Ko će "platiti“ za masovne otkaze, radnici ili velike kompanije
Zadržavanje "profitne margine“, odnosno zarade na račun smanjenja radne snage moglo bi se obiti o glavu i velikim svetskim kompanijama, a kamoli manjim, jer 2023. godina nije ista kao 2019. upozoravaju stručnjaci
Američki „Amazon“ otpušta 18.000 ljudi, „Guglova“ matična kompanija „Alfabet“ 12.000 ljudi, „Meta“ (Fejsbuk) 11.000, „Majkrosoft“ 10.000, otkaze spremaju i u švedskom „Spotifaju“ i „Vimeu“, ali i u drugim sektorima mimo tehnološkog.
Bankari u „Goldman Saksu“ su za januar spremili 275 miliona dolara troška za otkaze 3.200 zaposlenih, najveći svetski fond za upravljanje imovinom „Blekrok“ se rešava 500 ljudi, „Bank of Njujork Melon“ 1.500 ljudi...
Talas otkaza lako bi mogao da postane trend i u drugim industrijama ali ovoga puta, za razliku od prethodnih vremena, kompanijama možda uobičajeno pravdanje „lošom ekonomijom“ neće proći nezapamćeno, kaže za 24sedam Uroš Milosavljević, partner i direktor sektora za analizu rizika u „KPMG Srbija“.
- Normalno je da firme u kriznom vremenu kao što je ovo razmišljaju o štednji i odlažu neke investicije, gledaju koliko ih pogađaju povećani troškovi finansiranja zbog rasta kamata… I onda, kada krenu da režu troškove prvo daju otkaze i smanjuju radnu snagu. Bojim se da je to zastarela antikrizna strategija i da im to ovoga puta neće „biti oprošteno“. Srećom, ne vidimo da je to trend koji se preliva na industriju - kaže Milosavljević.
Pročitajte još:
On pojašnjava da ovo vreme nije 2019. ili neka ranija godina, jer je kovid u međuvremenu doneo veliku promenu kod ljudi u stavu prema svom poslu, i korporacijama generalno.
- Ljudi žele da osete svrhu onoga što rade i to osećamo i mi kroz naš rad u KPMG-u. Žele da doprinose nečemu, i ne osećaju se dobro ako su u organizacijama koje ne vrednuju ljudski rad i takav je stav i prema drugima. A kada kažete "sada ću da sasečem broj ljudi da bi mi profitna margina ostala ista", demonstrirate da ste krajnje neodgovorni prema svojim zaposlenima. Pogotovo u vreme koje zahteva empatiju, nakon globalne pandemije u kojoj je preminuo veliki broj ljudi a sada i sa velikim broj ljudi izbeglih iz Ukrajine u zapadnu Evropu. Mlade generacije, ne znam koje su sad već slovo alfabeta, to ne trpe – napominje Milosavljević.
On napominje da je evidentno da neke kompanije ili sektori, sada manje ulažu u digitalizaciju i tehnološku tranziciju i to odlažu da „bolja vremena“ ali isto tako imate i sektore gde se stvari i rast odvijaju neverovatno brzo.
Zašto Epl ne otpušta
Od velikh tehnoloških frimi samo "Epl" nije najavio otkaze. Umesto toga, smanjena je plata generlanom menadžeru za 40 odsto, za gotovo 50 miliona dolara manje nego što je primio u 2022.
"Tajna" ove kompanije je u pažljivom kadrovanju. Ne moraju da otpuštaju jer nisu ni ludovali sa zapošljavanjem. Broj ljudi je za period 2020-2021. u "Eplu" uvećan za 20 odsto (17.000 ljuidi) dok je "„Majkrosoftu“ to bilo 53 odsto (58.000), „Alfabetu“ za 57 odsto (52.000), „Meti“ 94 odsto (27.000) a „Amazonu“ čitavih 100 odsto (za 800.000 ljudi).
- Ne možemo govoriti da je digitalna budućnost tehnoloških kompanija ugrožena i da zbog toga otpuštaju. Pogledajte samo famu oko „Open AI“ platforme, gde je vrednost kompanije za izradu veštačke inteligencije skočila na nekoliko stotina milijardi dolara za nekoliko nedelja – ističe naš sagovornik.
U Srbiji suprotno - zapošljavaju i strance
Važnost kadrova istaknuta je i u velikom istraživanju KPMG-a, rađenog sa 1.000 generalni menadžera najvećih kompanija u svetu sa 11 tržišta. Tu je pored tehnološkog napretka, kao jedan od najvažnijih problema naglašena potreba za talentima.
Za razliku od IT i tehnološkog sektora u svetu, gde se „spremaju koverte“ sa otkazima, u Srbiji je taj deo privrede onaj koji zapošljava. Broj ljudi ovde su uvećale čak i neke pomenute globalne tehnološke kompanije koje „kod kuće“ otpuštaju ljude.
Ali ne zapošljavaju ovde samo stranci, pokazuje primer platforme za elektronsku trgovinu „Ananas“, koju je pre godinu dana pokrenula kompanija „Delta holding“. Danas imaju više od 200 zaposlenih, od čega više od 80 ljudi u IT timu, koji trenutno opslužuju 105.000 kupaca.
Povećaće broj ljudi i u ovoj godini, i to gotovo 50 odsto. I to ne samo iz Srbije, što postaje praksa u ovoj kompaniji.
- Stručnjake iz inostranstva smo doveli u svakom segmentu za koji smo znali da nemamo dovoljno znanja ili da to znanje čak u Srbiji ni ne postoji. Mi smo sa „Ananasom“ ušli u jedan segment koji je ovde bio sasvim nerazvijen i bilo nam je potrebno da nas stranci nauče kako se neke stvari rade. Tako je direktor logistike došao iz Njujorka, inače je Brazilac, direktor cele komercijale „Ananasa“ je stigao iz Praga, iz Italije smo doveli ženu koja je bila direktorka logistike „Amazona“ za Italiju… - navela je nedavno Marija Desivojević Cvetković, viša potpredsednica „Delta holdinga“ za strategiju i razvoj.
Zbog toga ni planovi nisu postavljeni "lokalno“.
- "Amazon“ je prvi put pokazao profit 15 godina nakon osnivanja. Planovi "Ananasa“ su mnogo ambiciozniji. Ostvarujemo prihode od kupovine, nije realno da u prvoj godini imamo profit, a sigurni smo da ćemo mnogo pre nego svojevremeno „Amazon“ imati odlične rezultate i dobit – uverena je ona.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari