Prijave „nelegalnih“ za priključak počele: Koliko košta da se uvede gas i struja

Mesec dana roka koji je država, odnosno Ministarstvo građevinarstva, dalo vlasnicima nelegalnih objekata da se prijave kako bi dobili priključak za struju, gas, vodu ili kanalizaciju, počeo je prošlog petka. Odziv građana koji potrebne dokaze o vlasništvu objekta donose u svoje opštinske uprave je veliki, kažu iz Ministarstva, a 24sedam se raspitao koliko ovo, za te ljude dugo iščekivano, povezivanje košta.

U "Elektrodistribuciji Srbije" su nam rekli da je proces priključenja na distributivni sistem električne energije nelegalno izgrađenih objekata (bilo da su u postupku legalizacije ili ne) definisan Zakonom o ozakonjenju i Uredbom o načinu, uslovima i postupku za privremeno priključenje na elektroenergetsku mrežu, gasnu mrežu i/ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju nezakonito izgrađenih objekata, tako da se tu neće sprovoditi nikakva posebna procedura Elektrodistribucije Srbije za priključenje.

Od čega zavisi cena?

„Kada Nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi ispunjenost pravnih uslova dostavlja ‚Elektrodistribuciji‘ obaveštenje da objekat ispunjava pravne uslove za privremeno priključenje a po prijemu obaveštenja ‚EDS‘ utvrđuje ispunjenost tehničkih uslova za privremeno priključenje“, objašnjena je procedura iz „EDS“.

A neće biti ni posebne cene, bilo veće ili manje od one standardne. Iz „EDS“ su za 24sedam odgovorili da metodologije za utvrđivanje troškova priključenja na sistem za prenos i distribuciju električne energije i ista je za sve vrste i tipove priključaka na teritoriji Republike Srbije.

Stoga, cena priključenja na distributivni sistem električne energije zavisi od vrste i tipa priključka, zahtevane snage priključka, načina merenja, udaljenosti od postojeće mreže itd, „tako da se ne može unapred odrediti“. To znači da je svaki slučaj zaseban.

Profimedia

Uglavnom, pod pretpostavkom da već imate kućnu instalaciju, jer 99 odsto vlasnika ovih objekata se „snašlo“ za struju i odavno je koristi, priključak bi trebalo da košta oko 600 evra.

U cenovniku pojedinačnog tipskog priključka „Elektrodistribucije Srbije“ može se videti da cene idu od 73.000 dinara (oko 620 evra) za jednofazni priključak snage 14,5 kW sa merno razvodnim ormanom koji nije na samom objektu i nadzemnim vodom, do 185.000 dinara (oko 1.580 evra) za trofazni priključak snage 43,5 kW.

Naravno, pod uslovom da lokalna elektrodistribucija ne mora da ima dodatne radove, dovođenje kablova, postavljanje transformatora, trafo stanice...

Da dobijete gas nećete proći baš jeftino

Kod dobijanja priključka za gas je situacija sasvim drugačija. Slična je samo cena, jer „priključak na gas“ kod „Srbijagasa“ iznosi 780 evra i to na 36 rata. Ali, većina građana ne zna da taj „priključak“ ne znači da ste završili posao i daćete uživati u komforu koji gas pruža.

Naprotiv, to je manji deo troška uvođenja gasa, kažu za 24sedam stručnjaci koji se ovim poslom bave na terenu.

Dragoslav Barezić iz „Beo gas Inženjeringa“ kaže je „gasni priključak“ samo potrebne instalacije, a time i troška za uvođenje gasa.

- To je deo od distributivne gasovodne mreže, tzv. ulične mreže, do merača, zaključno sa meračem protoka gasa. To košta 840 evra sa PDV-om ali ta cena je pod tri uslova: da je merač udaljen od distributivne mreže do 20 metara, da nema betona ili bentona u dvorištu, i da li je distributivna mreža s ove ili one strane ulice. Svaki dužni metar više od mreže košta još 8,4 evra, lomljenje betona se dodatno naplaćuje 19,2 evra a pod bušenje ulice 28,8 evra po metru, ako je potrebno – objašnjava za 24sedam Barezić.

Profimedia

 

Barezić dodaje da se tek onda stiže na drugi deo instalacije, a to je „unutrašnja gasna instalacija“, odnosno veza merača i gasnog kotla za grejanje i na kraju sistem koji vezuje kotao sa radijator ima, tj. grejnim telima.

Još jedan „početnička greška“ je investiciju meriti kroz veličinu kotla, jer to koji vam kotao zapravo treba je tek velika nepoznanica. Barezić kaže da cena kotla zavisi od mnogih stvari: tipa, marke, veličine…

Privatna arhiva: Dejan Stamatović

- To koji vam kotao treba ne može da se kaže indikativno, niti da se projektuje „iz kancelarije“. Nije to peć na čvrsto gorivo, pa da izračunaš kubaturu kuće i kažeš to košta toliko. Tek na konkretnoj kući vidi sa šta je potrebno, jer svaki objekat ima svoju izolaciju, raspored prostorija, potrebu za hidraulikom, automatikom ili ne … Svaki je priča za sebe – konstatuje Barezić.

A da bi se stiglo do postavljanja kotla, kaže za 24sedam Dejan Stamatović, vlasnik servisa za sisteme grejanja „VASCI“ iz Paraćina, potrebno je prethodno uraditi još „poneku“ stvar.

- To što od „Srbijagasa“ možete da dobijete gasni priključak na rate je odlična stvar, ali to je samo deo instalacije. Prava stvar za domaćinstva počinje sa „Projektom unutrašnje gasne instalacije“ (UGI), što je trošak od 160 – 250 evra. Ima tu troškova za koje neobavešteni ljudi ni ne znaju da postoje. Recimo, uzemljenje gasne instalacije košta 85 do 110 evra. Samo postavljanje kotla je oko 200 evra, materijal i razvođenje grejne instalacije 25 evra po dužnom metru, sobni termostat je 50 do 200 evra. Na kraju vam dođe ovlašćeni serviser da bi pustio kotao u rad i overio garanciju, što košta 50 do 80 evra... - kaže Stamatović.

Ali, kaže ovaj iskusni majstor, ne treba ljudi ni da se uplaše cena, jer korišćenje gasa je mnogo konformnije nego ugalj ili čak pelet. A i nije isti trošak kada se uvodi potpuno nova instalacija i kada nešto već postoji od grejanja na čvrsta goriva.

- Mnogim ljudima se postojeća instalacija prepravlja za gasni sistem. Najčešće je trošak sa projektom i „prepakivanjem“ postojećeg sistema, dokumentacija, materijal i „ruke“, bez cene priključka, 2.000 do 3.000 evra – objašnjava za 24sedam Dejan Stamatović.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi