Svetska ekonomija šepa, srpska se dobro drži

Godišnji sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke (SB) u Marakešu je završen, a diskutovalo se kako o izgledima svetske ekonomije opterećene dugovima, inflacijom i sukobima, tako i o rastućem jazu između bogatih i siromašnih zemalja i neuspešnoj borbi protiv klimatskih promena. Srbija je iskoristila priliku da se predstavi potencijalnim investitorima.

Nova prognoza MMF, izrađena pre eskalacije sukoba između Izraela i Hamasa, predviđa usporavanje globalnog ekonomskog rasta sa 3,5% prošle godine na 3% ove godine i 2,9% sledeće godine, što je pad od 0,1 procentnih poena u odnosu na prethodnu procenu za 2024. godinu.
Globalna inflacija će pasti sa 6,9% ove godine na i dalje visokih 5,8% 2024. godine.

Glavni ekonomista MMF Pjer-Olivije Gurinčas je kretanje u globalnoj ekonomiji opisao kao "šepanje, a ne trčanje."

Vodeća tema sastanaka u Marakešu je bilo veliko zaduženje razvijenih ekonomija - od SAD do Kine i Italije, a guverner italijanske centralne banke Ignasio Visko rekao je da postoji utisak da tržišta "preispituju terminsku premiju“ jer investitori postaju sve nervozniji zbog držanja dugoročnih dugova.

Ovo bi moglo da direktno utiče, pre svega, na borbu protiv klimatskih promena. Šef fiskalnog odeljenja MMF Vitor Gaspar, upozorio je da sadašnje politike zasnovane na subvencijama ne uspevaju da isporuče neto nulte emisije i da bi  povećanje subvencija ekstremno podiglo javni dug.

I dok su oko posledica svi bili manje-više saglasni, različiti stavovi na teme rata u Ukrajini, rastućeg trgovinskog protekcionizma i tenzija između Sjedinjenih Država i Kine, onemogućile su postizanje konsenzusa. Na kraju skupa nije bilo dovoljno saglasnosti da se izda uobičajeno konačno zajedničko saopštenje sa zaključcima ili preporukama.

Srbija se preporučila investitorima

Na sastanku u Marakešu Srbija se dobro predstavila, zadovoljni su u državnoj delegaciji koja je bila na skupu.

Tokom Godišnjeg zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković sastala se s velikim brojem vodećih globalnih investitora, kojima je dat detaljan uvid u aktuelna makroekonomska kretanja u Srbiji i u postignute rezultate, a detaljno su objašnjene i makroekonomske projekcije, saopšteno je iz NBS.

Guverner Tabaković istakla je da je privreda Srbije pokazala znatnu otpornost na negativne efekte višedimenzionalne krize na globalnom nivou, što se vidi i po:

• očuvanoj makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti, kojoj očuvana relativna stabilnost kursa dinara bitno doprinosi;
• rastu zaposlenosti i zarada;
• smanjenoj eksternoj neravnoteži, zahvaljujući rekordnom izvozu robe i usluga;
• nastavku visokog i diversifikovanog priliva stranih direktnih investicija;
• rekordnim deviznim rezervama zemlje;
• očuvanom kvalitetu aktive bankarskog sektora;
• održivoj opadajućoj putanji javnog duga. Sve to je postignuto zahvaljujući:
• odgovornom vođenju ekonomske politike i pre krize i tokom nje,
• preduzetim strukturnim reformama i
• činjenici da smo znatno povećali diversifikaciju naše privrede u svakom smislu – od tržišta na koja izvozimo i proizvoda koje izvozimo, preko izvora finansiranja investicija, oblasti u koje se investira i zemalja iz kojih se investira u Srbiju.

Privredni rast Srbije će ove godine, kažu iz NBS, biti vođen neto izvozom i investicijama, a u srednjem roku očekuje se stopa rasta od 4%. Na nivou ove godine procenjuje se rast u rasponu od 2% do 3%.

Najveći pozitivan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda na nivou godine očekuje se od neto izvoza, kao rezultat investicija iz prethodnog perioda i povećane izvozne ponude, kao i zbog smanjenog uvoza energenata.

Ubrzanje realizacije investicija u oblasti saobraćajne, komunalne i energetske infrastrukture vodiće dodatno ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda na 3% do 4% naredne godine, a nakon toga i na pretpandemijsku stopu rasta od oko 4% godišnje.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi