Da li ste probali Solarni kalkulator: Računi EPS-a sve veći, a prozjumera ipak malo

Samo u odnosu na pre godinu dana, struja je u Srbiji ovog januara skuplja za oko 18 odsto, što bi značilo da oni koji se greju na struju za 2.000 kWh mesečno daju oko 5.000 dinara više nego lani. A novembarsko poskupljenje verovatno neće biti i jedino u narednih godinu dana, jer cena struje i kod nas mora pre ili kasnije da se približi evropskom proseku.

Sa sve skupljom strujom iz državne mreže trebalo bi da raste i privlačnost ideje da struju pravite sami u solarnim panelima, ako ste u mogućnosti, tj, ako ne živite u zgradi (što je takođe moguća ali vrlo komplikovana prozjumerska opcija).

U prilog tome ide i izmena obračuna PDV-a i akcize, koja je do kraja prošle godine išla na štetu kupaca-proizvođača električne energije. Sada se više prozjumerima ne naplaćuju PDV i akciza na ukupnu količinu struje koju preuzmu od EPS-a nego samo na razliku između preuzete i predate struje.

Međutim, ni sva ova poboljšanja nisu podigla popularnost ugradnje panela i korišćenja besplatne sunčeve energije za sopstvene potrebe.

Lazar Jošanov, osnivač novosadske firme „Petrosolar Projekt“, za 24sedam kaže da su i dalje prepreka preduge i komplikovane procedure.

– Procedure sada jesu jednostavnije nego što su bile, ali i dalje je to suviše komlikovano i građaninu treba i dva meseca da dobije papire za nešto što mu se ugradi za jedan dan. Interesovanje je, nažalost, manje nego što je bilo, pogotovo tokom buma u prvom javnom pozivu za subvencije – objašnjava Jošanov.

On dodaje da ljude zbunjuju i da ih u principu odvraćaju još dve stvari - ne baš prijatno iskustvo prvih prozjumera (pre promene propisa) i raznorazne „optimističke“ izjave povodom toga koliko sve to košta i za koliko se isplati. Ispostavilo se da su prvobitne „procene“ da se sve isplati za pet do sedam godina bile suviše „ružičaste“.

- Većina od tih procena je nerealno mala i onda se ljudi razočaraju kada dobiju pravu brojku. Ni subvencije nije baš lako dobiti, a i na tržištu ima svakakve opreme i panela različitog kvaliteta. Firmi koji se time bave je sve više, a posla sve manje – zaključuje Jošanov.

„Solarni kalkulator“

Da se u startu dođe do realnije procene, možda pomogne „Solarni kalkulator“ koji je promovisala srpska kancelarija Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ.

U GIZ-u kažu da je zbog povoljnijeg poreskog tretmana povećana i isplativost investicije kroz kraći rok „povrata“ novca.

– Na primeru domaćinstva u objektu od 100 kvadrata sa potrošnjom od 6.000 kilovat-časova godišnje i potrebnim kapacitetom sistema od 4,9 kilovata, analiza je pokazala da je rok da se isplati investicija za kupce-proizvođače solarne energije smanjen sa 14 na deset godina – kaže Milena Milosavljević, autorka platforme „Solarni kalkulator“.

Kod potrošača sa većom potrošnjom, od 12.500 kWh mesečno i veličinom krova od 600 kvadrata i potrebnim kapacitetom od 121kW i mogućim kapacitetom od 100kW, rok isplativosti smanjen je sa 10 godina na sedam godina.

GIZ navodi i da su u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike uspostavili platformu „Solarni kalkulator“ i da ova platforma doprinosi realnom sagledavanju svih benefita i određivanju potencijalnih ušteda koje prozjumeri ostvaruju.

Korišćenje kalkulatora je jednostavno, potrebno je samo „ukucati“ osnovne podatke: potencijalnu lokaciju, površinu i orijentaciju krova, kao i vrstu pokrivke od koje je napravljen. Za kalkulaciju uštede je potrebno i znati aktuelnu godišnju potrošnju.

Tako se, na primer, za kuću na Kosmaju, sa krovom od crepa površine 120 kvadratnih metara (što bi bila kuća od oko 100 kvadrata  u osnovi) i ne baš najboljom orijentacijom istok-zapad (jug je savršen), a koja troši 20.000 kWh struje godišnje (grejanje na struju), dobija da se investicija od 11.340 evra isplati u roku od 11 godina.

24sedam/Nenad Vujanović

 

Za životnog veka sistema od 10,8kW, ušteda je u struji (pri sadašnjim cenama, ne računajući PDV i akcizu), više od 1.120 godišnje, ili 25.500 evra ukupno. Pritom je uračunato i godišnje održavanje sistema vrednosti oko 230 evra.

Ostao samo „problem“ priključka na mrežu

U GIZ-u ističu da su nedavno sproveli analizu računa prozjumera iz oktobra 2023. godine i pripremili objašnjenje svih stavki računa sa osvrtom, pre svega, na stavke koje ulaze u finalni obračun, kao i na to kako one utiču na uštedu i skraćenje roka isplativosti investicije u solarne sisteme za sopstvenu potrošnju.

Zaključak analize je da, nakon ovih promena, trošak PDV-a i akcize povoljnije utiču na ostvarenje uštede, jer se obračunavaju na osnovu utrošene električne energije.

- Analiza je pokazala i da sve stavke koje se obračunavaju na osnovu preuzete energije ne utiču na uštede kod kupaca-proizvođača, jer su jednake kao i u slučaju potrošača koji su samo kupci. Jedina stavka koja nepovoljno utiče na uštede kupaca-proizvođača, a time i period isplativosti investicije, jeste pristup distributivnoj mreži - objašnjava Milosavljević.

Trošak pristupa distributivnoj mreži se, inače, kako dodaje, od oktobra 2023. obračunava u trošak akcize i ima udeo u ukupnim troškovima od 43 odsto.

GIZ navodi i da su na skraćenje roka isplativosti investicije pozitivno uticale i izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i Odluka o regulisanoj ceni električne energije za garantovano snabdevanje, kojom je u novembru 2023. godine izmenjen cenovnik EPS-a.

Broj instalisanih solarnih sistema za sopstvenu potrošnju u Srbiji porastao je od 2021. do kraja 2023. godine na 1.870 korisnika iz kategorije domaćinstva i više od 640 korisnika iz kategorije pravnih lica. Simbolično malo za Srbiju koja ima 3,3 miliona domaćinstava.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi