Kako da vozimo manje krševa nego Italijani, i stradamo ređe

U Italiji je dve petine automobila starije od 15 godina i znatno ugrožava bezbednost saobraćaja (o ekologiji da i ne govorimo), saopštili su danas automobilsko udruženje ACI i Fondacija Karakolo.

Italijani su izračunali da, kada bi im svi automobili bili sa bezbednosnim tehnologijama uvedenim u poslednjih deset godina, imali bi za 28% manje frontalnih sudara, za 21% manje bočnih, kao i za 11% manje nesreća u kojima učestvuju pešaci.

Kada se pogleda ovakva statistika jedne od razvijenijih zemalja EU, 17,3 godine prosečne starosti automobila na drumovima Srbije ne izgleda mnogo gore. Nažalost, taj utisak vara, jer prosečna starost zbog velikog broja vozila sporo opada i kada se primenjuju aktivne mere unapređenja bezbednosti i ekologije u saobraćaju. Zbog toga će se sporo promeniti prosečno 2006. godište za ono 2007, a o 2010. možemo samo da sanjamo.

- Današnja vozila, pa i ona stara pet ili šest godina, koliko su ona koje mi prodajemo, su „nebo i zemlja“ u odnosu na ona od pre 15 i više godina kakva se, nažalost, voze po Srbiji. Mnogi bezbednosti sistemi koji su sada standard tada nisu ni postojali , od sistema kočenja, preko brojnih er-begova, do upravljanja, čak predupređivanja dolaska u opasnu situaciju – kaže za 24sedam Nikola Petrović, izvršni direktor auto-kuće „Škoda Alpros“ iz Beograda, koja prodaje i nova i polovna vozila ovog u Evropi i Srbiji veoma popularnog brenda.

Šta se sve promenilo poslednjih decenija u automobilskoj industriji, teško je i pobrojati, dodaje Vesna Nenadić, menadžer prodaje u firmi „British motors Polovna vozila“.

- Ogromna je razlika u bezbednosti već kod vozila recimo 2015. godište pa naovamo, a da ne pominjemo kvalitet i zbog starosti i zbog novih tehnologija. To ne može ni da se poredi – kaže Nenadićeva.

Kako do bezbednijih puteva i čistijeg vazduha

Da li će se to i kako promeniti zavisi, pre svega, od stava države. Iz Ministarstva saobraćaja je najavljena zabrana uvoza vozila sa (pra)starom normom emisije gasova euro3, uz subvencije za kupovinu dizelaša sa aktuelnom euro6 normom a Srbija ima i usvojenu strategiju. Veoma optimističnu.

Profimedia

 

Strategiji bezbednosti saobraćaja za period od 2023. do 2030. sa pratećim Akcionim planom bezbednosti saobraćaja do 2025. godine, koja je usvojena na sednici Vlade u septembru, predviđa da 2025. godine prosečna starost automobila bude 16,8 godina, 2027. padne na 15,5 godina a 2030. godine iznosi „mladalačkih“ 14 godina.

- Sve je stvar demotivisanja kupovine starih korišćenih vozila, bilo da se radi zabranama ili ekološkim i poreskim taksama. Kod nas se uvoze vozila ispod svakog kriterijuma, i tu ni najavljena zabrana uvoza euro3 standarda neće mnogo promeniti. Tek bi euro5 nešto promenio ali to znači i skuplje polovne automobile a znamo koliki je standard kupaca i to bi stvorilo probleme druge vrste – napominje Petrović.

Ni Vesna Nenadić nije optimistična da će samo ukidanje uvoza euro3 i euro4 brzo brzo dovesti do podmlađivanja srpskog voznog parka.

- Propisi koji bi se uvele mere za smanjenje prosečne starosti automobila nisu još usvojeni, a sada imamo izbore i to se sve odlaže bar za polovinu sledeće godine. Ali i da nemamo izbore, i da se s tim krenulo od januara 2024. to ne bi moglo da ide tako brzo. Broj novih automobila koji se prodaju je u Srbiji mali, prema ukupnom broju vozila, a bio bi i manji broj novijih polovnih vozila jer su ona skuplja. Sve su to dobre ideje, samo ih treba sprovesti i sačekati da daju rezultat – napominje Nenadićeva za 24sedam.

Gde je svet otišao za deceniju i po

Od onoga što je automobilska industrija po pitanju bezbednosti iznedrila u protekle dve decenije, u automobilu prosečne starosti u Srbiji (2006. godište) mogao bi se naći eventualno ABS sistem profit blokade kočnica, koji je postao obavezan u novim vozilima u EU 2011. godine.

Svakako nemaju ESP, sistem elektronske stabilizacije upravljanja, koji je obavezan od 2014. a da ne pominjemo autonomno kočenje (AEB) kao standard iz 2020. godine.

Istraživanja su pokazala da samo ESP sprečava čak do 80% nesreća uzrokovanih proklizavanjem, bilo da je do njega došlo mokrim putem, poledicom, prebrzim ulaskom u krivinu ili izbegavanjem neočekivane prepreke na putu.

A ut je i gomila opreme koja nije obavezna ali je standardna već i kod vozila „B segmenta“ - sistem upozorenja za napuštanje saobraćajne trake ili čak njenog automatskog praćenja, automatsko kočenje pri nailasku na pešaka, sistem prepoznavanja saobraćajnih znakova...

Kakvo je stanje kod komšija a kakvo u razvijenom svetu

Prema podacima Monstata, u Crnoj Gori je je svako treće vozilo starije od 20 godina a još 49% je staro do 10 do 20 godina.

U Bosni i Hercegovini prosečna starost vozila je veća od 16 godina a više od 51% je starosti između 10 i 20 godina. Tu su automobili sa dve decenije i više čak prešli trećinu (35%). Samo u Srpskoj je prosečna starost trenutno 18 godina a pre decenije je bila 16,7 godina.

Prosečna starost u Hrvatskoj je 2022. godine bila nešto više od 13 godina a pre deset godina je bila manja za dve godine.

U EU balkanskim krševima mogu „parirati“ samo vozači u Grčkoj i Estoniji, gde su automobili stari 17 godina.

Screenshot: ACEA

 

Na sredini su pomenuti Italijani (12) i Slovenci (11 godina), koji su se približili Šveđanima, Nemcima i Francuzima (oko 10). To kod Slovenaca ne bi trebalo mnogo da nas čudi jer na tom tržištu koje je po broju stanovnika pet puta manje od Srbije prodalo se ove godine dvostruo više  novih automobila (43.356 do krja oktobra) nego kod nas (22.566).

U vrhu su Austrijanci. Irci, i Danci (manje od devet), a neprikosnoveni su, naravno najbogatiji ljudi Evrope – Luksemburžani gde automobili prosečne starosti tek što je izašao iz produžene garancije – ukupno 7,6 godina.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi