Srbija bi imala ekstrazaradu ako bi povećala izvoz samo jednog proizvoda: Šta nam donosi tržište od 184 miliona ljudi
Pre tri meseca naša zemlja postigla je sporazum o slobodnoj trgovini sa državama čiji ukupni bruto domaći proizvod dostiže 5.000 milijardi dolara
Srbija je nedavno "otvorila vrata“ tržišta koje broji ni manje, ni više nego 184 miliona lјudi i koje ima veliki potencijal. Ukupan bruto domaći proizvod tog tržišta dostiže 5.000 milijardi dolara, što čini 5,9 odsto svetskog BDP-a. Države tog tržišta proizvode 14,5 odsto svetske produkcije nafte i na drugom su mestu po proizvodnji gasa. To je odlična prilika za Srbiju, ali pitanje je koliko je realna i dostižna.
Na ovaj način Ivan Nikolić, ekonomista i saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu, ocenjuje Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU) i njenih država članica, sklopljen 10. jula ove godine. A ono što je zanimljivo je kako on vidi dalji tok saradnje i šta bi Srbija trebalo da preduzme...
A zarada može biti mnogo veća
Naime, prema njegovim rečima, najznačajniji izvozni proizvod na kome bi Srbija mogla mnogo više da zaradi jesu cigarete.
- Vrednosno najznačajniji proizvod koji bi realno mogao predstavljati novi prirast izvoza Srbije u bescarinskom režimu su cigarete, koje sadrže duvan. S obzirom na to da je izvoz ograničen tarifnim kvotama od dve milijarde komada godišnje, procenjujemo da bi po tom osnovu izvoz mogao porasti za dodatnih pedesetak miliona evra – ističe Nikolić u autorskom tekstu o sporazumu o slobodnoj trgovini sa Unijom za najnovije izdanje "Makroekonomskih analiza i trendova“ (MAT).
Pročitajte još:
On smatra da bi to bio dobar podsticaj za duvansku primarnu proizvodnju i prerađivački sektor.
Takođe, kako kaže Nikolić, preferencijalni tretman po prvi put dobijaju i određene vrste sireva i rakija, ali potencijal ovih proizvoda, zbog proizvodnih kapaciteta ili strožih uvoznih kvota, može dostići tek deseti deo izvoznih prihoda od cigareta.
- Potencijalno interesantni proizvodi za izvoz na tržište EAEU su i konzervirano voće i povrće, džemovi, sokovi, kompoti, sadnice jestivog voća i kalema ruža, lekovi, keramičke pločice, nameštaj, hrana za kućne lјubimce... Atraktivna je i saradnja u oblasti građevinske industrije i IKT. Ohrabruje činjenica da je nekoliko kompanija iz agroindustrijskog sektora najavilo potpisivanje novih ugovora sa tržištem EAEU – naglašava Nikolić.
Korist i za strane investitore
On kaže i da potencijal trgovinskog sporazuma sa EAEU, pre svega, možemo analizirati kroz prizmu dosadašnje robne razmene sa Ruskom Federacijom.
- A s tim definitivno ne možemo biti potpuno zadovoljni. Niti mi, niti Rusi – smatra Nikolić.
Kako navodi, izvoz Srbije u Rusku Federaciju stagnira, dok robni uvoz iz Rusije osciluje zbog jednokratnih nabavki proizvoda namenske industrije i drastičnih promena cena energenata.
Šta nam donosi sporazum
Sporazum Srbije sa EAEU sadrži, kako navodi Nikolić, inovirane odredbe u delu koji se odnosi na preferencijalna pravila o poreklu, od kojih je najznačajnije ukidanje uslova direktne kupovine i unapređenje odredaba u vezi sa saradnjom nadležnih organa.
- Da bi roba imala bescarinski tretman, potrebno je da bude u potpunosti dobijena u nekoj od zemalјa potpisnica, ili da je prošla dovolјnu obradu u Srbiji, tako da vrednost upotreblјenog materijala stranog porekla bude manja od 50 odsto vrednosti robe koja se izvozi. Važi i mogućnost kumulacije porekla, tako da će se smatrati da je roba iz Srbije ako je tamo dobijena, a materijali koji su upotreblјeni su iz zemalјa EAEU, pri čemu ti materijali ne moraju da prođu dovolјnu obradu – objašnjava Nikolić, i dodaje da je sporazum najznačajniji za polјoprivredu i prehrambenu industriju, ali koristi mogu imati brojni izvoznici i uvoznici.
- Sporazum sa EAEU mogu da koriste i strani investitori. Inostrane kompanije otvaraju proizvodnju u Srbiji i koriste slobodan, bescarinski pristup tržištima sa kojima imamo sporazume o slobodnoj trgovini. Među prvih deset najznačajnijih izvoznika iz Srbije u Rusku Federaciju, devet su strane investicije, a od toga osam iz EU u najrazličitijim oblastima poslovanja, od polјoprivredno-prehrambene proizvodnje, industrije tekstila i odevnih predmeta, bele tehnike i građevinskih materijala do priklјučnih vozila, gumarske industrije i proizvodnje lekarskih i medicinskih preparata – ističe Nikolić.
Prema njegovim rečima, očekuje se da srpske kompanije preduzmu dodatna ulaganja u postrojenja i tehničke karakteristike proizvoda, tako da u perspektivi ponude kvalitetniji proizvod i efikasnijiu tehnologiju.
- Za razliku od drugih geografskih destinacija, robni izvoz u Rusku Federaciju ne raste. U prvom polugođu ove godine nominalna vrednost izvoza dostiže 438,9 miliona evra, što je jedva za 3,2 miliona evra više od prihoda koje smo beležili pet godina ranije. Dakle, robni izvoz Srbije u Rusku Federaciju, uprkos slobodnom trgovinskom režimu i preferencijalnom statusu pojedinih proizvoda, dugoročno stagnira. Kada isključimo energente i proizvode namenske industrije, nikakve bitnije promene nećemo zapaziti ni kod ruskog uvoza u našu zemlju – napominje Nikolić.
Pored toga što Srbija, kako dodaje, izvozi jednostavne i radno intenzivne proizvode (jabuke čine čak 13,6 odsto ukupnog robnog izvoza u prvih šest meseci ove godine), "paradoksalno je da većina najzastupljenijih proizvoda, na kojima počiva naš izvoz u Rusku Federaciju, ima mnogo bolju propulziju u ostatku sveta nego na ruskom tržištu“.
- Da li je moguće da nemamo konkurentnu robu za ovo tržište? Kako je moguće da je, sem pomenutih jabuka, sva ostala roba i dalje na nivou statističke greške robnog uvoza Ruske Federacije? Da li je problem veličina tržišta i nemogućnost proizvodnje većeg obima? Transportni i logistički troškovi? Ili u suštini slaba zainteresovanost preduzeća da robu u većem kapacitetu plasiraju na ovo tržište? Puno je pitanja koja traže odgovor – kaže Nikolić.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari