U kupovinu preko granice: Iz Srbije u Ilok po meso, iz Hrvatske u Bačku Palanku po frizuru

Sve više ljudi iz Srbije prelazi granicu sa Hrvatskom i odlazi u Ilok kako bi u hipermarketu kupili hranu po nižoj ceni, dok iz Hrvatske u Bačku Palanku dolaze kod frizera, kaže reportaža „Juronjuza“ (Euronews Srbija).

Osim obilaska tvrđave i degustacije čuvenog vina, hipermarket sa jeftinijim mesom dodat na spisak iločkih atrakcija za posetioce iz Bačke Palanke, Šida i Novog Sada. Kupci iz Srbije za velike akcije saznaju putem društvenih mreža. Kada su već u Iloku, sipaju i gorivo da bi uštedeli na transportu.

Jedna Novosađanka koju je reporterka srela ispred hipermarketa u Iloku rekla je da je ponude za akcijske cene videla na internetu, da su iste ili niže nego u Srbiji, ali i da su neki proizvodi drastično jeftiniji.

Prema rečima jedne Šiđanke, cene su otprilike iste kao u Srbiji, neki proizvodi su možda malo skuplji, nešto je povoljnije, ali je meso u Iloku dosta jeftinije.

To je potvrdio i jedan građanin iz Srbije koji je rekao da dosta ljudi iz Bačke Palanke dolazi u Ilok u nabavku.

Tako kilogram svinjskog buta na akciji može da se nađe za 485 dinara po kilogramu, dok je u Srbiji na sniženju oko 700. Kilogram prasetine 600 dinara, što u Srbiji dostiže do 1.000 dinara. Slično je i sa drugim vrstama mesa.

Nezvanično, kruže priče da je u vreme svinjokolja u hipermarket u Iloku stizalo oko tri tone svinjskog mesa, a da su ga ljudi iz Srbije mahom kupovali kako bi ga sušili.

U hipermarketu litar dugotrajnog mleka može da se kupi za 80 dinara. Jeftinije je i cveće, a kada se već dolazi, toči se i gorivo, pa se i na putovanju uštedi.

Litar evrodizela je 167 dinara, a u Srbiji je 200 dinara, pa nije neobično što su vozila sa srpskim tablicama dominantna na pumpi u Iloku i to onih ljudi kojima je benzinska stanica usput.

Radnik na pumpi kaže da je u poslednjih godinu dana više od 60 odsto mušterija iz Srbije a pojedini kupci iz Novog Sada kažu da na jednom rezervoaru može da se uštedi 20 evra.

Na drugu stranu zbog bolje usluge

Međutim, ne idu samo građani Srbije u Hrvatsku, razmena je međusobna. Iločani odlaze u Bačku Palanku u teretanu, ali i u salone za lepotu i kod frizera kojih je u Iloku, kako je rekao jedan stanovnik tog grada, malo a i usluga je bolja u Bačkoj Palanci.

Tako frizer iz Bačke Palanke kaže da mu od prvog dana dolaze mušterije iz Hrvatske.

– Mojih 40 odsto klijenata je zapravo iz Iloka. Mi njih tretiramo apsolutno normalno kao i svoje sugrađane. Redovni klijenti su nam i iz Vinkovaca, što je poprilično daleko – rekao je za „Juronjuz Srbija“ Mladen Sekulić, frizer iz Bačke Palanke.

“Maloprodajna“ CEFTA

Sve zemlje bivše Jugoslavije su drugo najveće i najvažnije izvozno tržište za Srbiju posle EU. U skoro svim tim zemljama u okruženju zabeleženo je smanjenje srpskog izvoza.

Tokom prošle godine Srbija je u pet zemalja bivše Jugoslavije, od kojih su tri članice CEFTA, plasirala robu u vrednosti od 5,9 milijardi evra, dok su u zemlje EU bez Slovenije i Hrvatske izvezeni proizvodi vredni 16,3 milijardi evra.

Najveći pad izvoza zabeležen je u razmeni sa Hrvatskom od skoro 10 odsto, a zatim sa BiH. Izvoz je smanjen u Sloveniju i Severnu Makedoniju, dok je veći plasman u 2023. u odnosu na prethodnu godinu ostvaren samo u Crnoj Gori.

S druge strane, Srbija je smanjila uvoz iz svih zemalja bivše Jugoslavije. Najveći pad uvoza zabeležen je iz Crne Gore, a dvocifreno smanjenje primetno je i na primerima Severne Makedonije i BiH.

Takođe, ukupna razmena sa pet država opala je i to za više od 500 miliona evra. Dok je 2022. ukupna spoljnotrgovinska razmena iznosila 9,8 milijardi evra, prošle godine spustila se ispod 9,3 milijarde.

Pozitivan nagoveštaj je da će 2024. godina za zemlje bivše Jugoslavije biti bolja u odnosu na prošlu.

Prema prognozama MMF-a iz oktobra prošle godine, Srbiji se predviđa privredni rast od tri odsto u odnosu na prošlogodišnjih dva odsto, koliko ova institucija procenjuje da će biti krajnji rezultat kada zvanična statistika objavi finalni podatak.

Identične brojke prisutne su i na primeru Bosne i Hercegovine, a što se tiče Severne Makedonije, MMF takođe predviđa ubrzanje privrednog rasta sa 2,5 na 3,2 odsto, a blagi rast sa 2 na 2,2 odsto trebalo bi da zabeleži Slovenija.

Hrvatskoj se predviđa blagi pad, dok će najveća negativna promena biti zabeležena na primeru Crne Gore, gde se očekuje pad sa očekivanih 4,5 odsto u prošloj godini na 3,7 odsto u ovoj godini.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi