Zašto u Srbiji ne dobijamo novac za reciklirane PET flaše i limenke? (FOTO/VIDEO)

I nakon dve decenije priče o depozitnom sistemu vraćanja ambalaže u Srbiji i dalje nema evropske prakse da potrošači za svaku donetu plastičnu i staklenu flašu, limenku ili tetrapak kartonsku "kutiju“ dobiju nazad (ne tako) simboličnu svotu novca. Zašto je to tako i da li je na pomolu jedno odlično prelazno rešenje 24sedam je razgovarao sa ekspertima iz privrede i međunarodnih organizacija.

Jelena Petljanski, menadžerka za održivost i regulatorne poslove u „Bol pekedžing Jurop“ (Ball Packaging Europe) kaže za 24sedam da se o depozitnom sistemu u Srbiji priča od 2006. godine ali da je za uvođenje potrebna opšta saglasnost i povezivanje od proizvođača ambalaže, koji su na početku lanca do, na kraju krajeva, potrošača.

Izbalansiran sistem

- To je stvarno sistem koji je vrlo efikasan i koji donosi visoke procente reciklaže i u Evropi je prepoznat kroz novo zakonodavstvo kao obavezan. To bi bilo i zaista dobro rešenje za Srbiju, ali u tom dogovoru da se primeni morate da imate sve zainteresovane strane, od proizvođača ambalaže, preko onih koji se bave reciklažom, zatim opština, Privredne komore, NALED-a… Jako je bitno da se ne naruši to da svi materijali imaju isti tretman i da sistem bude izbalansiran – naglašava Petljanski.

Da reciklaža može da funkcioniše i u Srbiji, kada su ljudi zainteresovani, pokazuje upravo reciklaža limenki, odnosno aluminijuma, koji je sa 50 odsto povrata ambalaže daleko ispred ostalih reciklirajućih materijala.

- Limenke svi vole, i u depozitnom i u sistemu „produžene odgovornosti proizvođača“ (EPR) jer je aluminijum vredan materijal i može beskonačno da se reciklira. Sama limenka isplaćuje sebe u EPR sistem, čak zarađuje za druge materijale. U „Bol pekedžingu“ smo postigli u Srbiji stepen reciklaže 50 odsto a cilj nam je 90 odsto, a da reciklirani materijal u našem proizvodu bude 85 odsto. Mislimo da bi sa depozitnim sistemom to lakše postigli – kaže naša sagovornica.

24sedam/Ivan Mitić

Za depozitni sistem su i u Nemačkoj razvojnoj saradnji – GIZ-u, gde nam kažu da je preduslov za to da država donese propis i onda bi mogli da kao u Nemačkoj, kao potrošači koji vrate plastičnu bocu ili limenku na reciklažu dobijemo 25 centi (oko 30 dinara) po komadu. Ali, kako objašnjava za 24sedam Zoran Jakovljev, projektni menadžer u GIZ-u, to "plaćanje reciklaže“ je u Srbiji pomalo pogrešno shvaćeno.

- Ne radi se o plaćanju, nego o naknadi. Cena reciklaže je već uračunata u proizvod koji kupite, a vi kada ambalažu vratite na reciklaži dobijete nazad deo novca koji ste dali kada ste proizvod kupili – kaže Jakovljev.

Dok ne "stigne“ depozitni sistem

I dok dogovori „zainteresovanih strana“ za uvođenje depozitnog sistema traju (i traju…), na terenu ima i nekih novih rešenja koja ne samo da bi mogla da budu prelazna, već i deo budućeg sistema. Jedno takvo rešenje se od januara testira u pilot projektu u Zrenjaninu.

Zoran Jakovljev, čiji GIZ daje podršku projektu „Pametni sistem prikupljanja ambalažnog otpada“ čiji je ovo deo,  kaže da je u pitanju pilotiranje sistema koji može da se koristi u postojećem EPR sistemu ali i u nekom budućem depozitnom.

Nemanja Janić, osnivač „Solagro smart resajkling“ (Solagro Smart Recycling) startapa koji je u saradnji sa „Rivers lodžistik grup“ ( Reverse Logistics Group, LGR) napravio sistem u kome je uvezana „potrošačka“ aplikacija za mobilni telefon i namenski urađene mašine za prikupljanje ambalaže, putem digitalnog praćenja posebnog koda sa ambalaže, objašnjava nam o čemu je reč.

24sedam/Ivan Mitić

- Sistem je potpuna novina kod nas i bazira se na data matriks kodu, koji je u pilot projektu stavljen na nalepnice a mogao bi da ubuduće bude sastavni deo ambalaže. Taj kod omogućava praćenje svakog komada ambalaže od njegovog nastanka, preko dolaska na police u prodaji, do vraćanja na reciklažu i daje veliki broj digitalnih podataka kako proizvođačima ambalaže, tako i reciklerima i svima u lancu – napominje Janić.

Za potrebe sistema, pored mobilne aplikacije napravljene su i posebne mašine za skupljanje i presovanje ambalaže, koje uz to što koriste poseban kod, prihvataju i sve četiri vrste ambalaže, PET plastiku, staklo, limenke i „tetrapak“ karton.

Dodatna odlika ovih mašina je i što mogu da budu mobilne, pa su pogodne i za događaje na otvorenom, kao što su muzički festivali i slično.

Ako nema povraćaja para, zašto bi se neko "cimao“

Kako i pilot projekat može da radi samo u postojećem EPR sistemu prikupljanja ambalažnog otpada, tu nema povraćaja novca kao u depozitnom sistemu, ali to ne znači da građani nisu stimulisani da se uključe u reciklažu.

24sedam/Ivan Mitić

- Građani na aplikaciji prikupljaju bodove svakom vraćenom ambalažom i ostvaruju popuste u trgovinskim sistemima, koji su partner u projektu, a to je u ovom slučaju lanac "Merkator-S". Popusti na određene artikle su od 10 do 25 odsto – kaže Janić.

Ali to nije sve, dodaje Zoran Jakovljev.

- Pored popusta, potrošači koji recikliraju takmiče se za mesečne nagrade najboljima, gde mogu dobiti nagrade sponzora projekta, od električnog trotineta do tableta ili pametnog sata – napominje Jakovljev.

Interes za ovakav projekat pokazali su proizvođači ambalaže koja se reciklira, uz „Bol“ tu je i „Tetrapak“, kao i oni koji je masovno koriste, kao što je „Koka-kola“ (Coca-Cola Hellenic), „Karlsberg“ (Carlsberg) i „Knjaz Miloš“.

- Jedinstveni kod za ambalažu je vruća tema za proizvođače u Evropi i mi želimo da vidimo kako to može da funkcioniše i šta bi mi trebalo da uradimo da se prilagodimo. Radoznali smo da vidimo šta, pored oprobanih sistema, novo može da donese digitalizacija. A tu ima jako puno mogućnosti koje se otvaraju, od komunikacije sa potrošačima, do potpune transparentnosti toga koliko je ambalaže stavljeno na tržište, do toga koliko dođe na reciklažu i to u realnom vremenu – zaključuje Jelena Petljanski iz „Bol pekedžinga“.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi