Da li ste probali Solarni kalkulator: Računi EPS-a sve veći, a prozjumera ipak malo

31.01.2024

19:35

0

Konstantno povećanje cene struje u Srbiji, ali i izmene propisa za prozjumere, trebalo je da učine instaliranje solarnih panela primamljivom opcijom, ali...

Da li ste probali Solarni kalkulator: Računi EPS-a sve veći, a prozjumera ipak malo
Ilustracija - Copyright Mix from Pixabay

Samo u odnosu na pre godinu dana, struja je u Srbiji ovog januara skuplja za oko 18 odsto, što bi značilo da oni koji se greju na struju za 2.000 kWh mesečno daju oko 5.000 dinara više nego lani. A novembarsko poskupljenje verovatno neće biti i jedino u narednih godinu dana, jer cena struje i kod nas mora pre ili kasnije da se približi evropskom proseku.

Sa sve skupljom strujom iz državne mreže trebalo bi da raste i privlačnost ideje da struju pravite sami u solarnim panelima, ako ste u mogućnosti, tj, ako ne živite u zgradi (što je takođe moguća ali vrlo komplikovana prozjumerska opcija).

U prilog tome ide i izmena obračuna PDV-a i akcize, koja je do kraja prošle godine išla na štetu kupaca-proizvođača električne energije. Sada se više prozjumerima ne naplaćuju PDV i akciza na ukupnu količinu struje koju preuzmu od EPS-a nego samo na razliku između preuzete i predate struje.

Međutim, ni sva ova poboljšanja nisu podigla popularnost ugradnje panela i korišćenja besplatne sunčeve energije za sopstvene potrebe.

Lazar Jošanov, osnivač novosadske firme „Petrosolar Projekt“, za 24sedam kaže da su i dalje prepreka preduge i komplikovane procedure.

– Procedure sada jesu jednostavnije nego što su bile, ali i dalje je to suviše komlikovano i građaninu treba i dva meseca da dobije papire za nešto što mu se ugradi za jedan dan. Interesovanje je, nažalost, manje nego što je bilo, pogotovo tokom buma u prvom javnom pozivu za subvencije – objašnjava Jošanov.

On dodaje da ljude zbunjuju i da ih u principu odvraćaju još dve stvari - ne baš prijatno iskustvo prvih prozjumera (pre promene propisa) i raznorazne „optimističke“ izjave povodom toga koliko sve to košta i za koliko se isplati. Ispostavilo se da su prvobitne „procene“ da se sve isplati za pet do sedam godina bile suviše „ružičaste“.

- Većina od tih procena je nerealno mala i onda se ljudi razočaraju kada dobiju pravu brojku. Ni subvencije nije baš lako dobiti, a i na tržištu ima svakakve opreme i panela različitog kvaliteta. Firmi koji se time bave je sve više, a posla sve manje – zaključuje Jošanov.

„Solarni kalkulator“

Da se u startu dođe do realnije procene, možda pomogne „Solarni kalkulator“ koji je promovisala srpska kancelarija Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ.

U GIZ-u kažu da je zbog povoljnijeg poreskog tretmana povećana i isplativost investicije kroz kraći rok „povrata“ novca.

– Na primeru domaćinstva u objektu od 100 kvadrata sa potrošnjom od 6.000 kilovat-časova godišnje i potrebnim kapacitetom sistema od 4,9 kilovata, analiza je pokazala da je rok da se isplati investicija za kupce-proizvođače solarne energije smanjen sa 14 na deset godina – kaže Milena Milosavljević, autorka platforme „Solarni kalkulator“.

Kod potrošača sa većom potrošnjom, od 12.500 kWh mesečno i veličinom krova od 600 kvadrata i potrebnim kapacitetom od 121kW i mogućim kapacitetom od 100kW, rok isplativosti smanjen je sa 10 godina na sedam godina.

GIZ navodi i da su u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike uspostavili platformu „Solarni kalkulator“ i da ova platforma doprinosi realnom sagledavanju svih benefita i određivanju potencijalnih ušteda koje prozjumeri ostvaruju.

Korišćenje kalkulatora je jednostavno, potrebno je samo „ukucati“ osnovne podatke: potencijalnu lokaciju, površinu i orijentaciju krova, kao i vrstu pokrivke od koje je napravljen. Za kalkulaciju uštede je potrebno i znati aktuelnu godišnju potrošnju.

Tako se, na primer, za kuću na Kosmaju, sa krovom od crepa površine 120 kvadratnih metara (što bi bila kuća od oko 100 kvadrata  u osnovi) i ne baš najboljom orijentacijom istok-zapad (jug je savršen), a koja troši 20.000 kWh struje godišnje (grejanje na struju), dobija da se investicija od 11.340 evra isplati u roku od 11 godina.

24sedam/Nenad Vujanović
Mogu i na zemlji, ko ima gde: Sistem solarnih panela

 

Za životnog veka sistema od 10,8kW, ušteda je u struji (pri sadašnjim cenama, ne računajući PDV i akcizu), više od 1.120 godišnje, ili 25.500 evra ukupno. Pritom je uračunato i godišnje održavanje sistema vrednosti oko 230 evra.

Ostao samo „problem“ priključka na mrežu

U GIZ-u ističu da su nedavno sproveli analizu računa prozjumera iz oktobra 2023. godine i pripremili objašnjenje svih stavki računa sa osvrtom, pre svega, na stavke koje ulaze u finalni obračun, kao i na to kako one utiču na uštedu i skraćenje roka isplativosti investicije u solarne sisteme za sopstvenu potrošnju.

Subvencije ušle u treći krug

Nakon što su prvobitno uvedene za stolariju, fasade i kotlove, subvencije građanima za povećanje energetske efikasnosti su proširene i na solarne sisteme sa fotonaponskim panelima. Aktuelna „ponuda“ države je da plati 50 odsto predračunske vrednosti mikrocentrale, maksimalno do 420.000 dinara (oko 3.600 evra).
Ideja je odlična, ali je iznos mali, pa recimo u Nišu, koji je kao lokalna samouprava dao najveću subvenciju od 30 miliona dinara (toliko daje i Republika), kada bi se sve pare iskoristile samo za solar, moglo bi da subvenciju dobije samo oko 140 domaćinstava. U praksi, solarni paneli se ugrade u najviše desetak kuća po opštini.
 

Zaključak analize je da, nakon ovih promena, trošak PDV-a i akcize povoljnije utiču na ostvarenje uštede, jer se obračunavaju na osnovu utrošene električne energije.

- Analiza je pokazala i da sve stavke koje se obračunavaju na osnovu preuzete energije ne utiču na uštede kod kupaca-proizvođača, jer su jednake kao i u slučaju potrošača koji su samo kupci. Jedina stavka koja nepovoljno utiče na uštede kupaca-proizvođača, a time i period isplativosti investicije, jeste pristup distributivnoj mreži - objašnjava Milosavljević.

Trošak pristupa distributivnoj mreži se, inače, kako dodaje, od oktobra 2023. obračunava u trošak akcize i ima udeo u ukupnim troškovima od 43 odsto.

GIZ navodi i da su na skraćenje roka isplativosti investicije pozitivno uticale i izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i Odluka o regulisanoj ceni električne energije za garantovano snabdevanje, kojom je u novembru 2023. godine izmenjen cenovnik EPS-a.

Broj instalisanih solarnih sistema za sopstvenu potrošnju u Srbiji porastao je od 2021. do kraja 2023. godine na 1.870 korisnika iz kategorije domaćinstva i više od 640 korisnika iz kategorije pravnih lica. Simbolično malo za Srbiju koja ima 3,3 miliona domaćinstava.


BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike