Ne gledajte (samo) FED: Stručnjaci objašnjavaju kako poskupljuju krediti i nekretnine

Ceo svet je, već godinu i po dana, svakog meseca uprt u američke Federalne rezerve (FED) i to da li će oni „poskupeti novac“, a time posledično i kredite i nekretnine u celom svetu.

Famozna referentna kamatna stopa FED-a je od marta 2022. godine do jula ove godine stigla sa 0,25 na 5,25 odsto. A onda je (sa zakašnjenjem) pratila i Evropska centralna banka, gde je rata sa 0,5 iz jula 2022. stigla na aktuelnih 4,25.

Ali, ukazuju analitičari „Biznis insajdera“ (businessinsider.com), ne treba „kriviti“ samo FED za to što su im rate krediti skočile gotovo za pola u poslednje dve godine. Jer, zapravo, nije rata FED-a ono što treba pažljivo pratiti ako se želi znati, na primer, koliko će vas još za kredit „odrati“ banka.

Iz „Biznis insajdera“ ukazuju da je, a američkom slučaju, prinos na 10-godišnje trezorske obveznice onaj koji treba pažljivo pratiti. To kontroliše trošak novca za mnoge potrošače i druge važne stvari koje proizilaze iz te dugoročne stope.

Ove nedelje, prinos je skočio nazad preko četiri odsto i čak je neko vreme bio iznad 4,1. To je najviši nivo od kraja 2022.

Ponekad, kada FED podiže stope, investitori misle da američka centralna banka ima ekonomiju pod kontrolom i da inflacija neće biti mnogo veća u budućnosti.

Kada se to dogodi, prinos na 10-godišnje trezorske obveznice opada. A kada investitori tako misle, i shodno tome se ponašaju na berzama i finansijskom tržištu, troškovi pozajmljivanja u stvarnom svetu zapravo padnu iako je Fed povećao stope.

24sedam/Profimedia

 

Drugi put, kada FED podigne stopu a investitori se zabrinu da privreda može previše da raste i da će cene rasti u narednim godinama - tada se 10-godišnja stopa Trezora (američkog ministarstva finansija) povećava, a stvarni troškovi zaduživanja takođe rastu.

Skuplja obveznica, veća i rata

U SAD je prinos 10-godišnje obveznice Trezora posebno važna jer je za nju vezana 30-godišnja fiksna kamata na hipoteku.

Ako ste neko ko daje hipotekarni kredit za nekretninu (hipotekarni zajmodavac), pozajmljujete novac nekome na 30 godina i naplaćujete mu, recimo, pet odsto godišnje. Hipoteke na te nekretnine prodate kao imovinu investitorima.

Međutim, ako je 10-godišnja obveznica trezora četiri odsto, kao što je sada, onda investitori neće hteti vašu hipotekarnu obveznicu sa prinosom od pet odsto. Oni će zahtevati veći prinos za dodatni rizik, jer umesto vaše hipoteke mogu da kupe tu desetogodišnju obveznicu Trezora, kao mnogo što je sigurnije.

Dakle, vi kao hipotekarni zajmodavac morate da naplatite oko sedam odsto za taj 30-godišnji fiksni hipotekarni zajam koji dajete. To znači da će i kupovina kuće biti skuplja. Ali ako krediti budu skuplji, manje će ljudi tražiti nekretnine, cene kuća mogu da padnu… A manje novoizgrađenih kuća znači da će i ekonomija usporiti.

Trenutne 30-godišnje fiksne hipotekarne stope su u proseku oko 7,3 odsto, prema Bankrate.com.

Ako prinos na desetogodišnje trezorske obveznice ostane oko 4,1 odto, cena ovih hipoteka bi mogla da poraste u narednim danima i postavi nove 20-godišnje maksimume.

Obveznice trezora utiču i na akcije na berzi

Koliki je prinos 10-godišnje obveznice često ima uticaj i na druge vrste kredita, od auto-kredita, kredita za kupovinu preduzeća, građevinskih fabrika, poslovnih zgrada itd.

Još jedan veliki uticaj većeg prinosa 10-godišnjeg trezora je na tržište akcija.

Investitori na berzi vrednuju kompanije na osnovu budućih zarada, a ne na osnovu tekućeg profita. Ovo posebno važi za tehnološke kompanije koje brzo rastu, ali možda godinama ne zarađuju mnogo novca.

Zamislite tehnološku kompaniju za koju se očekuje da zaradi 10 milijardi dolara godišnje u narednih 10 godina. Investitori moraju da daju popuste na tu buduću zaradu, da bi dobili „sadašnju“ vrednost za taj prihod i došli do preciznije procene koliko ta kompanija vredi sada.

Prinos na 10-godišnje trezorske obveznice je uobičajen način da se uradi ovo diskontovanje. Na primer, ako je 10-godišnji prinos dva odsto, „sadašnja“ vrednost tih 10 milijardi dolara budućeg profita vredi nešto manje. Ako je prinos desetogodišnjeg trezora četiri odsto, tih 10 milijardi dolara odjednom vredi mnogo manje u današnjem novcu.

Ovo je često razlog zašto tehnološke akcije padaju kada prinos desetogodišnjih obveznica trezora poraste. To se sigurno dogodilo u sredu, kada je tehnološki indeks Njujorške berze, Nasdak, pao za 2,2 odsto, što je najgori dan od februara.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi