Nećemo stvarno štedeti dokle god ne prestanemo da držimo novac u bankama (VIDEO)
Umesto da „gube manje“ nego držeći novac u banci, ili zarađuju više nego što je to „ulaganjem u nekretnine“, u Srbiji velika većina i imućnijih građana se drži vekovima zastarelih principa
Novac koji građani Srbije drže na „štednim“ i drugim računima, na raspolaganju bankama da prave profit, na rekordnom je nivou do gotovo 13 milijardi evra iako se tako zapravo samo gubi manje.
- Već ulaganje u državne obveznice Srbije donelo bi pravu štednju a da ne govorimo o kupovini akcija na berzi ili portfolio ulaganjima u neke fondove. S druge strane srpsko tržište imovine je „zabetonirano“, jer ljudi i dalje misle da je jedino ulaganje u nekretnine „prava stvar“ i sigurna zarada – istakao je za 24sedam Nenad Gujaničić, glavni broker „Momentum sekjuritis“ iz Novog Sada na prezentaciji koju je ta brokerska kuća održala danas u Privrednoj komori Vojvodine.
Gujaničić je na skupu pred okupljenim mali investitorima i novinarima koji prate finansije, istakao da je prva prepreka da se finansijska svest razvije kod nas nedostatak informacija i kartelsko finansijsko tržište kojim dominiraju banke.
A onda i ne čudi situacija da u poslednjih 10 godina ukupna „zarada“ na štednji u banci u evrima 11 odsto a u dinarima 45 odsto. To je iznos koji je uveliko pojela inflacija, u evrima samo za poslednju godinu.
U istom periodu, „konzervativni“ indeks Njujorške berze S&P500, na kojoj se može trgovati i iz Srbije, je porastao 227 odsto.
Ako se pogleda rast tržišta nekretnina, od 2018. do 2022. godine tržište je naraslo sa 424 miliona na 1,2 milijarde ali je cena rente porasla samo 57 odsto.
- Imate suludu situaciju u Srbiji da štednja raste a da kamate na štednu padaju. U periodu 2006. do 2022. godine, kamata je sa osam odsto pala na 3,4 štednja porasla sa 1,5 na gotovo 13 milijardi evra. A berze postoji već stotinama godina i biti na njima je kao voziti bicikl ili automobil. Treba samo razmišljati "ako mogu milioni drugih, sigurno mogu i ja" – konstatuje naš sagovornik.
Kod edukacije o berzi i finansijskom tržištu smo zaglavljeni, kaže ovaj priznati berzanski stručnjak, zaglavljeni sa bolnim posledicama sloma domaće berze u svetskoj finansijskoj krizi 2007/08. godine. Međutim, ima nade.
- Tada se u Srbiji na tržištu kapitala ogledalo oko 30.000 ljudi, a danas bi bili srećni da ih bude između 5.000 i 10.000. Srećom, pojavile su se mlade generacije koje zanima šta se događa u svetu. Naši mladi klijenti su mahom iz IT sektora, koji imaju nova ali i dobijaju akcije svojih kompanija pa im berza nije strana. Sve je to malo ali je podloga na kojoj bi mogla da se poboljša situacija i u Srbiji – napominje Gujaničić.
Na edukaciji moramo raditi svi zajedno
Iz Privredne komore Vojvodine, koja je pomogla organizaciju ovog skupa, kažu da je edukacija na vu veoma značajnu temu zajednički zadatak.
- Nažalost, o berzi se kod nas i dalje malo zna i ona se doživljava kao nešto egzotično i sa filmova. Zbog toga dajemo doprinos edukaciji javnosti i ovom prilikom, kao što smo i ranije učestvovali u organizovanju skupova koji su bili posvećeni kripto tržištu, NFT tokenima i blokčejnu, takođe jednom kod nas nedovoljno poznatom svetu finansija – kaže za 24sedam Branislav Mamić, sekretar Udruženja usluga u Privrednoj komori Vojvodine.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari