Mesečno uštedimo 50 evra, a voleli bismo da to bude više

Građani Srbije su, i pored evidentne ekonomske krize i visoke inflacije, uspeli da povećaju svoju štednju, pa se prosečno „na stranu“ mesečno odvoji 6.081 dinar, pokazuje anketa koju su u regionu za „Erste grupu“ uradili istraživači austrijske firme IMAS.

To je iznos koji je veći za 7,3 odsto, što je ispod nivoa inflacije (u septembru 10,2% međugodišnje).

Iako iznos ušteđevine raste, samo petina građana je zadovoljna sumom koju trenutno može da odvoji, a broj onih koji su nezadovoljni je u uzorku većem od 500 anketiranih dva puta veći.

Najveći problem domaće štednje je to što se novac koji se uglavnom čuva „za crne dane“ (53%) i kao „finansijska rezerva za porodicu“ (46%) drži na tekućem a ne pravom štednom računu. Tako radi čak trećina anketiranih.

- Po ovom pitanju Srbija ima ekstremne rezultate, slična je u regionu samo Rumunija, iako se u celoj Evropi od 2017. godine primećuje takav trend, čak i u zemljama koje imaju tradiciju klasične štednje. Razlog su, naravno, male kamatne stope na štednju koje su bile od 2017. godine naovamo – kaže Ansgar Loner, generalni direktor agencije „IMAS International“.

"Slamarica" nije izašla iz mode

Da stvar bude gora, prema godišnjem istraživanju „Erste grupe“ o štednim navikama građana Srbije, najpopularniji način čuvanja novca u Srbiji i dalje je „slamarica“.

Gotovinu kod kuće drži 34% građana (za 12% više nego 2020. godine). U ovoj kombinaciji dve trećine građana gubi na vrednosti zarađenog novca u trenutnim uslovima, bar 10 odsto godišnje. A nije da se svima plate povećavaju godišnje u tom procentu. Naprotiv.

Za one koji ima imaju viši nivo finansijske svesti i znanja, i koji novac (kad već ne investiraju) drže oročenim, dobrodošao je rast kamatnih stopa koje su u poslednjih godinu dana podigle banke.

Nino Stameski, direktor iz Regionalnog centra Erste banke u Novom Sadu, kaže da je taj rast kamate, koja je sada na dinare 3,71% (prosečna ponderisana kamatna stopa u avgustu), doprineo većoj štednji uopšte, a dinarskoj pogotovo.

- Primetno je da se u prvih osam meseci ove godine oročena štednja vratila na velika vrata, te smo zabeležili rast od 18 odsto kada govorimo o dinarskim depozitima, dok je rast štednje u devizama značtno niži i iznosi 1,39 odsto. Naravno, treba uzeti u obzir i da su kamatne stope na dinare više, kao i da dinarska štednja nema porez od 15 odsto kao devizna - rekao je ovaj bankar.

Sa ovakvim rastom štednje „prosečan štediša“ ima na računu u banci 20.000 evra i dva miliona dinara.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi