Britanija je surovo tržište, srpski voćari nekoga moraju da izguraju sa police

Tržište voća i povrća u Velikoj Britaniji je jedno od najprobirljivijih u svetu i naći se na policama tamošnjih supermarketa ili specijalizovanih prodavnica zdrave hrane, nije nimalo lak zadatak. Ali, ne i neostvarljiv ako se vodi računa o nekim specifičnostima, kazali su stručnjaci iz Velike Britanije ali i neki izvoznici iz ovih naših balkanskih krajeva na vebinaru koji su organizovali Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Na seminaru “Spremni za izvoz: Kako izvoziti sveže voće i povrće na tržište Velike Britanije?”, koji je omogućen u saradnji sa Britansko-srpskom privrednom komorom, eksperti iz oblasti izvoza i plasmana proizvoda na ostrvsko tržište dali su prisutnim kompanijama neke veoma bitne informacije u vezi trendova na tržištu hrane, perspektivama za nove dobavljače, savete za dizajn maloprodajnog pakovanja, i upoznali ih sa ključnim koracima u procesu izvoza svežeg, smrznutog ili prerađenog voća i povrća.

Neki su bili veoma optimistični a neki i veoma otrežnjujući.

- Kontakt sa preduzećima u Britaniji, bilo da je reč o nacionalnim lancima supermarketa, lancima prodavnica zdrave hrane ili distributerima i trgovcima na veliko, je veoma jednostavan. Svi su spremni da vide nešto novo i inovativno, kvalitet se naravno podrazumeva. Ali, za taj razgovor morate da budete veoma spremni. Pre svega morate da ubedite potencijalnog kupca ili trgovca po čemu je vaš proizvod poseban i zaslužuje mesto u njegovoj ponudi na tržištu koje je prošle godine samo u voću i povrću bilo 200 milijardi funti – rekao je Majk Ruparelija, vlasnik firme „Kardedž“ (Cardedge) i čovek sa 35 godina iskustva u posredovanju i prodaji na britanskom tržištu.

Prodati svoju jedinstvenu priču

Da je veliki broj od 69 miliona britanskih potrošača kosmopolitski nastrojen i da su uvek željni novog iskustva potvrđuje i Sajmon Vorings, osnivač „Grinsid UK“ (GreenSeed). Ali, oni imaju svoja očekivanja, a posrednici i trgovci svoja.

- Da biste se pojavili na policama supermarketa na tržištu na koje stiže roba slična vašoj bukvalno iz celog sveta, morate nekog drugog da istisnete. Jer, police su uvek pune. Morate zato da imate autentičnu „priču“, robu „s poreklom“ kojoj vrednost daje kvalitet a ne niska cena. Ako pritom imate nešto što je prirodno i sa ekološkim dodatkom vrednosti, utoliko bolje – napominje Vorings.

Voće i povrće koje želite da plasirate na ovo tržište mora da „liči na britansko“, i što se tiče izbora vrste robe, recimo sorte voća, i što se tiče pakovanja. Hrana, pogotovo ona koja ima sastojke životinjskog porekla, ima posebno strog administrativni i inspekcijski tretman a pored sveprisutnog BRC standarda (British Retail Consortium), neki veliki trgovinski lanci imaju i svoje dodatne standarde koji se moraju zadovoljiti.

Dve godine do prvog kamiona

Zainteresovani proizvođači i prerađivači voća i povrća iz Srbije moraju da budu spremni i na ulaganja u ta prilagođavanja ali i svesni da sve to zahteva vreme, napominje Miloš Jeremić, vlasnik firme „Laki“ iz Arilja, koja je već nekoliko godina prisutna na policama svojim smrznutim malinama.

RINA

- Trebalo nam je dve godine od prezentacije i početka razgovora do slanja prvog kamiona s robom. A prošle godine smo tamo prodali četiri miliona pakovanja. Važno je ne preskakati korake, krenuti sa upoznavanjem tržišta preko sajmova, pronaći pravog distributera, stalno inovirati, raditi na promociji ali se i bojati grešaka. Veliki lanci i proizvođači imaju svoje plantaže širom sveta i teško je ući na tržište. Ali, recimo mi radimo za privatnu marku supermarketa, pa kada uđete u jedan možete i u druge jer svi se međusobno prate i „skeniraju“ ponudu – ističe Jeremić.

A u Britaniji četiri velika nacionalna ritejlera drže 68 odsto tržišta, a prvih šest čak 80. Pritom, ne mora se ići ni na celu Britaniju, jer na primer, samo london ima devet milioina stanovnika, značjano više nego cela Srbija.

Jeremić dodaje da je sa smrznutim proizvodima lakše uspeti, jer logistika je ogroman problem, mora se misliti i na granice, fitosanitarne kontrole... a snabdevanje mora biti kontinuirano.

- Kod svežeg voća pitanje je i izbor sorte, jer onda morate da se opredelite za one koje bolje podnose transport a ne one koje su objektivno ukusnije i kvalitetnije – napominje Jeremić.
Na kraju, Ričard Robinson iz beogradske kancelarije Britansko-srpske trgovinske komore ističe da se mora voditi računa i o administrativnim pravilima mimo onih fitosanitarnih i standarda kvaliteta, recimo odakle vam dolazi voće.

- Ukoliko vam više do 10 odsto voća dolazi iz druge zemlje, izgubićete tarifnu povlasticu. A to može biti vrednost 10 odsto prodajne cene – upozorava Robinson.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi