Počeo je grabež: Hoće li biti dovoljno nafte, struje i gasa?

Saudijska Arabija povećava proizvodnju, više nafte na tržištu obećali su i iz OPEK+, kartela 23 zemlje izvoznice crnog zlata, ruska nafta je proterana sa Zapada, ali uspešno "buši" embargo i prodaje se na istoku, dok se Kina i dalje ne otvara zbog kovida...

Sve ovo znači da nafte na tržištu ima, ili da će je biti gotovo koliko se traži, ali njena cena i dalje "divlja“. Trenutno se cena brenta kreće od 122 do 124 dolara za barel i nema naznaka da će pasti. Pad analitičari i ne očekuju, i ozbiljne institucije kao što je "Goldman Saks" ili Banka Amerike (BofA) već računaju da će cena ići od 135 do čak "dobrano iznad 150 dolara“ za barel.

Već smo se na 24sedam bavili računicom da s tom cenom nafte benzin i dizel u Srbiji ne bi mogli da se nađu ispod 300 dinara za litar. Ta cena nam čak i iz perspektive današnje od 198 dinara za litar benzina i 209 dinara za litar dizela, izgleda neverovatno, ali sada se u svetu postavlja pitanje, ne da li će cena biti 130, 140 ili 150 dolara, već da li će nafte biti, čak i za one sa novcem.

Kina uskraćena za saudijsku naftu

To da u krizi ni pare nisu svemoćne pokazuje aktuelna situacija da jedna Kina, za koju se sve može reći osim da nema novca, ne dobija onoliko nafte koliko naruči.

Prema navodima Oilprice.com, Saudijska Arabija će kineskim kupcima sledećeg meseca isporučiti manje nafte nego što su oni tražili. Ta „njihova“ nafta će završiti na tržištima Japana, Južne Koreje, Tajlanda i Indije. Iz državne kompanije „Saudi Aramko“ čak stižu vesti da će tamo otići i ekstra pošiljke.

Kinezi će se snaći, i dalje su uz Indijce najveći kupci na Zapadu zabranjene ruske nafte, i to uz velike popuste u ceni, ali je pitanje šta će ostali svet, pa i Srbija.

U EU su već počeli da se snalaze i, prema anonimnim izvorima iz "Aramka“, najmanje tri rafinerije u Evropi će dobiti celu količinu narudžbine za jul.

Profimedia

Nade u OPEK+ su problematične, jer samo nekoliko zemalja zaista može da ispuni sveže obećanje da će povećati dnevnu proizvodnju, ali upućeni kažu da nema šanse da ceo kartel napravi skok od 648.000 barela dnevno, jer slobodnih kapaciteta jednostavno nema.

Struje ima, ali preko granice

Srbija u energetici, pored tržišta nafte, mora da prati i ono sa strujom i gasom. Trenutno je struja na evropskom energetskom tržištu na nivou od oko 180 evra za megavat-čas, a uglja 320 evra po toni.

Cene i tu rastu. Čak kod uglja i sada, u junu, „davno“ posle grejne sezone. Pre samo tri nedelje cena fjučersa u Amsterdamu bila je 12 odsto manja.

I tu bi moglo da bude problema tipa „ima para ali nema robe“, jer Evropa je zbog zelene agende zatvorila mnoge ugljenokope i rudnike, Nemačka je to uradila još 2018. godine, a pitanje je šta će biti sa uvozom uglja iz Rusije i Ukrajine, odakle stiže više od polovine EU uvoza.

Pixabay

A do kraja godine, i da cene ostanu ovakve kakve su, moramo da za uvoz struje i uglja odvojimo milijardu evra, najavila je Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarska rudarstva i energetike. EPS-u je već odobreno da uveze četiri miliona tona.

A kolika cena struje će biti, ne zna se. Ono što se zna je da je u prva dva meseca ove godine Srbija platila za uvoz struje 86 miliona evra, osam puta više nego u istom periodu prethodne godine, objavili su ove nedelje analitičari biltena "Makroekonomske analize i trendovi".

U januaru i februaru potrošeno je i 575 miliona evra više nego u isto vreme 2021. na uvoz gasa i nafte zbog poskupljenja tih energenata.

Gas je, zasad, "sigurica“

Za razliku od cene nafte, struje i uglja, cena gasa normalno sezonski pada. Sada je na trgovanju u Holandiji fjučers na nivou 84 evra za megavat-čas, ili oko 900 dolara za 1.000 kubnih metara. To je za 23 odsto manje nego što je bilo krajem aprila.

Zbog toga i ne čudi što se ubrzano pune skladišta gasa za narednu zimu po Evropi. Ono što je bilo gotovo prazno prošle grejne sezone, i što je dodatno izazvalo energetsku krizu, uz probleme sa ruskim gasom i sankcijama.

Profimedia

Austrijanci su prebacili trećinu kapaciteta skladišta, Nemci i Italijani polovinu, a na Ruse uvek podozrivi Poljaci i Britanci su već gotovo puni. Svi žure, jer pitanje je šta će biti sa ruskim gasom do kraja 2022. godine, a obećanog američkog trenutno nema.

Problema sa gasom ne bi za sledeću zimu trebalo da ima ni Srbija. Sa „Gaspromom“ je dogovoren novi trogodišnji ugovor sa povoljnom cenom za veći deo količina, a sa Mađarskom povećanje skladišnih kapaciteta.

Rusi će nam prodavati veći deo gasa, 2,2 milijarde kubika po naftnoj formuli i ceni od 310 do 408 dolara za 1.000 kubnih metara. Međutim, domaćem tržištu biće potrebno još 800 miliona kubika, što će morati da se plati po cenama na slobodnom tržištu. To bi moglo da bude papreno, jer prošle zime su dodatne količine plaćane po berzanskoj ceni, četiri puta većoj od one „fiksne“ iz ugovora.

Srećom, država je uspela da dogovori zakup skladišnih kapaciteta u Mađarskoj. Prema ugovoru koji je potpisan danas između „Srbijagasa“ i mađarske kompanije „MVM CEEnergy Zr“, sa tih 500 miliona kubika praktično će biti udvostručen kapacitet, na 480 miliona sprskog i ruskog gasa koji staje u podzemno skladište u Banatskom Dvoru.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi