Ko bi rekao: Srbi i Crnogorci u samom evropskom vrhu po vremenu provedenom na poslu!

Turci, Crnogorci i Srbi nacije su koje najviše rade u Evropi. To prikazuju rezultati istraživanja "Erudere", najveće svetske platforme za studente, bazirani na podacima "Evrostata", zvaničnog statističkog centra Evropske unije.

Pomenuto istraživanje oslanja se na prosečan broj radnih sati nedeljno, a ne na radni entuzijazam (mada se ni on ne može posve isključiti). Tako podaci pokazuju da radnici u Srbiji i Crnoj Gori prevazilaze one u Nemačkoj, Švajcarskoj, Norveškoj i gotovo celokupnoj Evropi po broju radnih sati.

U okviru Evrope, Srbija zauzima treće mesto po dužini radnog vremena. Prema istraživanjima, građani Srbije rade oko 44 sata nedeljno, što nas pozicionira blizu Turske (48,2 sata nedeljno) i Crne Gore (45 sati nedeljno) u pogledu produženih radnih sati.

Srbi rade 5,2 sata više od Finaca

Freepik

 

Prema pomenutom istraživanju Erudera.com, poređenje prosečnog nedeljnog radnog vremena u evropskim zemljama otkrilo je neke zanimljive podatke.

Tri od pet zemalja sa najdužim radnim vremenom nalaze se u balkanskim zemljama, sledećim redosledom: Turska (48,2), Crna Gora (45,0) i Srbija (44,0). Da ovaj podatak ne moramo posmatrati sa negativne strane govori činjenica da se iza naše zemlje nalazi "raj za gastarbajtere" Švajcarska (43,4), a potom i Island (42,8).

Kako se navodi u istom istraživanju, poslovi koji doprinose ovakvom proseku Srbije zbog svojih dužih i nestandardnih radnih sati na prvom mestu podrazumevaju proizvodnju u različitim industrijama, koja zahteva smenski rad kako bi se održao kontinuitet.

Na dnu tabele su dve nordijske zemlje - Finska, gde se u proseku radi 38,8 sati nedeljno, te Danska gde rade svega 0,3 sata duže, odnosno 39,1 sat nedeljno

printscreen/erudera.com

 

Kou Srbiji ima najviše radnih sati?

Zdravstveni radnici, posebno oni u bolnicama i hitnim službama, često imaju duže radno vreme zbog potrebe za 24-časovnom negom pacijenata i time doprinose nezavidnom proseku Srbije kada je reč o pomenutim parametrima.

U istraživanju se navodi i sektor trgovine i ugostiteljstva, čije poslovanje može iziskivati duže radno vreme, posebno tokom sezone ili u područjima sa visokim turističkim prilivom.

Na listi su i transport i logistika gde su najreprezentativniji primer vozači kamiona ili osoblje aviokompanija, koji mogu imati neregularne rasporede i duže radno vreme kako bi se osigurala efikasna dostava robe i prevoz ljudi.

Najviše radnika dolazi iz sektora proizvodnje

Kada je reč o tome koja radna snaga ima većinski udeo u našoj zemlji, podaci ne iznenađuju previše.

Većina zaposlenih, njih 392.215 ili 32,4 odsto, radi u industriji proizvodnje, slede prodaja i popravka motornih vozila sa 241.795 ili 20 odsto ukupnog broja zaposlenih.

Tragom tog podatka, glavni industrijski izvozi zemlje uključuju delove za automobile, osnovne metale, nameštaj, prerađivačku industriju hrane, mašine, šećer, gume i odeću.

 

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi