I iz Srbije možete da sami kupite deo „Gugla“, „Koka-Kole“ ili „Folksvagena“, ali to sada možda nije najbolja ideja

U današnje vreme, kada svaki dan koji vaša ušteđevina „provede“ na računu u banci (čak i kao oročena), jeste dan u kome vam je inflacija pojela deo novca, investiranje na berzi je sve primamljivije.

Tim pre što sada postoji gomila onlajn servisa i platformi preko kojih možete lako, brzo i jeftino pristupiti svetskom tržištu kapitala i tamo pokušati da uvećate svoju imovinu.

A iskušenje svakako nije malo, kada se pogledaju brojke kojima potencijalne investitore svakodnevno „bombarduju“ data provajderi.

Tako svako ko je kupio akciju, recimo, „Gugla“ (Alfabet) ili „Gasproma“ pre godinu dana, a prodaje je danas, može da zaradi gotovo 100 odsto vrednosti. Akcije tehnološkog diva iz Silicijumske doline, bez kojeg je nezamisliv današnji internet, krajem septembra 2020. vredele su 1.420 dolara, a danas više od 2.820 (rast 98,5 odsto).

Jednaka je i situacija i „na istoku“, gde je ruski naftni i gasni gigant cenu svoje akcije uspešnim završetkom gasovoda „Severni tok 2“ podigao još više. Sa skokom od dva na pet dolara po akciji, „Gasprom“ je zabeležio rast od neverovatnih 150 odsto.

Lako je uložiti, ne tako lako i ne izgubiti

Za razliku od vremena pre desetak i više godina, danas je vrlo prosto uložiti pare na berzi i kupiti akcije bilo koje kompanije u svetu. Dovoljno je da odete na neku od onlajn platformi, a Robinhud je najpopularnija u poslednje vreme. Tu se registrujete, platite neku sitnu proviziju i za, recimo, vrednost najnovijeg izdanja „najki“ patika od oko 150 evra postanete vlasnik jedne akcije "Epla“, ili tri akcije „Koka-Kole“, sedam akcija „Šela“ ili čak 30 akcija „Gasproma“.

Volkswagen

Naravno, imati jednu akciju pa makar bila i „Eplova“, više je „fora“ nego bilo kakvo ulaganje na berzi, jer za iole ozbiljan nastup na tržištu kapitala potrebno je mnogo više para, i mnogo ozbiljniji pristup od logovanja na nekakvu platformu.

- Najmanje ulaganje, a da bude optimalno, odnosno da može da se napravi paket različitih akcija sa dobrom diversifikacijom i smanji rizik na normalan, jeste 10.000 evra. Možete kupiti akcije i za 100 evra, ali onda vam svu zaradu pojedu fiksni troškovi koje imate u trgovanju akcijama – objašnjava za 24sedam Nenad Gujaničić, glavni broker novosadske kuće „Momentum sekjuritis“.

A fiksni troškovi podrazumevaju provizije brokera, ali i porez koji plaćate na dobit od akcije ili dividende. Brokerska provizija ide do jedan odsto od vrednosti transakcije (i pri kupovini i pri prodaji), prosečno je od 0,5 do 0,7 odsto, ali kod nekih brokera postoji i minimalna marža od 10 dolara po transakciji. S takvom maržom svakako se ne isplati kupiti jednu akciju „Tojote“ od 90 dolara.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

Što se poreza tiče, on je kod akcija standardnih 15 odsto na kapitalnu dobit, odnosno na profit koji je ostvaren između prodajne i kupovne cene. Na dividende porez ne plaća vlasnik akcije, već ga odmah od bruto cene odbija firma koja ih daje.

- Fiksni troškovi, odnosno provizija, „plaše“ male i mikro investitore, ali taj trošak ne bi trebalo da se gleda na taj način. Na onlajn platformi za trgovanje, gde je takav trošak mali ili ga čak nema, prepušteni ste sami sebi. Tamo nema brokera koji će vam objasniti prednosti i rizike neke akcije ili reći: "Sačekaj malo, porazmisli, skupo je sada, cene su naduvane", kao što je sada slučaj, gde su cene na istorijskim maksimumima i kada mora doći do korekcije tržišta. Samo sprovedu vaš nalog za kupoprodaju, pa kako vam bude – naglašava Gujaničić.

Ko ne voli rizik…

Kako berza nije mesto samo za one koji imaju određenu „toleranciju na rizik“, na njoj ima mesta i za one koji su za nešto sigurniju, ali time i sporiju varijantu oplođavanja novca. U tom slučaju se investitor može opredeliti za akcije onih kompanija koje daju dividende. Akcije ostaju u posedu, imovina sa potencijalom rasta se ne gubi, a pare „kaplju“.

- Ako firma daje i dividende i raste joj cena akcije, to je super. A ako ne, nekima je dovoljna i dividenda od dva ili tri odsto godišnje. To nije mnogo, ali sada kada su kamate na štednju nula, svakako se isplati – objašnjava Gujaničić.

No, dividende ne isplaćuju sve kompanije, već samo one koje su "sazrele“ u svojim biznisima. Tako „Koka-Kola, „Šel“ ili „Gasprom“ daju tri i više odsto vrednosti akcije kroz dividende godišnje, dok „Epl“ daje samo pola procenta.

Zadovoljni su i akcionari onih kompanija koje same otkupljuju svoje akcije, jer time se povećava vrednost akcije i efekat je isti kao da se isplatila dividenda. Naravno, u slučaju da cena akcije raste.

U slučaju da cena akcije pada, generalno, tu je opet na redu vaš broker. On je ta vaša stručna pomoć i onaj ko će vam savetovati da li da se brzo „čupate“ ili da sačekate da se akcija povrati.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi