OPREZ! Krađa novca sa platnih kartica i u Srbiji u drastičnom porastu: Kako da zaštitite svoj račun
Procvat onlajn poslovanja, prodaje i trgovine, pored benefita, ima i svoje loše strane...
Internet prevare i hakerisanje platnih kartica su sa porastom onlajn poslovanja i onlajn kupovine u toku pandemije u Srbiji drastično porasli, saznaje 24sedam. Iako zvanični podaci nisu dostupni, u bankarskim krugovima ističu da je “skidanje“, odnosno krađa novca sa platnih kartica klijenata sve učestalije.
Primer za to je i slučaj Beograđanke Ljiljane Mitrović (32) koja se požalila našoj redakciji. Kako nam je ispričala, njoj je pre pet dana sa tekućeg računa skinuto 6.000 dinara, da bi se samo dan kasnije desilo isto, a da uopšte nije koristila platnu karticu.
Pročitajte još
– U ponedeljak sam ušla na mbanking kako bih proverila koliko novca mi je ostalo na računu, kada sam videla da mi u rezervisanim sredstvima stoji 6.000 dinara. Bilo mi je čudno, jer znam da prethodnih dana ništa nisam plaćala u tom iznosu, niti da sam koristila karticu – kaže Ljiljana.
Pažljivo sa aplikacijama
Sledećeg dana doživela je isti scenario, tako da joj je za dva dana neko skinuo 12.000 dinara sa računa, što je obračunato u dolarima (dva puta po 50 dolara).
– Odmah sam zvala banku i blokirala karticu. Oni su mi poslali obrazac za reklamaciju kako bi proverili odakle je obavljena kupovina u tom iznosu i kako je došlo do zloupotrebe kartice – navodi naša sagovornica.
U izvodu sa računa je, kako dodaje, navedeno da je ovaj novac oba puta korišćen za rezervaciju sredstava preko aplikacije Airbnb.
– Imam instaliranu ovu aplikaciju, ali nisam je ni otvarala mesecima, a kamoli rezervisala neko putovanje – ističe Ljiljana.
Hakeri sve učestalije vrebaju žrtve na Internetu; Pixabay
U banci čije je ona klijent su nam objasnili da je u toku provera celog slučaja i da će, ako se ispostavi da je došlo do zloupotrebe, u roku od dve nedelje vratiti novac korisniku.
Da ovakvi slučajevi nisu retkost u Srbiji potvrđuju i sami bankari. Kako ističu, hakeri često vrebaju žrtve na internetu, prate ih, pa posle određenog vremena “deluju“.
Nije klasična prevara, ali…
– Tu se ispostavilo da u 99 odsto slučajeva nije u pitanju klasična prevara, već je korisnik kartice podelio sa nekim poverljive podatke, a da toga nije ni bio svestan. Internet prevare su tokom korone drastično porasle što i ne čudi jer su ljudi ostajali kod kuće, radili i sve završavali onlajn – objašnjavaju bankari koji se bave ovom problematikom.
Najčešći scenario zloupotrebe je, kako dodaju, kada deca koriste pametne telefone i igraju igrice, što je takođe bilo učestalije tokom pandemije korone.
Deci ne treba davati mobilni telefon bez kontrole; Pixabay
– Naime, android telefoni traže mejl korisnika, a negde i podatke o platnoj kartici. Ljudi na to ne obraćaju pažnju, ne čitaju sitna slova… Posle toga dete uzme telefon i igra igricu koja se nekada i plaća, pa se tu dešava da automatski krene naplata jer ljudi ne obraćaju pažnju i ne zaštite svoje podatke već ih olako ostavljaju “na izvol’te“ – naglašava naša sagovornica.
Prema njenim rečima, većina trgovaca, pa tako i platforma Airbnb, koristi te podatke, tako da i nije u pitanju klasična prevara.
– Trgovci kao Airbnb imaju kvalitetnu dokumentaciju o svojim korisnicima usluga, a na klijentima je da vode računa gde su “podelili“ lične podatke. Zbog svega toga je poslednjih godina trend korišćenje tzv. „tri de sikjur“ tehnologije koja zahteva dodatnu autentifikaciju i ima nekoliko sigurnosnih koraka pri korišćenju kartice – kaže ona.
Prevaranti su edukovani i prate trendove
Kako naglašava, hakeri su dosta vešti, prate trendove, prilično su edukovani i lako prevare korisnike na internetu.
Profimedia
– Zato nikada ne treba ustupati podatke o kartici nekom trećem. Dobar primer za to je Fejsbuk, na kome prevaranti hakuju prvo vašeg prijatelja, tj. njegov nalog. Onda vam sa naloga “prijatelja“ stigne “pozov u pomoć“ pa vam traži da mu hitno uplatite novac jer je u nekom problemu. Ljudi lako nasedaju, pošalju sve svoje podatke, a niko se ne seti da prvo pozove telefonom tog svog prijatelja u nevolji i proveri o čemu se radi – upozorava sagovornica 24sedam.
Prevare su česte i prilikom posete nebezbednih sajtova preko kojih se kupuje neka roba. Kako navode poznavaoci tržišta, dovoljno je jednom na takvom sajtu kliknuti da nešto kupite i ostaviti podatke o platnoj kartici…
– Može se desiti da prođe i nekoliko meseci pa da onda neko aktivira vašu karticu i skine vam novac sa računa – navode naši sagovornici.
NBS: Čitajte šta piše…
U Narodnoj banci Srbije kažu za 24sedam da korisnici kartica moraju posebno da obrate pažnju na to kakav ugovor zaključuju sa pružaocima usluga na internetu.
Pročitajte još
– Kod korišćenja aplikacija ili servisa gde korisnik kartice unosi podatke o svojoj kartici u tzv. CoF (Card on File) gde se ti podaci čuvaju za kasnije iniciranje transakcije, moraju posebno da obrate pažnju na to kakav ugovor zaključuju sa pružaocem usluge preko interneta, na šta se obavezuju i kakve saglasnosti daju. Savetujemo da korisnici uvek pročitaju ceo ugovor i provere da li se daje saglasnost da se njihovom karticom može naknadno obaviti plaćanje određene usluge ili obaveze iz ugovora bez njihove dodatne saglasnosti, kako se ne bi desilo da to saznaju tek kada na svom računu primete zaduženje u određenom iznosu – ističu u NBS.
Oni savetuju i da, ako već ostavljaju podatke o svojoj platnoj kartici na internet sajtovima, to bude samo na sajtovima sa dobrom reputacijom i da koriste platne kartice koje su namenjene samo za internet plaćanja sa limitiranim iznosom novčanih sredstava, odnosno koje nisu vezane za njihov tekući račun.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari