Kolika plata vam treba za stan od 100.000 evra? Računica otkriva koliko kvadrata za isti novac dobijate u Srbiji

Za stan od 100.000 evra prosečna plata u Srbiji dovoljna je samo na papiru i pod određenim uslovima. Uz učešće od 20.000 evra, kredit na 30 godina i kamatu od 4,5 odsto, mesečna rata iznosila bi oko 405 evra. To je gotovo 40 odsto prosečne zarade, ali više od polovine medijalne plate.

Uzmimo za primer dva kupca sa istom neto platom od 120.401 dinar, koliko je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila prosečna zarada u junu 2026. godine. Isti budžet i ista mesečna obaveza, međutim, neće im omogućiti isti životni prostor. Ključna razlika je u gradu u kojem kupuju nekretninu i broju kvadrata koje za isti novac mogu da dobiju.

Stan od 100.000 evra nije isti stan u tri grada

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna ostvarena cena kvadrata starogradnje u prvom kvartalu 2026. iznosila je 3.096 evra u Beogradu, 2.363 evra u Novom Sadu i 1.786 evra u Nišu.

Kada se te cene prevedu u kvadrate, razlika postaje veoma jasna. Budžet od 100.000 evra dovoljan je za oko 32 kvadrata u Beogradu, 42 u Novom Sadu i čak 56 kvadrata u Nišu.

Profimedia

Kupac koji traži stan u Beogradu sa ovim budžetom zato će najčešće morati da bira između manje kvadrature i udaljenije lokacije. U Novom Sadu izbor je nešto širi, dok u Nišu isti iznos već može da bude dovoljan za dvosoban ili manji porodični stan.

Beogradski prosek dodatno podižu centralne opštine. Na Rakovici je prosečna cena kvadrata starogradnje iznosila oko 2.328 evra, na Čukarici 2.454, a na Paliluli 2.547 evra. To znači da 100.000 evra na ovim lokacijama odgovara stanu površine od približno 39 do 43 kvadrata.

Drugim rečima, Beograđanin ne kupuje manji stan zato što raspolaže manjim budžetom, već zato što lokaciju praktično plaća kvadratima.

Kolika plata je potrebna za ratu od 405 evra

Narodna banka Srbije ne propisuje da učešće za svaki stambeni kredit mora da iznosi 20 odsto. Banke samostalno određuju uslove, pa ono može biti 10, 20 ili više odsto, dok poseban program stambenih kredita za mlade omogućava ulazak u kredit sa učešćem od svega jedan odsto.

Za ovu računicu uzet je uobičajeni model – 20.000 evra učešća i kredit od 80.000 evra. Prosečna kamata na novoodobrene stambene kredite u januaru 2026. godine iznosila je 4,5 odsto, prema podacima NBS.

Sa tom kamatom i rokom otplate od 30 godina, mesečna rata iznosila bi oko 405 evra, odnosno približno 47.500 dinara. Ako banka dozvoljava da rata zauzme najviše 40 odsto mesečnih primanja, potrebna je plata od oko 119.000 dinara. Ukoliko je granica zaduženosti 50 odsto, potrebna zarada pada na približno 95.000 dinara.

Ipak, jedinstvena granica ne postoji. Banka prilikom procene kreditne sposobnosti proverava i postojeće kredite, dozvoljeni minus, kreditne kartice, radni odnos, godine dužnika, kao i iznos koji domaćinstvu ostaje nakon plaćanja mesečne rate.

Ako se rok otplate skrati sa 30 na 20 godina, mesečna obaveza raste na oko 506 evra, odnosno približno 59.300 dinara. Za takvu ratu bila bi potrebna plata od oko 148.000 dinara ukoliko ona ne sme da pređe 40 odsto mesečnih prihoda.

Profimedia

Medijalna plata otkriva težu stranu računice

Medijalna neto zarada u junu 2026. godine iznosila je 94.281 dinar, što znači da je polovina zaposlenih u Srbiji primala manje od tog iznosa.

Rata od 47.500 dinara odnela bi više od polovine medijalne plate. Takav odnos ne znači automatski da će zahtev za kredit biti odbijen, ali ostavlja znatno manje prostora za ostale životne troškove i obaveze, a mogao bi da bude neprihvatljiv i bankama koje primenjuju konzervativniju procenu rizika.

Zbog toga prosečna plata nije najbolja mera stvarne dostupnosti nekretnina. Ona može da pokaže da je određeni kreditni model matematički moguć, ali ne i koliko zaposlenih zaista može da izdrži takvu mesečnu obavezu tokom narednih 30 godina.

Sedma godina može potpuno da promeni računicu

Program stambenih kredita za mlade namenjen je državljanima Srbije od 20 do 35 godina koji kupuju prvu nekretninu. Prema uslovima koje je objavilo Ministarstvo finansija, minimalno učešće iznosi jedan odsto, maksimalni iznos kredita je 100.000 evra, dok rok otplate može biti do 40 godina.

Kod stana vrednog 100.000 evra, učešće bi iznosilo svega 1.000 evra, a kredit 99.000 evra. Bez korišćenja grejs perioda, mesečna rata tokom prvih šest godina bila bi oko 274 evra, odnosno približno 32.200 dinara, jer korisnik plaća kamatu od 1,5 odsto, dok država subvencioniše još dva procentna poena.

Međutim, posle šeste godine kamata postaje promenljiva i obračunava se kao tromesečni ili šestomesečni EURIBOR uvećan za dva procentna poena. Ako bi EURIBOR tada bio na nivou sa početka septembra 2026. godine, rata bi porasla na približno 428 do 435 evra, odnosno oko 50.000 dinara.

Profimedia

To, naravno, nije prognoza koliko će rata iznositi 2032. godine, jer se danas ne može znati koliki će tada biti EURIBOR. Ipak, pokazuje zašto odluku o kupovini stana ne bi trebalo zasnivati isključivo na subvencionisanoj rati koja važi tokom prvih šest godina otplate.

Isti kredit ne kupuje isti životni prostor

Kod kupovine stana od 100.000 evra nije dovoljno izračunati samo da li trenutna plata može da pokrije prvu ratu. Važno je uzeti u obzir koliko kvadrata taj novac donosi u željenom gradu, da li prihod može da izdrži eventualni rast kamate i koliko novca domaćinstvu ostaje nakon izmirenja mesečne obaveze.

Isti kredit zato može da znači potpuno različite stvari. U Nišu 100.000 evra može da donese porodični stan, u Novom Sadu dvosoban, dok u Beogradu isti budžet najčešće znači manju kvadraturu ili udaljeniju lokaciju.

Kupac, na kraju, ne bira samo između stana i kredita. On bira i između grada u kojem želi da živi i prostora koji za svoj novac zaista može da priušti.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi