Vrhunski proizvodi iz Srbije popularni na Balkanu: Đinovići doktorirali povrće, sada školuju borovnice (FOTO/VIDEO)

Mesto gde se prave i do doktorata školuju borovnice, mogla bi se u par reči opisati plantaža „Superior“ Nebojše Đinovića u selu Bresje kod Velike Plane, inače poznatog kao proizvođača sorti povrća širom Balkana.

- Napravimo iz pola miliona sadnica svake godine. Neke nam prežive, neke ne ali ta prirodna selekcija onog što prodamo ih pravi najboljim za uzgoj na Balkanu jer prošle su test mrazeva i visokih temperatura koje nosi ovo podneblje. Ovde se rađaju, idu u vrtić i školu a doktoriraju kad kao trogodišnje biljke daju plod kod budućeg vlasnika – kaže za AgroTV Đinović, diplomirani agronom i sin čuvenog profesora Ive Đinovića.

Đinovići već trideset godina radi selekciju sorti i hibrida, proizvodi seme povrća i sadnice aronije, borovnice i bobičastog voća na sedam hektara svog proizvodnog pogona na otvorenom. Koncepcija je uzeta od najboljih na svetu kada je razmnožavanje biljaka u pitanju, Holanđana, u šta se Nebojša uverio iz prve ruke.

- Bio sam član plato-projekta koje je naša Privredna komora organizovala i bili smo u Belgiji i Holandiji da vidimo kako oni to rade. Dovoljno je bilo to videti da se u glavi stvori plan kao to kod nas treba da izgleda – objašnjava svoj početak ovaj agro stručnjak.

A prenošenje viđenog iz daleke Holandije na naše podneblje je donelo je boljitak čitavoj Srbiji ali i šire – Balkanu. Prema podacima od pre korone, za 2019. godinu, sa svojim sertifikovanim semenom povrća „Superior“ je držao više od polovine tržišta Srbije i, na primer, čak 82 odsto u Bugarskoj a stiglo se i do dalekog Uzbekistana. Ako ste na lokalnoj pijaci čuli sa papriku „slonovo uvo“, a verovatno jeste, njeno mesto rođenja je Velika Plana.

- Ako ništa drugo, mi smo spustili cenu proizvodnje borovnice ovde. Uveli smo neke nove sorte i pokazali smo ljudima naučni pristup gajenju borovnice, jer mi smo agronomi ovde a ne neki bankari koji se bave ovim poslom – ističe Đinović.

Do "plavog zlata" stigli izokola i slučajno

Danas veoma uspešna priča o borovnicama u Velikoj Plani mogla je da ima sasvim drugačiji razvoj jer ispala je slučajnost.

- Mi smo u stvari trebali da radimo milione sadnica lavande za jednu hrvatsku firmu, „Ljeko bilje“ iz Istre. Međutim, kada se čulo da lavanda iz Srbije treba da dođe u Hrvatsku izbile su tamo nesuglasice i posao je propao a naša laboratorija nije imala šta da radi. Otac je odlučio da krenemo sa aronijom, za koju 2012, 2013. ovde niko nije ni čuo. Kada je posle nekog vremena tražnja za aronijom pala, ja sam uveo borovnicu – priča Nebojša.

Pokazalo se da je mesto za borovnicu pravo. Đinović ističe da čak ni zemljište nije presudilo, jer ona se „školuje“ u saksijama, nego ruža vetrova koja je veoma povoljna u tom kraju. Vetar suši list borovnice posle navodnjavanja i ona nikada nije vlažna a to sprečava razvoj bolesti. Tome, doduše, pomažu i kanali za odvodnjavanje jer borovnica se intenzivno navodnjava pa mora i da se odvodnjava.

Borovnica svuda "radi"

Rasadnik „Superior“, koji sada broji 77 radnika, je deo sve veće priče o „plavom zlatu“ u Srbiji, gde se godišnje povećavaju zasadi, kaže Đinović, za po 1.000 hektara.

- Borovnica svuda „radi“. Ako ne ide u Rusiju, ide u Evropu, ako ne ide u Evropu ide u Afriku… Plod je veoma ukusan, a srpski pogotovo jer ima više šećera i krupniji je nego onaj iz Poljske, i svuda je tražen – objašnjava sagovornik AgroTV.

U „Superioru“ imaju 15 sorti borovnice, a Đinović ističe da iako je „djuk“ neprikosnoven, njegov lični izvor je „hana‘s čoise“ (Hanna‘s choise).

- Moj otac je napravio novu sortu koju sam ja krstio u „spring“, jer dolazi u proleće, pre „djuka“. Ona je drugačija – rana sorta, krupno zrno, rađa u grozdovima, i to je možda budućnost – kaže Nebojša.

Nebojša Đinović ima još nekoliko saveta za one koji žele da se upuste u gajenje borovnice.

- Ukoliko imate zemlju koja odgovora uslovima, da je kiselost Ph vrednosti  4,5 do 5,5 i da je rastresito, i da imate vodu bez mnogo natrijuma, gajite je u zemlji. Ali ako to nemate, uvek možete da gajite u saksijama. U saksijama je gajenje sprint, ili trka Formule jedan, dok je u zemeljištu više reli trka, sporija teža i duže traje. Na kraju, gajenje u saksijama donosi više novca – savetuje Nebojša Đinović.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi