Stranci u srpskom IT-ju: Razvojna šansa ili prokletstvo malih

Srpski IT je zapravo strani IT, ako se pogledaju statistika i kategorije odakle dolaze vlasnici firmi koje zapošljavaju domaće programere i na njihovom radu ostvaruju izvozne prihode. U protekle dve godine zabeležen je i veći broj osnivača ITK firmi u Srbiji iz Rusije, mada su Amerikanci i dalje najdominantniji. Da li nam stranci više daju ili uzimaju, pita se magazin „Biznis i finansije“.

Još pre samo dvadesetak godina IT sektor u Srbiji je bio „u kamenom dobu“, a stranaca ni na vidiku, dok danas oni u svim segmentima preuzimaju ili su već preuzeli primat: po prihodima, zapošljavanju, izvozu…

Ukoliko se posmatra broj IT kompanija prema strukturi vlasništva, najveći udeo imaju i dalje domaće kompanije, ali ukoliko uzmemo kriterijum prihoda ili broja zaposlenih, stranci su tu nadmašili domaće igrače, pokazuje analiza Milovana Matijevića, poznatog IT stručnjaka.

Strane IT firme sa svojim kapacitetima definitivno preuzimaju primat u Srbiji, i taj trend će se po svoj prilici nastaviti i u narednim godinama. To pokazuje i podatak koji Milovan Matijević iznosi u svojoj SITO analizi „Razvoj industrije informacionih tehnologija“, da se među 15 najvećih IT izvoznih preduzeća po prihodu i broju radnika nalazi čak 13 u stranom vlasništvu.

Osim toga, domaći igrači u vrhu su retki, jer najuspešnije srpske firme kupuju stranci ili one same sele dobar deo svog poslovanja van Srbije, idući za tržištem. To uzrokuje dalju koncentraciju stranog kapitala među najuspešnijm IT izvoznicima, zaključuje Matijević.  

Ako se pak posmatra samo 100 vodećih kompanija po prihodima, njih 63 odsto je u stranom vlasništvu, i one zapošljavaju 77 odsto radne snage i ostvaruju 69 odsto prihoda.

Mada se sve više priča o dolasku Rusa u svim privrednim granama, pa i u IT sektoru, oni su prilično nisko na lestvici i nalaze se van liste prvih deset zemalja sa najvećom zastupljenošću. Ipak, tokom 2022. najviše kompanija po poreklu osnivača (37) bilo je iz Ruske Federacije, dok ih je tokom prethodne dve decenije došlo svega sedam.

– Rusi su masovnije dolazili kao preduzetnici tokom 2022. i 2023. godine, i to više hiljada njih – kaže Matijević za B&F. i dodaje da se očekuje napredak ruskih kompanija na listi koja posmatra broj zaposlenih tokom 2023.

Međutim, nije poznato kolika je i kakva je njihova poslovna aktivnost, jer preduzetnici paušalci nemaju obavezu podnošenja finansijskih izveštaja. Takođe, stranci mogu dobiti boravak u Srbiji kupovinom nekretnine ili osnivanjem firme, tako da jedan od razloga povećanja broja ruskih preduzetnika može biti i taj, ali zvanične potvrde o tome ne postoje.  

Zašto stranci dolaze?

IT firme sa srpskim osnivačima zapošljavaju 42,7 odsto radne snage i ostvaruju 41,6 odsto prihoda. Od inostranih osnivača najviše zapošljavaju IT firme čiji su osnivači iz SAD (10,8%), a slede Švajcarska (6,2%), Holandija (5,9%) i Velika Britanija (5,8%).

U softverskim firmama zapošljava se osam od 10 radnika, što je logično, s obzirom na broj ovih kompanija. Najveći broj tih preduzeća su izvoznici te su, prema rečima Matijevića, glavni generator vitalnosti IT industrije. Naš sagovornik iznosi procenu da su na kraju 2023. godine IT kompanije u stranom vlasništvu zapošljavale oko 40.000 radnika od ukupno 65.000, koliko ih radi u IT sektoru.

24sedam

 

– Stranci dolaze na ovo tržište pre svega zbog kvalitetnih IT kadrova, a sve druge izvore rasta, od kapitala do tržišta, obezbeđuju van Srbije. Jedan manji broj stranaca osniva IT firme u Srbiji da bi efikasnije prodavao svoje proizvode i usluge domaćim kupcima – navodi Matijević.

Strani vlasnici kontrolišu danas više od 70 odsto izvoza softvera i informatičkih usluga sa tendencijom rasta svake godine. Ovakva struktura IT industrije ne ide naruku ukupnoj srpskoj privredi, smatra Matijević, i iznosi više argumenata.

– Strani izvoznici nisu zainteresovani za strategije države u IT oblasti, za razvoj inovacija koje bi unapredile srpsku privredu i bilo kakvo sistemsko delovanje na te kompanije je skromno. Ni domaća izvozna preduzeća nisu previše zainteresovana, ali za njih možemo da kažemo da će bar tokom kriznih vremena ostati u zemlji –  objašnjava Matijević.

Sa dominacijom stranaca dešava se i „prikriveni odliv mozgova“.

– U IT sektoru nisu potrebna velika ulaganja i kvalitet poslovnih rezultata zavisi od ljudskih resursa. Najbolje pojedince zapošljavaju stranci jer nude veću platu, tako da IT stručnjaci napuštaju državnu službu, banke, privredu... To je legitimno sa stanovišta pojedinca, ali posledice po privredu i državu mogu da budu velike i u tehnološkom i u finansijskom smislu. Nećemo imati kadrove koji bi radom u domaćim kompanijama podigli konkurentnost srpske privrede. Gubitkom talenata gubite konkurentnost i na državnom i na ekonomskom nivou –  izričit je Matijević.

Zanemarivanje sopstvenog razvoja

Pametna država bi, prema njegovim rečima, najkvalitetnije informatičare tretirala kao ograničeni resurs od nacionalnog značaja.

– U globalnoj ekonomiji, srpski informatičari su zrnce soli ili začin, ali i začin može da da fantastičan ukus nekom jelu. Stranci to zrnce soli jeftino uzimaju –  ocenjuje naš sagovornik.

Dakle, sve vreme se promoviše izvoz IT usluga, a zanemaruju se domaće potrebe. Tako dolazimo u situaciju da izvozimo jeftinu radnu snagu, a uvozimo skupa rešenja.

– Usluge koje pružaju domaće IT firme domaćim preduzećima su upola cene za istu stručnost u odnosu na prosek Evropske unije. Kada je reč o softverskim rešenjima slične klase, ta razlika u ceni je i višestruko veća na evropskom tržištu –  ističe Matijević.

Međutim, problem je što stagniraju domaće IT firme koje bi mogle da opsluže sva preduzeća u Srbiji. Naime, digitalizaciju srpske privrede sprovodi, prema rečima Matijevića, oko 5.000 ljudi, od kojih samo 1.500 razvija poslovna rešenja. Stoga su mnogi prinuđeni da kupuju skupa softverska rešenja iz inostranstva, koja su često pravili srpski stručnjaci radeći za strance.

– Država nije svesna svih specifičnosti IT sektora i stvari se uglavnom prepuštaju slučaju – zaključuje Matijević.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi