Ni Komercijalna više nije državna: Čak 76 odsto srpskog bankarskog tržišta drže stranci

Još jedna srpska banka dobila je novog vlasnika. Okončanjem prodaje Komercijalne banke, koje je završeno prošle nedelje, umesto države kao najvećeg akcionara ova banka prešla je u ruke slovenačke NLB banke. Na taj način od ukupno 25 banaka u Srbiji, samo u šest primat ima domaći kapital, dok čak 76 odsto našeg bankarskog tržišta drže stranci.

Poslednje veliko ukrupnjavanje banaka, najavljeno još početkom godine, sada je okončano. Slovenci će za Komercijalnu banku platiti 395 miliona evra, kako je naveo srpski ministar finansija Siniša Mali. A novi vlasnici su na vanrednoj sednici skupštine akcionara Komercijalne banke, koja je održana 11. decembra, smenili Upravni odbor banke i postavlili nove članove, upravo iz NLB banke.

Pročitajte još

“Balkanski tok” je spreman: Šta on znači za nas i da li je Srbija najveći dobitnik?

Ubrzo se oglasila i Narodna banka Srbije koja je potvrdila da je proces preuzimanja okončan. Kako su istakli u NBS, slovenačka NLB “dobila je saglasnost za sticanje direktnog kontrolnog vlasništva, koje će joj omogućiti 83,23 odsto glasačkih prava u Komercijalnoj banci“.

Poštanska, Srpska i MTS

Finansijsko tržište Srbije će na ovaj način u novu 2021. uploviti sa ukupno 25 banaka, od kojih su samo tri u rukama države. Tako je Republika Srbija većinski vlasnik u Poštanskoj štedionici, a pored nje ima i 76,69 odsto vlasništva u Srpskoj banci, dok posredno, preko “Telekoma Srbija”, drži i 100 odsto MTS banke.

Od preostale 22 banke, još su tri banke u domaćem, ali privatnom vlasništvu, a to su AIK, Direktna i Alta banka. Prema takvoj raspodeli, jasno je da čak 76 odsto bankarskog tržišta u Srbiji (prema broju banaka) drže stranci.

Zanimljiva je i preraspodela udela banaka na tržištu nakon kupoprodaje. S obzirom na to da je najveća državna banka, Komercijalna banka, prema podacima NBS za 2019. godinu, bila na trećem mestu, njenu visoku poziciju preuzima NLB. Tako će prvih pet mesta po tržišnom učešću (prema visini bilansa) imati banke u većinskom vlasništvu stranih kompanija, kojima će pripasti čak 53,4 odsto tržišnog kolača.

Pročitajte još

Vučić: Godinu završavamo sa 2,9 milijardi evra direktnih stranih investicija

Startuje Agro Info Karavan za poljoprivrednike i sezonske radnike

Šta nas čeka u januaru: Nova 2021. ne prija novčaniku

Među njima su dve italijanske banke, Banka Inteza sa 16 odsto učešća i Unikredit (10,8 odsto), zatim slovenačka NLB koja će preuzimanjem Komercijalne banke imati oko 10,6 odsto (trenutni udeo NLB je mali), a slede mađarska OTP sa 8,2 odsto i austrijska Rajfajzen banka sa 7,8 odsto učešća.

Mađarska bankarska ekspanzija

Pozicija mađarske OTP banke je zanimljiva. Ona se nakon kupovine Sosijete ženeral banke, početkom 2019. godine, popela na četvrto mesto sa 8,2 odsto učešća na tržištu. Ali, OTP je u suštini zastupljenija na tržištu jer je još ranije, u decembru 2017. godine, kupila i Vojvođansku banku od grčkih vlasnika, koja je ostala da posluje pod istim imenom i kao posebno pravno lice.

S obzirom na to, Mađari sa OTP grupacijom pokrivaju mnogo veći deo bankarskog tržišta, čak 13,5 odsto (kada se doda 5,3 odsto učešća Vojvođanske banke), pa tako izbijaju na visoko drugo mesto, čime se i ukupno učešće prvih pet (stranih) banaka penje na 58,7 odsto.

Banka koja je ostala u rukama države, i za sada nije u planu njena prodaja, Poštanska štedionica, ipak se našla u prvih 10 banaka, sa tržišnim učešćem od 5,6 odsto. Poziciju odmah iza nje zauzima takođe domaća, AIK banka, u vlasništvu MK grupe, odnosno biznismena Miodraga Kostića, sa 5,5 odsto učešća.

Učešće prema visini bilansa

1. Banka Inteza                     16%

2. Unikredit banka               10,8%
3. Komercijalna banka*      10,6%
4. OTP                                     8,2%
5. Rajfajzen                             7,8%
6. Erste                                    5,7%
7. Poštanska štedionica        5,6%
8. AIK banka                           5,5%
9. Vojvođanska (OTP)           5,3%
10. Eurobank                           4,3%

*NLB nakon preuzimanja
**Podaci NBS od decembra 2019.

Učestala kupovina od 2016.

Inače, učestalije preuzimanje banaka na našem tržištu započelo je pre oko četiri godine kada je upravo AIK banka kupila grčku Alfa banku. U isto vreme su i Andrej Jovanović i Bojan Milovanović, koji su najpre kupili srbijanski ogranak Nove kreditne banke Maribor i promenili joj ime u Direktna banka, dokupili i Findomestik i Pireus banku.

U toku 2017. godine započeli su pregovori o prodaji ruske VTB banke. Posao je završen polovinom 2018. kada je VTB kupio ruski bankar i investitor Andrej Šljahov, a sama banka promenila ime u API banka. Takođe, i Marfin banka je prešla u ruke Rusa, nju je preuzela Ekspobanka.

U maju 2019. država je prodala svoj udeo u Jubmes banci koja je promenila naziv u Alta banka, a čiji su najveći akcionari (domaća) Alta pej grupa. U 2019. godini imali smo prodaju i francuske Sosijete ženeral banke mađarskoj OTP grupi.

Prema poslednjim zvaničnim podacima NBS, još iz 2019. godine, dominantno učešće u bankarskom sektoru Srbije imale su banke poreklom iz Italije, Mađarske i Austrije sa udelom u ukupnoj bilansnoj sumi od 53,7 odsto. Nakon najnovijeg preuzimanja Komercijalne banke, ovoj listi pridružiće se i Slovenija, što će “napumpati” i njhovu ukupnu bilansnu sumu na više od 60 odsto.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi