na osnovu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Tada glavnu reč vodi ministar zdravlja zajedno sa Vladom i MUP-om. Ovo je mnogo blaži oblik od “vanrednog stanja“ jer se u mnogo manjoj meri suspenduju prava građana. Doduše, i tom prilikom može da se uvede policijski čas i ograniči kretanje stanovništva, kao i zabrani rad objekata.

Takođe, ministar zdravlja može da zabrani okupljanja na javnim mestima, ograniči kretanje stanovništva u području zahvaćenom vanrednom situacijom, zabrani ili ograniči putovanja, zabrani ili ograniči promet pojedinih vrsta robe i proizvoda, uvede vanrednu vakcinaciju i donese mere lične zaštite od infekcije.

Prilikom proglašenja vanredne situacije, kao što smo videli tokom velikih poplava 2014. godine, može zatražiti i pomoć vojske u sprovođenju mera.

Nemci i Britanci spremili milijarde…

“Zaključavanje“ je generalno bauk koji ovih meseci kruži širom Evrope ali i sveta. Nemačka je na primer “pod ključem“ od novembra, a sada e planira da se rok produži do 28. marta. I to uz velike proteste iz krugova privrede i pokrajinskih političkih struktura.

Prema procenama uglednog IFO instituta, trošak čak i parcijalnog “zaključavanja“ za samo dva meseca je između 255 i 495 milijardi evra. To podrazumeva i pad stope BDP-a između 7,2 i 11,2 odsto. Ako blokada potraje tri meseca, procena ide i do 729 milijardi.

Pročitajte još:

Banke od ovog meseca povećavaju naknade: Na razne provizije godišnje ode i do 100 evra!

Velika izvozna šansa: Ruže najbolje cvetaju u Srbiji i na jugu Francuske

A ekonomski eksperti procenjuju da 25.000 preduzeća već sada opstaje samo zbog pomoći države.

Možda još gora situacija je u Velikoj Britaniji, gde je zaključavanje sada još rigoroznije. Iz Kancelarije za budžet kažu da će država radi pomoći zdravstvenom sistemu, privredi i građanima potrošiti 412 milijardi evra u periodu april 2020- april 2021. a onda još 271 milijardu za sledeću godinu.

U Austriji, koja je po broju građana slična Srbiji, vlada je dala ili se sprema da to učini, ukupno 31 milijardu evra.

Slični problemi, ako ne i veći, muče i naše komšije, pa je juče stigla vest da novi “lokdaun“ ne bi moglo da izdrži 90 do 95 odsto crnogorskih preduzeća. Predsednik Unije poslodavaca CG, Predrag Mitrović, rekao je da je ekonomska aktivnost svedena na veoma nizak nivo i beleži pad, i da firme koje su opstale mogu da izdrže još samo nekoliko meseci.

Da li će zaključavanja ipak biti znaćemo možda u utorak, kada je nova sednica Kriznog štaba i novo sagledavanje epidemiološka situacije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi