Iskustva sezonskih radnica u poljoprivredi: Nadnica ni 10 evra

Sezonske radnice u poljoprivredi su većinom sredovečne žene koje su ostale bez posla, ili penzionerke koje ne mogu da žive samo od tih primanja. Do posla dolaze neformalno, preko poznanika, a u slučaju da dođe inspekcija, nadzornik ih upozori rečima: "izgubite se negde na njivi...“

Do ovakvog zaključka, istražujući na terenu, došla je Lara Končar sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koja se bavila temom položaja sezonskih radnica u poljoprivredi. Ona je za potrebe svog novinarskog rada razgovarala sa ženama širom Srbije, od kojih najmlađa ima 25, a najstarija 64 godine. Svima je zajedničko to da povremeno obavljaju poljoprivredne poslove zbog nepovoljne ekonomske situacije.

Regrutacija i organizacija

Među njima su penzionerke koje ne mogu da prežive od svoje penzije, žene srednje dobi koje su ostale bez posla i mlade žene koje većinom rade sezonski da bi pomogle svojim porodicama. Njima i penzionerkama su to dodatni prihodi, kako navodi Lara Končar, dok je ženama koje su dobile otkaz, najčešće u procesu privatizacije, to uglavnom jedini izvor primanja, piše magazin Biznis i finansije (B&F).

Učesnice istraživanja povremeno rade za velike kompanije, ali i za manje poljoprivredne proizvođače, i sve su do posla došle neformalnim putem, odnosno preko poznanstava ili tako što su čule u svom mestu da se traže sezonske radnice. Posrednici u sklapanju posla su takozvani brigadiri ili grupovođe, koji su, pored regrutacije novih radnika, zaduženi za organizovanje i kontrolu posla. Anketirane žene ističu da to mora da bude osoba kojoj poslodavac veruje, jer brigadiri neretko isplaćuju i naknade za rad, a pravilo je da kao posrednici u poslu uzimaju provizije. Brigadira ima i muškaraca i žena, a kako to konkretno izgleda, objašnjava jedna sezonska radnica:

- Sad, kako da ti objasnim... Ti si gazda i ja sam brigadir, i ja i ti imamo naš dogovor. I ti brigadiri, oni su ti svi povezani, svi se već znaju. I sad, ako se ide recimo na papriku, brigadir i gazda su se dogovorili da je 1.500 dinara dnevnica, recimo, i onda brigadir kaže da će reći radnicima da je 1.100 dinara. On ima od tog gazde, ne znam, dve hiljade, od nas ima momentalno 400 dinara ako se dogovorio za hiljadu i po, ali nama je rečeno da mi imamo 1.100. Sad, ja sam pristala na to što su oni meni rekli, on je meni rekao 1.100, "hoćeš ili nećeš". Možda to tako mora poslovno, ali to kad gledaš s ljudske strane nije u redu.

Sredovečne žene koje su ostale bez posla kažu da moraju da pristanu na bilo koju cenu za svoj rad, jer zbog njihovih godina nijedno preduzeće neće da ih zaposli. Po njihovom mišljenju, nadnice su niske, iako je "sezonski rad težak i teško je zaraditi dinar, jer radnik nije cenjen. A sad jako puno ljudi ima koji su ostali bez posla, pa se otimaju i za taj bedni dinar. Zato se malo plaća“.

Dodatni, a nekad i jedini posao

Ova grupa žena je zbog gubitka posla izgubila i mogućnost da ostvari pravo na penziju, ali i one sezonske radnice koje su se penzionisale ne mogu da žive samo od tih primanja.

- Ja nisam kriva što je moja fabrika propala, što je neko upropastio tu fabriku. Ja imam 31 godinu staža i imam penziju 17.000 dinara. Ako neko može da preživi sa 17.000, i da se spremi za zimu da ima da plaća plin ili drva, takvom svaka čast, taj je mađioničar - priča jedna penzionerka.

Screenshot:AgroTV

Končarova ističe da žene koje su stekle status penzionera uglavnom strahuju da zbog radnog angažovanja u sezonskim poslovima mogu izgubiti pravo na ova primanja. Evo šta o tome priča jedna starija sezonska radnica:

- Navodno, mogao si da radiš ako si penzioner, da daš svoje podatke da se piše ugovor. "Nemaš problema nikakvih", tako su nam rekli. Neko je dao, neko nije. Sad, sve se plašiš zbog penzije, ovi koji su imali penziju. Kad uđemo u njivu, grupišu se oni koji rade na njivi a imaju penziju, ali su prijavljeni na tuđa imena, da ako naiđe kontrola njih ne kontroliše, pošto će izgubiti pravo na penziju.

Šta se dešava kad naiđe inspekcija, priča druga penzionerka:

- Ako naiđe kontrola, moraš odmah da se izgubiš na njivi. Ovo je bilo smešno, normalno se bralo i došla inspekcija. Odmah se to čuje. Oko njive sve je ograđeno žicom. I sad, trči brigadir da kaže da je tu inspekcija, da ti kaže da se skloniš. Navodno ima u toj žici rupa, da kroz tu rupu prođeš. I onda trče jedni na jednu stranu, drugi na drugu, opšti haos. Niko ne zna gde je rupa. Neko preskače, svi idu da se sakriju. I tad je dvoje-troje ostalo, a ostali su se svi razbežali. Dva-tri sata smo se krili, čekaš da vidiš šta će biti.

Mnogo više žena...

Ispitanice tvrde da se sezonskim poslovima većinom bave žene, neretko starije životne dobi, kao i da ne postoji diskriminacija prilikom "zapošljavanja“ na osnovu godina, religijske, etničke ili nacionalne pripadnosti. Prema njihovom mišljenju, žena je mnogo više jer muškarci uglavnom ne žele da rade sezonske poljoprivredne poslove, već se opredeljuju za one sa većom dnevnicom, poput zidarskih. Pored toga, postoje poslovi na imanjima za koje se pokazalo da su žene mnogo spretnije, jer kako ističu sezonske radnice, zahtevaju preciznost i higijenu.

Foto: RINA

- Na primer, išli smo da ljuštimo luk na belo, i tu su išle sve žene. Dobro, luk na belo, tu je stvarno trebala higijena. Tu je nož, ljuštiš, pa krpa, brišeš da se cakli i stavljaš u gajbu, i to se seče sve na ravno. Nema ono, znaš, da vadiš, nego sve na ravno. I tu su išle sve žene. Pa zato što bi muškarac to zbrljao i ofrlje radio - priča jedna od radnica.

Koncept "brzih prstiju“, gde se žene smatraju podobnijim za obavljanje određenih poslova u poljoprivredi, nije karakterističan samo za Srbiju već je prisutan svuda u svetu, navodi Končareva, ali naglašava da, uprkos tome, muškarci su uglavnom bolje plaćeni. To potvrđuju i anketirane sezonske radnice. Prema njihovim rečima, ako se desi da žena dobije "muški“ posao, poput transporta radnika, velika je verovatnoća da neće biti jednako plaćena kao muškarac.

Loša iskustva

- Na jabukama sam ja bila jedina žena na transportu. I nisam uvek dobijala povećanu dnevnicu kao muškarci. Međutim, ukoliko se muškarci bave takozvanim ženskim poslovima, nema razlike u naknadama za rad - naglašava jedna ispitanica.

Na pitanje da li su doživele fizičko ili verbalno nasilje na poslu, jedna od njih kaže da nije imala baš toliko loše iskustvo, ali da sve zavisi od toga ko se zadesi kao grupovođa.

RINA

- Jedna se brigadirka stalno drala na nas i svašta govorila, trista čuda. Kaže i da smo ćurke, i da smo guske, i da smo nesposobne, da ne zna koji nam je danas, i da l’ smo mi došle s Marsa, iz svemira, odakle već... - priča ona.

Duga ispitanica je imala mnogo gore iskustvo sa poslodavcem.

- Dok sam radila sve ujutru, on je mene hteo da udari. Da me udari! Rek’o mi je: "Ti si stoka, ti si šuntava, kako si smetena." I onda je uzeo kantu i sve mleko prosuo na mene. Taj čovek je bio živčan i nisam mogla da podnesem kad je tukao svoje krave. Krava mu je crkla od batina. To je strašno bilo. Tu je bilo suza prolivenih više nego bilo gde da sam radila. I tu sam radila ceo mesec za 11.000 dinara, od ujutru do uveče. Poludela sam! Plus još koliko me je maltretirao i koliko mi je grozne reči govorio - navela je jedna od radnica.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi