Da li će ovo konačno pogurati reciklažu ambalaže u Srbiji?

Građani Srbije uskoro bi mogli da mnogo lakše i efikasnije odlažu ambalažu svega što su popili, i da zauzvrat dobiju velike popuste u prodavnicama ali i nagrade iz nagradni igri kao „najbolji recikleri meseca“.

Svetla budućnost reciklaže koja se smeši Srbiji već je na dohvat ruke stanovnicima Zrenjanina, gde je od januara operativan pilot projekat  „Pametni sistem prikupljanja ambalažnog otpada” pod pokroviteljstvom „Grin for grout Fonda“ (Green for Growth Fond) i „EU4Energy“. Dobrobiti su velike i za potrošače, i za proizvođače

- Potrošači mogu da na 12 lokacija svoju iskorišćenu ambalažu obeleženu posebnim markicama odlože u mašine za presovanje, kante za reciklažu ali i da ih predaju na ručno skeniranje operateru. Potom na aplikaciju na telefonu dobijaju bodove kojima dobijaju od 10 do 25 odsto popusta na neke artikle u prodavnicama lanca „Merkatora-S“ – rekla je Ivana Pavlović, menadžerka operacija u nacionalnom operateru za prikupljane otpada „Sekopaku“ na panelu u ICT Hub-u Beogradu.

24sedam/Ivan Mitić

 

Slične mašine za reciklažu već su viđane po Srbiji, kroz druge projekte postavljane su u Kragujevcu ili u Beogradu, ali se ovaj sistem znatno razlikuje od postojećih, kaže Nemanja Janić, osnivač „Solagro smart resajkling“ (Solagro Smart Recycling), firme koja je u saradnji sa firmom „RGL“ (Reverse Logistics Group) razvila aplikaciju ali i posebne mašine za ovu namenu.

- Prva razlika je da sistem objedinjuje sve četiri vrste ambalaže, od PET plastike i stakla, preko limenki do višeslojnog kartona koji ovde zovemo „tetrapak“. Obično su mašine samo za određene vrste materijala. Takođe, sistem objedinjuje mašine i stacionarne i mobilne mašine, pogodne za recimo festivale na otvorenom. A na kraju, najvažnije je da svaka ambalaža ima poseban kod, kojim se digitalno prati njen put od nastanka u fabrici, preko punjenja i trgovine, do korišćenja i odlaganja na reciklažu – napominje Janić.

Tanja Basta, ekspert za održivi razvoj iz „Tetrapaka“, kaže da se čak i posle deset godina reciklaže njihovog proizvoda u Srbiji i dalje često čuje pitanje „može li ‚tetrapak‘ da se reciklira“.

- Sada ćemo i ovime podići informisanost i svest građana da i to mogu da recikliraju i pritom nešto uštede – kaže Basta.

Važnost ovog koda, odnosno najvažnijeg dela ovog sistema i projekta, istakao je Dimitrije Obradović, IT konsultant iz RLG.

- Poseban kod za za sam projekta štampan kao nalepnica a inače bi mogao da bude originalan deo ambalaže, kombinacija je tzv. data matriks koda i klasičnog bar koda. Data matriks kod, koji izgleda kao tačkice na pravougaonom polju, dosada nije korišćen u ove svrhe a pruža velik broj podataka, pre svega proizvođačima ali i svima drugima u lancu, kako se i kuda kreću proizvodi i koliko se čega i gde reciklira. Na tim podacima, čiju analizu mi radimo, može se izgraditi čitav sistem od proizvodnje do reciklaže – rekao je Obradović.

Proizvođači ambalaže veoma zainteresovani

Upravo zbog ove sledljivosti celog niza, za ovakav sistem su zainteresovani i proizvođači ambalaže i oni najbolji iz Srbije ne žele da zaostanu.

24sedam/Ivan Mitić

 

- Jedinstveni kod za ambalažu je vruća tema u svetu po pitanju ekologije. Mnoge zemlje već najavljuju da će biti obavezan i želja nam je da se i ovde upoznamo sa time kako funkcioniše i šta može da donese. Tim pre što primeniti ga nije baš jednostavno u proizvodnji kao što je naša sa limenkama, jer mora biti deo štampe na proizvodu koji je sav od jedne vrste materijala – ističe  Jelena Petljanski, menadžerka za održivost i regulatorne poslove u „Bol pekedžing Jurop“ (Ball Packaging Europe).

Sistem obećava, a praktično testiranje u Zrenjaninu trebalo bi da bude završeno u julu. Zoran Jakovljev, projektni menadžer iz Nemačka razvojna saradnje GIZ, kaže da bi voleli da se taj period produži do kraja godine.

- GIZ je prepoznao ovu ideju kao jednu od šest koliko je odabrano u celom svetu. Veoma je važno prikupiti što više podataka i razviti sistem u celini tako da može a se primeni svuda po Srbiji  - ističe Jakovljev.

Projekat „Pametni sistem prikupljanja ambalažnog otpada” se sprovodi kroz program razvojne saradnje sa privatnim sektorom „DeveloPPP“ nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a zajednički ga sprovode GIZ i vodeći partner „Ball Packaging Europe“, „Sekopak“, „Solagro Smart Recycling“, „Mercator-S“ i „RLG“.

Projekat se sprovodi u saradnji sa NALED-om, „Recan Fondacijom - Svaka limenka se računa“ i kompanijama „Coca-Cola Hellenic“, „Carlsberg“, „Tetra Pak“ i „Knjaz Miloš“.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi