"Balkanski tok" je spreman: Šta on znači za nas i da li je Srbija najveći dobitnik?

Na gasovodu “Balkanski tok“, kako ga je promovisao predsednik Bugarske Bojko Borisov, ili na “Turskom toku“ kako se taj cevovod pomalo netačno naziva u Srbiji (Turski tok je gasovod od ruske Anape kod Krasnodara do turskog terminala Kijiku na Crnom moru) u toku je tehnički prijem i prve isporuke gasa očekuju se u januaru, potvrdio je ovih dana izvršni direktor “Bulgargtransgasa” Vladimir Malinov.

Sa gasovodom koji energetski spaja Rusiju, Tursku, Bugarsku i Srbiju, gde je ulazni kapacitet 12,7 milijardi kubnih metara godišnje, ostvaren je jedan davnašnji plan srpske energetike da se zemlji omogući još jedan pravac snabdevanja gasom, pored onog Mađarskog.

Deo paketa prodaje NIS-a

Završetkom “Balkanskog toka” ispunjen je i drugi deo iz međudržavnog sporazuma potpisanog prilikom ruskog preuzimanja NIS-a, o izgradnji gasovoda preko Srbije koji će se graditi sa “Gaspromom”. Izgradnja gasovoda samo u Srbiji vrednog oko 1,7 milijardi dolara je počela 2019. godine, i pored čestih pretnji Vašingtona i Brisela da se gradnja ovog i gasovoda “Severni tok 2” (Rusija – Nemačka, ispod Baltičkog mora) mora obustaviti kako se ne bi “povećala zavisnost od ruskog gasa“ Evrope, a time i “umanjila njena bezbednost“. Plan je da od januara “Bulgartransgas” isporučuje od 10 do 15 miliona kubika gasa dnevno. Operater gasovoda ima ugovore i sa kompanijama mimo “Gasproma” i švajcarskog “MET-a“, a koje su rezervisale oko 90 odsto ulaznog kapaciteta iz Turske, odnosno više od 19 milijardi kubika gasa godišnje.

U originalnoj nameri u pitanju je bila diversifikacija izvora, odnosno ideja je bila da pravcem preko Bugarske, Srbija gasno ne zavisi od Rusije, već da se snabdeva recimo iz Azerbejdžana ali ni, na kraju, ostvarena diversifikacija pravaca pristizanja ruskog gasa nije za potcenjivanje. To bi eventualno moglo da se desi ukoliko se ostvari američki naum da svoj skupi utečnjeni gas (LNG) dostavljen brodovima u Jadran, prodaju Evropi, pa i Srbiji.

Što se Srbije tiče, sada će ruski gas stizati i iz Bugarske a samo preko Ukrajine i Mađarske, pravcem na kojem stalno ima nekih političkih problema na liniji Moskva – Kijev – Brisel – Vašington.

U planovima za gasovod predviđeno je da iz Srbije u Mađarsku, cevovodom dugim 403 kilometara od Zaječara do Horgoša, može da se isporuči 10 milijardi, a odatle gas može ići ka Slovačkoj ili Austriji.

Politička igra Moskve i Vašingtona

Sjedinjene Države sve ruske energetske projekte vide kao geopolitičke i u isključivom interesu jačanja zavisnosti drugih zemalja od Moskve. A energije uvek fali, to pokazuje i neverovatna živost na energetskom tržištu Evrope ove zime. Gotovo istovremeno startuje “Transjadranki gasovod“ (TAP) u Italiji sa azerbejdžanskim gasom, “Balkanski tok“ sa ruskim i LNG terminal u Hrvatskoj sa, pretpostavlja se uglavnom, američkim gasom.

Svi ovi tranzitni pravci snabdevanja gasom evropskih kupaca svakako će obezbediti diversifikaciju na kojoj insistira EU, ističe specijalizovan portal “Energija Balkana“. Kroz TAP će se u Italiju, i dalje u Zapadnu Evropu, transportovati 10 milijardi kubnih metara gasa, s mogućnošću za povećanje na 20 milijardi. Na taj gasovod će biti priključeni i Bugari, preko Grčke, a iz Albanije bi TAP mogao da “pruži” krak preko Crne Gore, BiH i Hrvatske, do Slovenije i dalje u Evropu.

Iz LNG u Hrvatskoj gasovodnim sistemom, sa kompresorskom stanicom koja je puštena u rad krajem 2019. godine, može se 1,7 milijardi kubika prirodnog gasa izvoziti u Mađarsku. Ova “alternativa“ ruskom snabdevanju Evrope, zapravo i nije prava alternativa jer kapacitet na Krku je samo 2,6 milijardi kubnih metara gasa. “Gasprom” je tokom 2018. godine izvezao u Evropu 200 milijardi kubnih metara gasa.

Naša zemlja, naše cevi

Poslednjih decenija stalno se podgreva priča o “evropskoj bezbednosti“ kojoj preti Rusija svojim gasom. Ali oni koji odlučuju koji gas da kupe kao ključni argument, naravno, ipak uzimaju cenu, jer Rusija od perioda Gvozdene zavese nije nijednom obustavila isporuku gasa evropskim kupcima. SAD su, preko Evrope uspele da zaustave “Južni tok“, a od pritiska ne odustaju ni sada. Predlog zakona o finansiranju odbrane SAD za 2021. godinu takoše predviđa sankcije, čak njihovo proširenje, za one koji su angažovani na projektu „Turski tok“ i „Severni tok 2“. Međutim, Srbiju to ne tangira mnogo i predsednik Aleksandar Vučić je rekao da će ona sama odlučivati “čije će cevi ukopavati na svojoj teritoriji“ a Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije je rekao da Amerikanci ovoga puta “pucaju iz prazne puške“.

Završetak “Balkanskog toka“ nije neki veliki uspeh za “Gasprom“ jer, kako je to nedavno analizirao Dojče vele, ruski gas već ide do ovih teritorija. Ruski plan je bio da istovremenim završetkom “Severnog toka 2“ i “Balkanskog toka“ potpuno izbace “izdajničku“ Ukrajinu sa svoje energetske mape i uskrate Kijevu znatne prihode od tranzitne takse gasa ka EU.

Međutim, kako ovi gasovodi nisu završeni na vreme, do isteka desetogodišnjeg ugovora, Moskva je morala da u decembru prošle godine obnovi ugovor s Kijevom, da na rok od pet godina rezerviše značajne transportne kapacitete, zatim pristane na povećanje tranzitne takse i, na sve to, plati stari dug od tri milijarde dolara.

Potpuna gasifikacija

Dobitnici jesu Bugari, i to više zbog profita od tranzita gasa, nego zbog samog snabdevanja, jer u tu zemlju stiže dovoljno gasa, a planiran je gasovod iz Grčke.

Ispada da je najveći dobitnik najmanji igrač u ovoj priči – Srbija. Količine gasa koje će doći značajno će se uvećati otvaranjem drugog pravca, što će omogućiti potpuni gasifikaciju naše privrede i domaćinstava.

Drugim pravcem ne samo da je osigurano da se ne može desiti da se zbog političkih sporova prekine dotok preko Mađarske (Ukrajine), već je on i kraći i jeftiniji od mađarskog, gde su po Srbiju postojale nepovoljne takse.

Srbija već računa i na solidan prihod od tranzitnih taksi, kada gas dalje proteče ka Republici Srpskoj (BiH) i eventualno Mađarskoj. Tu se, kao renta, pominje zarada od 50 miliona evra, doduše tek četvrtina one koja je bila zamišljena projektom “Južnog toka“.

Problemi od starta

Gradnju “Balkanskog toka“ pratili su problemi od starta, i po tome je pravi naslednik “Južnog toka“ čiju su gradnju 2014. zaustavili iz EU pod pritiskom Vašingtona. U tom debaklu Rusije i “Gasproma“ veliku ulogu odigrali su sami Bugari i zbog toga se dugo čekalo na odluku Kremlja da se ipak krene u “Balkanski tok“.

Pročitajte još

Šta nas čeka u januaru: Nova 2021. ne prija novčaniku

Bajatović podelio 13. platu: Svakom radniku “Srbijagasa“ 100.000 dinara

Prema procenama stručnjaka, Moskva se nadala da će izgradnjom gasovoda kroz Grčku ka Italiji isključiti iz igre Bugarsku kao tranzitnu zemlju, ali se 2018. suočila sa realnošću i prihvatila da je taj severozapadni komšija Turske najlogičnije rešenje.

Problema su na terenu imali i sami Bugari, pre svega sa korupcijom. Ruski zvaničnici su u nekoliko navrata optuživali Sofiju da opstruira posao, oteže sa radovima pod maskom tenderskih i pravosudnih pravila, a zapravo igrajući kako Zapad svira. Čak je i ruski ministar Sergej Lavrov izjavio da će, ako Bugarska nastavi tako, Rusija naći način da nekim drugim putem dođe do gasovoda u Srbiji.

Spor oko tendera je završio na bugarskim sudovima i na kraju je u izgradnju uskočio nepoznati saudijski konzorcijum “Arkad“, koji je za posao vredan 1,1 milijardu evra, postavio prilično zahtevne uslove što se tiče rokova, penala za kašnjenje, pa čak i kamata na umanjenu cenu projekta.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi