Hoćemo li svi biti „sezonci“? Stari zakon pred Ustavnim sudom, a novi...

Srbija bi, preko leđa radnika a mimo preporuka Evropske unije, već sledeće godine mogla da dobije novi zakon o sezonskim poslovima u kojima ne bi bili samo oni poljoprivredni. I dok se novi zakon sprema za budući saziv Skupštine Srbije, iz sindikata su i stari zakon poslali na Ustavni sud. Šta to ne valja u aktuelnom zakonu a šta bi tek bilo katastrofalno sa novim, 24sedam je razgovarao sa Nađom Gojović, stručnim savetnikom za pravna pitanja u Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

SSSS je protekle nedelje podneo Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, odnosno u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva. Šta to smeta sindikatima i zašto misle da je i ovaj zakon, u kome nema građevine i ugostiteljstva, poguban po radnike i njihova prava, jasno je već iz prvih pet, šest članova ovog zakona.

- Sve što se tiče rada trebalo bi da uređuje samo Zakon o radu  ne posebni zakoni kojima se krši hijerarhija pozitivih pravnih propisa. Pre svega ovde se radi o usmenom dogovoru poslodavca i „sezonskog radnika“, pa je pitanje kako može da inspekcija utvrdi povredu prava radnika ili u slučaju nesreće, da je radnik upozat i obučen po pitanjima povrede na radu – kaže za 24sedam Gojovićeva.

Usmeni ugovor ne postoji u važećim propisima niti u Zakonu o radu ni Zakonu o obligacionim odnosima a ovde se navodi u članu 3. Zakona da se „stupanjem sezonskog radnika na rad smatra se da je prihvatio uslove rada iz stava 1. ovog člana i da je time zaključen usmeni ugovor o obavljanju sezonskih poslova“.

A to znači da je pristao na sve što mu je navodno prethodno ukazano, od „mesta rada, očekivano trajanju radnog angažovanja, uslovima za bezbednost i zdravlje na radu, dnevnom i nedeljnom radnom vremenu, odmorima u toku rada, dnevnom i nedeljnom odmoru, visinom naknade za rad bez pripadajućeg poreza i doprinosa i rokovima za njenu isplatu (u daljem tekstu: uslovi rada)“.

Poslodavac je, doduše, dužan da sezonskom radniku na njegov zahtev izda potvrdu koja sadrži podatke o poslodavcu (naziv, sedište i PIB poslodavca, broj gazdinstva, odnosno ime i prezime, JMBG i podaci o prebivalištu) i sezonskom radniku (ime, prezime i JMBG sezonskog radnika/broj pasoša za strane državljane, državljanstvo sezonskog radnika/zemlja rezidenstva, podaci o prebivalištu/boravištu) i uslovima rada iz stava 1. ovog člana, kao i o svakoj promeni tih uslova, najkasnije u roku od dva meseca od početka rada ali je pitanje da li postoji i jedna takav zabeležen slučaj u toku četiri godine primene zakona.

Radnici drugog reda

Po ovom zakonu sezonski radnik, zapravo i nije pravi radnik jer nema zaradu već samo „naknadu za rad“ (tj. nadnicu). To je zbog toga što je po ovom propisu, kako kaže Član 4, „angažovanje na osnovu ovog zakona je rad van radnog odnosa“.

A to znači da nema pravo ni na „sitnice“ kao „pravi zaposleni“ u Srbiji – plaćeni prevoz do i sa posla, ishranu u toku dnevnog rada, pravo na nedeljni odmor, na plaćeni godišnji odmor, na bilo koje plaćeno odsustvo osim bolovanja. A možemo da pretpostavimo koliko traje sezona sezonskom radniku koji bi hteo da „uzme bolovanje“.

- Sezonskom radniku se inače ukida posao po prostoj odluci poslodavca, ako ovaj nije zadovoljna njegovim radom. Nema tu ni opomene, ni bilo kakve druge procedure kako kod stalno zaposlenih i Zakona o radu – ukazuje naša sagovornica.

Obrazlažući inicijativu Ustavnom sudu , pravno-politički tim Saveza sindikata je Ustavnom sudu ukazao da je primena zakona od njegovog usvajanja do danas prouzokovala negativne tendencije i deformacije u društvu, posebno onima koji su radno angažovani po ovom zakonu.
Iz Saveza sindikata su naveli da pojam sezonskog radnika nema svoj oslonac i zaštitu u ratifikovanim konvencijama Međunarodne organizacije rada, direktivama Evropske unije, Ustavu, Zakonu o radu i drugim zakonima.

- Smatramo da su u Srbiji svi ljudi jednaki pa tako bi pred zakonom i Ustavom trebalo da budu jednaki i svi oni koji rade – ističe Gojovićeva.

Da li su zidari i kuvari sezonci?

„Ustavna“ reakcija SSSS na relativno stari zakon jasan je signal kako će sindikati reagovati i na dugo „kuvane“ izmene zakona u cilju da se beračima po poljima po pravima pridruže i oni koji grade puteve i stanove, ili koji uslužuju goste u restoranima i hotelima.

Pixabay

 

Nađa Gojović kaže da je takva varijanta bila povučena ali da se sprema nova radna grupa za zakon a da je pritisak pojedinih poslodavaca veliki.

Opravdanje poslodavaca je delom ono opšte, da nedostaje radna snaga (koja bi radila za plate koje im se trenutno nude) i da je potrebno fleksibilnije radno zakonodavstvo zbog promenljivih uslova na tržištu,

Tu je priča o dovođenju radnika iz inostranstva, što je raširena praksa u domaćem građevinarstvu. Stavljanjem te celogodišnje delatnosti u „sezonske poslove“ ta „fleksibilnost“ bi u Srbiji dobila neslućene razmere.

To se već vidi iz postojećeg zakona gde se na „sezonskog radnika“ koji je strani državljanin a „koji se, za vreme boravka na teritoriji Republike Srbije, radno angažuje na poslovima i pod uslovima propisanim ovim zakonom, ne primenjuju se posebni uslovi za zapošljavanje stranca utvrđeni zakonom kojim se uređuje rad stranaca“.

To znači da nema kvota za zapošljavanje, nema prethodnog dokazivanja da nema domaće radne snage za taj posao, i ne mora da se plati ništa više od minimalca.

A radnik može da radi 12 sati dnevno, uz odmor od pola sata, sedam dana nedeljno i 120 dana godišnje kod istog poslodavca. Naravno, bez nedeljnog i godišnjeg odmora, bolovanja, zdravstvenog i penzijskog osiguranja…

Tu pada u vodi u argument zbog kojeg je „bolje imati sezonske radnike nego radnike na crno“. Prvo, niti jedan radnik na crno, čak ni u Srbiji, ne radi sedam dana nedeljno po 12 sati, kažu stručnjaci. A drugo, radnik koji radi na crno može da traži od inspekcije i suda da se utvrdi da radni na crno, pa mora da se „primi u radni odnos“ a ovde je eksploatacija već legalizovana.

A prema podacima Evrostata u oblastima ishrane, smeštaja i građevine u Srbiji je zaposleno na neodređeno vreme, odnosno po famoznim „ privremenim i povremenim poslovima“ (gde imaju neki oblik zaštite) oko 120.000 ljudi, koji bi lako mogli da postanu „sezonci“.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi