Koliko nas koštaju topli radijatori: Od 40.000 do 120.000 za grejnu sezonu – kom energentu ćete se privoleti?

Svake godine pred početak grejne sezone domaćinstva se presabiraju koliko će ih koštati grejanje. Neko se odluči za najjeftinije, neko za najkomfornije.

Oko 35 odsto domaćinstava u Srbiji se greje na drva, deset odsto na gas, isto toliko na ugalj i 25 odsto na sisteme daljinskog grejanja.
Vredi znati da se tokom 180 dana grejne sezone, ukoliko recimo prostor od 60 kvadrata grejete od jutra do mraka, odnosno 16 sati dnevno da konstantno bude tempratura 20 stepeni, potroši 9.000 kWh ili 150 kWh/m2.

Pre nego odlučite šta ćete koristiti kao gorivo, treba da znate koliko vam je kog energenta potrebno, da biste znali i koliko će vas koštati. Treba uzeti u obzir i da pojedni energenti zahtevaju početno ulaganje, koje se kasnije isplati kroz dugogodišnju potrošnju.

Najniže troškove imaju domaćinstva priključena na gasovod (40.000 po sezoni za stan od 60 kvadrata).

Među najskupljim, mada i najkomfornijim je bez sumnje daljinsko grejanje. Ipak, osim prednosti da vam je od 15. oktobra do 15. aprila, od ujutru do uveče podjednako toplo u celom stanu, ima i mane da se papreno plaća tokom cele godine i da nemate mogućnost da ga uključite ili isključite kada vi to želite (85.000 dinara po sezoni za stan od 60 kvadrata).

Grejanje na struju, pogotovo kada grejete veliku površinu i veliki broj prostorija od kojih svaka zahteva svoje grejno telo, spada među najskuplja (120.000 po sezoni za stan od 60 kvadrata). Ipak, ako imate TA peći, koje uključujete samo noću po jeftinoj struji, ni ovaj vid grejanja nije neizdrživ. Za manje prostore, čak, bude i isplativ (50.000 dinara po sezoni za stan od 60 kvadrata).

Grejanje na ugalj je isplativo, trenutna cena je od 8.000 do 23.000 po toni, koliko košta ruski kameni. Za grejanje stana od 60 kvadrata, tokom šest meseci, dovoljno je 2,7 tona ruskog uglja, ali oko četiri tone sušene “kolubare” ili “resavice”(32.000-62.000 po sezoni za stan od 60 kvadrata). Najveća mana je da je rukovanje njim prljavo, pa i ekološki neprihvatljivo, te se u pojedinim zemljama više ni ne koristi.

Ekološki pogodnije gorivo je drvo. Ako ste se opredelili za drvo, morate da znate da u trenutku kada ulazi u peć ne sme da ima više od 25 odsto vlage. Da biste to obezbedili dobro bi bilo da ste sigurni da se bar šest meseci sušilo pre toga. Zahteva drvo i prilično posla, ako želite da vam se isplati, iseći ga, preslagati i naravno po ceo dan dogrevati. Cena drveta u zavisnosti od toga da li je sečen ili ne između 6.000 i 7.000 po metru kubnom, dok je na paleti 13.200. Za grejanje stana od 60 kvadrata potrebno je osam kubika drveta (56.000 za sezonu po sezoni za stan od 60 kvadrata).

Poslednjih godina na tržištu se pojavila i briketirana piljevina i njena još naprednija varijanta – pelet. Skuplji je od drveta, ali ima svojih prednosti – manje otpada ostavlja iza sebe, čistiji je za rukovanje, zauzima manje prostora za skladištenje i ređe dogrevate. Ali taj komfor platite. Pelet se kreće od 21.000 do 25.000 za tonu. Za stan od 60 kvadrata, dovoljno je do tri tone, bilo briketa bilo peleta. I cena im je slična (70.000 za sezonu po sezoni za stan od 60 kvadrata).

Na to treba doneti cenu dostave koja se u zavisnosti od količine, ali pre svega udaljenosti kupca, kreće između 50 i 100 evra.
Kad se sve sabere i oduzme, ipak manje nego da imate daljinsko grejanje na istoj kvadraturi. Ali i više posla.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi