Nisu zadovoljni sa 15 odsto: Amerikanci guraju veći globalni porez

Američka administracija predsednika Džozefa Bajdena želi da se globalna minimalnu stopa poreza na dobit kompanija poveća iznad 15 posto, koliko je „dogovoreno“ na nedavnom sastanku G7.

Potom je 130 zemalja sveta prihvatilo taj više-mnje neformalni dogovor prošle nedelje na sastanku Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), kroz istorijski sporazum o uvođenju minimalnog globalnog poreza od najmanje 15 posto.

Očekuje se da će sporazum podržati lideri finansija G20 na sastanku koji treba da se odži u petak i subotu u Veneciji ali Amerikancima to nije dovoljno, jer Bajden želi da porez bude 21 odsto.

Pregovori o globalnoj minimalnoj poreskoj stopi, koji treba da se okončaju do samita lidera G20 u oktobru, vezani su za ishod zakona o povećanju američke minimalne poreske stope, rekao je za Rojters jedan funkcioner iz američkog Ministarstva finansija.

Bajdenova vlada je predložila da se američki minimalni korporativni porez na dobit ostvarenu u inostranstvu udvostruči na 21 odsto, i sada želi tu stopu globalno.

U suprotnom, planira se donošenje pratećeg zakonskog akta kojim bi se kompanijama uskratilo pravo odbitka od poreske osnove za porez plaćen u zemljama koje ne usvoje novu globalnu minimalnu poresku stopu.

Američki zvaničnici tvrde da se, pored SAD-a, još nekoliko zemalja zalaže za veću stopu od 15 odsto.

Ali to ne znači da su se Amerikanci okrenuli protiv sopstvenih tehnoloških divova koji inače mali porez plaćaju u nekim „poreskim (polu)rajevima“, poput Irske ili Luksemburga, umesto u SAD ili zemljama gde profite prave.

Kao pozitivne strane američkog predloga ističu to da on garantuje da SAD neće izgubiti poreske prihode ali i da će obavezati strane države da ukinu poreze koje naplaćuju američkim tehnološkim kompanija na prihode od digitalnih usluga.

Pročitajte još:

Borba za zlatne oranice: Što ne prolazi na sudu, možda će lobiranjem

Oštar preokret: Privredna aktivnost naglo pala u maju

Zvaničnici Ministarstva finansija su dodali da je Jelenova jasno stavila do znanja da je potencijalni novi digitalni namet, koji će Evropska komisija predložiiti narednih nedelja radi finansiranja oporavka od kovida, u suprotnosti sa obavezama Evropske unije prema OECD-ovom okvirnom sporazumu potpisanom 1. jula.

Izvršna potpredsednica Evropske komisije Margret Vestager rekla je za Rojters da će taj porez uglavnom plaćati evropske kompanije kako bi se vratili zajmovi za oporavak od pandemije u iznosu od 750 milijardi evra.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi