Sve optimističnija prognoza rasta BDP Srbije: Realno i da ove godine privreda ne bude u minusu!

Iako su do kraja septembra prognoze rasta srpske privrede, u odnosu na druge zemlje regiona, a posebno na EU, bile optimistične, najnoviji rezultati pokazuju još bolje tendencije domaće ekonomije.

Tako će, prema najsvežijim projekcijama Vlade Srbije i Ministarstva finansija, Srbija ovu godinu završiti sa privrednim rastom od minus jedan do nula odsto. To će, kako naglašava ministar finansija Siniša Mali, biti i najbolji rezultat u Evropi.

– Čuli ste i predstavnike Evropske banke za obnovu i razvoj koji su pohvalili Srbiju i potvrdili da ćemo imati najbolje rezultate kada je reč o privrednom rastu. Osim toga, nezaposlenost u drugom kvartalu nam je na istorijski niskom nivou od 7,3 odsto, a i javni dug je pod kontrolom i ispod nivoa od 60 odsto koji propisuje Mastriht – rekao je Mali.

On se nedavno sastao i sa predsednikom Fiskalnog saveta Srbije Pavlom Petrovićem, sa kojim je razgovarao o rezultatima u tekućoj 2020. godini, kao i o budžetu za 2021. godinu. Na tom sastanku ministar finansija izneo je ove podatke za 2020. godinu, i naglasio da su bolji od planiranih.

Predstavnici Fiskalnog saveta su istakli da u projekcijama rasta za narednu godinu treba održati konzervativni pristup, kao i da prihvataju da penzije rastu u skladu sa „švajcarskom formulom“, a plate u skladu sa inflacijom.

Agrar i investicije povukli BDP

Siniša Mali je istakao da je rast poljoprivrede bio veći nego što je očekivano, što je dodatno doprinelo dobrim rezultatima. On je naglasio i da je optimista i s obzirom na to da najnoviji podaci pokazuju da je priliv stranih direktnih investicija od početka godine 1,8 milijardi evra.

Sagovornici su se saglasili, kako su istakli u Ministarstvu finansija, da treba da postoji određena fleksibilnost u budžetu za narednu godinu, a s obzirom na neizvesnosti zbog pandemije koronavirusa. Složili su se i da i dalje treba nastaviti sa javnim investicijama, a ministar Mali je istakao da je apsolutni prioritet Vlade Srbije dalje ulaganje u izgradnju putne i železničke infrastrukture. Kako je rekao, to će dodatno uticati na brži privredni rast. Takođe, ministar je istakao da će se i naredne godine javni dug držati pod kontrolom, kao i deficit.

Pozitivno iznenađenje

Sa ovakvim prognozama saglasni su i bankari. Tako najnovije istraživanje analitičara „Erste grupe“ o makroekonomskoj perspektivi Srbije pokazuje da je privredni rast Srbije premašio očekivanja.

NBS revidirala prognozu

Uzimajući u obzir činjenicu da se srpska ekonomija već četvrti mesec zaredom oporavlja brže od incijalnih očekivanja i da je u pojedinim delovima privrede već dostignut pretkrizni nivo aktivnosti, NBS je revidirala centralnu projekciju realnog rasta BDP-a za 2020. godinu sa minus 1,5 odsto na minus jedan odsto.

– NBS vidi mogućnost da rezultat na kraju godine bude i bolji od minus jedan odsto, i pored neizvesnosti i rizika koji dolaze iz međunarodnog okruženja – kažu u NBS.

– Nakon brzog rasta sa početka 2020. godine, BDP se u drugom kvartalu 2020. smanjio za 6,4 odsto međugodišnje zbog mera kojima je cilj bio suzbijanje pandemije. Uprkos najvećem kvartalnom padu u proteklih 20 godina, rezultat po pitanju BDP-a je predstavljao pozitivno iznenađenje – kažu analitičari ove bankarske grupacije.

Kako objašnjavaju, bolji rezultat od očekivanog u drugom kvartalu može se pripisati strukturi industrije, dobrom prinosu poljoprivredne sezone i radu na više velikih javnih infrastrukturnih projekata.

– Najjači negativni faktor je predstavljala privatna potrošnja, s obzirom na to da je zabeležila pad od osam odsto međugodišnje, a zatim investicije, koje su se smanjile za 11,9 odsto. One su zajedno umanjile ukupni BDP za 8,2 procentnih poena – navodi se u izveštaju.

Takođe, oni ističu da je javna potrošnja porasla za 8,9 odsto međugodišnje, čime je doprinela sa 1,6 procenata ukupnom BDP-u.

– Neto izvoz je takođe dao pozitivan doprinos rastu. Ipak, očekujemo smanjenje BDP-a, kako u trećem, tako i u četvrtom kvartalu 2020. godine, premda manje nego u drugom kvartalu. Snažan rast kreditiranja domaćinstava, 7,5 odsto od početka godine u sedam meseci ove godine, ukazuje na to da bi domaća potražnja trebalo da se brzo oporavi – ističu analitičari.

I Svetska banka optimističnija

Svetska banka u najnovijoj analizi takođe je popravila izglede Srbije za 2020. godinu. Tako je u oktobarskom izveštaju o ekonomskim kretanjima zemalja u uslovima pandemije smanjila prvobitnu prognozu pada BDP-a Srbije sa 3,5 na tri odsto. Što se tiče ekonomija u okruženju, Svetska banka procenjuje da će najveći pad ove godine imati Crna Gora, čak 12,4 odsto, a najmanji BiH, od minus 3,2 odsto.

Na osnovu svega toga, kako naglašavaju, oni su revidirali blago naviše prognoze BDP-a za 2020. i 2021. godinu.
– Očekujemo pad od jedan odsto u ovoj godini, dok se predviđa rast BDP-a za 2021. godinu od pet odsto međugodišnje – zaključuje se u izveštaju „Erste grupe“.

Rast industrije i trgovine

Domaći ekonomisti su u najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), takođe naglasili da je, prema podacima o privrednoj aktivnosti u junu, julu i avgustu, oporavak daleko brži od onog sa kojim se računalo.

– Rasli su industrijska proizvodnja i promet u trgovini, a spoljnotrgovinska razmena je posle rekordnog pada u aprilu, pa i u maju, tokom naredna tri meseca ublažavala međugodišnji pad – navode analitičari MAT-a.

Kako su dodali, pad industrijske proizvodnje u periodu januar-april iznosio je 6,5 odsto, dok je u junu ostvaren međugodišnji porast za 2,7 odsto, u julu za 0,4, a u avgustu za 4,2 odsto.

– Tako je kumulativni međugodišnji pad za period januar-avgust sveden na 0,7 odsto – ističe se u izveštaju MAT-a.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi