Razbijanje mitova o startapima: Do novaca lakše nego do “trećeg“ čoveka (FOTO+VIDEO)

Famozni biznis anđeli raširili su svoja blagotvorna krila i u Srbiji i samo preko mreže Inicijativa digitalna Srbija u poslednje dve godine u startape koji obećavaju uloženo je milion evra. Jedna od tih startapa je i Ninox/Fuller Vision, sa čijim je suosnivačem i direktorom Nebojšom Šabovićem 24sedam vodio zanimljiv i pomalo neobičan razgovor. Jer, iako uspešno prikupljaju investicije kao VC fondova tako i biznis anđela, u „Fuller Vision-u“ sebe i ne smatraju startapom.

„Fuller Vision“, srpska kompanija koja je na pragu da do kraja godine na američko tržište izbaci haj-tek digitalne naočare za starije sa upotrebom AI, formalno jeste startap, jer su uzeli investiciju VC fonda ili biznis anđela, ali na tome ne insistiraju.  

- Kad pričam s ljudima iz tog sveta niko živi ne zna da mi kaže definiciju startapa, niti „A runde“ ili „sida“ (seed). Moja odbojnost da se svrstam u kategoriju startap ili „ne-startap“ je od toga da kada god neko kaže da je startap to uradi sa konkretnom idejom da uzme neke pare za startape ili tako nešto. Mene više zanima problem generalno firmi u Srbiji i ne vidim kako smo mi kao startap drugačiji nego neko ko nije uzeo pare od investicionog fonda ali je otvorio proizvodnju, zaposlio ljude... - ističe Šabović.  

Kada se priča o startapima, obavezan deo „hajpa“ je i famozni „ekosistem“. I u Srbiji se to gura i oficijelno i neoficijelno ali, napominje Šabović, to nije baš tako jednostavna priča.

    
‒ Da bi tako nešto postojalo potrebne su vam dokazano uspešne priče. Imate primer Estonije ili Bugarske, kao sjajnog mesta za startape. Ali ne radi se o „okruženju“ koje je neko napravio već o tome da se u Estoniji desio „Skajp“, jedna firma je napravila milijardu dolara i prodala se a onda je dvadeset ljudi koji su je napravili napravili još toliko svojih firmi od kojih su deset napravile ozbiljne pare, a onda od svega toga još sto firmi... Slično je i bilo i u Bugarskoj, sa firmom "Telerik" iz koje je ispalo deset drugih – napominje naš sagovornik..

Šabović napominje i da se situacija u vezi sa startapima značajno promenila u poslednjih nekoliko godina.

‒ Ljudi koji su bili u startap ekosistemu pre pet godina bili su kao Van Gog, radi da slikaju po svaku cenu a da nemaju hleba da jedu. Sada već ima ljudi koji imaju vrlo racionalan stav i biznis model koji će stvarno „da radi“ a pojavilo se i finansiranje, prvo fondova a sada sve više i biznis anđela. Ovi drugi su veoma značajni jer nisu tu za jeftino investiranje već su to pare ljudi koji imaj svoje biznise i znaju da procene šta je dobro a imaju i znanje i veze da pomognu – podvlači Šabović.    

„Pare nisu problem…“

Iako se finansiranje generalno ističe kao problem broj jedan prvi startapa uopšte, a u siromašnoj i maloj Srbiji posebno, Šabović kaža da to nije ni drugo a kamoli prvo pravo pitanje uspeha. Pravi problem broj jedan su – ljudi, i to ne oni „s idejom“ već oni pametni i stručni koji će da prihvate da za tu ideju rade mnogo a za (u početku) male pare.  

‒ Najveći problem u poslu nisu pare nego kako zaposliti „trećeg čoveka“. Za startap vam svakako treba bar dva čoveka kao osnivači, jer dve su glave daleko pametnije i racionalnije nego jedna, ali onda dolazite do toga da treba da nađete nekoga kome prvom treba da prodate svoju ideju i da ga ubedite da radite zajedno na tome. Treba vam vrhunski stručnjak a ne možete mnogo da ga platite. Mi smo u „Fuller Vision“ imali sreću da nađemo evo sada već petnaestak ljudi koji bi se teško našli i u regionu i svetu ‒ ističe sagovornik 24seam.

Srbija je pravo mesto da hardver a ne (samo) za softver

Kada se pominje IT u Srbiji ili generalno dolazak stranih firmi, svi uglavnom pričaju kako su došli ovde zbog jeftine radne snage i programerskih veština ovdašnjih ljudi.
‒  I to je ok priča ljudi koji rade neki autsorsing ili niršoring (engl. nearshoring, proizvodnja blizu kupca) ali to je nešto ge ne treba neki visoko obučeni kadar. Ali kada neko želi da radi nešto ozbiljnije, ispostavi se da nedostaje ozbiljno inženjersko iskustvo da  nešto napravi ili da se posle proda. Fali ovde senior lideršip iz svega – objašnjava Šabović.

Ali, softver na stranu Nebojša Šabović insistira da je Srbija i ovaj region ex-Yu zapravo pravo mesto za razvijanje hardvera a ne softvera, iako imamo ten nekoliko firmi koji se ovde time bave ozbiljno.

‒ Pošto mi za svoje digitalne naočare razvijamo i svoju optiku, čipove, livenu plastiku… radili smo u Kini a onda smo otkrili da je mesto gde se razvijaju prototipi za štampana kola, i gde to rade i “BMW“, „Mercedes“ ili CERN, a to je kod Save u Makedoniji. Ili optiku, za koju zbog (jugoslovenske politike samostalnog razvoja u vreme) Hladnog rata imamo više stručnjaka nego što ih pravi SAD – nabraja Šabović.

A takav lokalni razvoj i stručnost znači i mnogo veću konkurentnost na svetskom tržištu jer mnogostruko se smanjuje cena.

Šaboviću je nekadašnji kolega Karl iz „Palma“, koji sada vodi elektroniku za Android, rekao da je njih razvoj prednje kamere na aparatu koštao 800.000 dolara jer je potrebno da se angažuje deset izvođača sa „podizvođačima“ za svaki deo procesa od dizajniranja, preko izrade kalupa do same izrade i sklapanja delova.

‒ Nas je kompletna nova kamera za naočare, urađena „in haus“, izašlo za manje od 15.000. To nije moguće u Americi. Zbog toga smatram da u Srbiji imamo super biznis priču za koju još "ne znamo" – zaključuje Nebojša Šabović.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi