Od Hruščova, preko Nasera i Gandija, do kraljice Elizabete: Kako vagoni Plavog voza još uvek čuvaju duh Jugoslavije? (FOTO/VIDEO)

Urađen u stilu art dekora, čuveni Plavi voz i dalje budi sećanja na nekadašnju Jugoslaviju i njenog predsednika Tita, koji je njime prešao više od 600.000 kilometara putujući prugama kroz SFRJ, ali i van nje - kroz Francusku, Poljsku, Austriju, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, Grčku i SSSR.

Pošto je imao strah od letenja i aviona, kao i iz bezbednosnih razloga, savršeno rešenje za putovanja nekadašnjeg predsednika tadašnje Jugoslavije bio je voz koji je bio prilagođen svim potrebema Titovog rada i života "na putu" tokom njegovog mandata. 

Ovim vozom putovalo je više od 60 stranih državnika i državnih delegacija, među kojima su i najuticajniji lideri 20. veka – Hruščov, Brežnjev, U Nu, Naser, Gandi, Ahmed Ben Bela, Seku Ture, Dželal Bajar, Konstantin Karamanlis, grčki kralj Pavle i kraljica Frederika, britanska kraljica Elizabeta, princ Filip i princeza Ana, kao i mnogi drugi.

Prema rečima Željka Jovanovića, šefa sekcije za saobraćajno-komercijalne poslove u "Srbijavozu", Plavi voz je počeo da se pravi 1956. godine i završen je tri godine kasnije. 

- Za tadašnjeg predsednika Francuske Šarla de Gola napravljen je najnoviji salon, i to 1963. Tito je tim vagonom želeo da privuče De Gola da dođe u Jugoslaviju, kao gost, državnik Francuske, ali on nikada nije došao, te su taj vagon koristili kraljica Elizabeta II i drugi državnici. Specifično je to što je samo za njega napravljen vangabaritni krevet, jer je on bio visok čovek - objašnjava za 24sedam Jovanović.

24sedam/Katarina Mihajlović

Voz je najvećim delom napravljen od mahagonije, ali i od oraha i trešnje. Zidove ovog prevoznog sredstva krase fotografije državnika koji su bili u poseti Plavom vozu i Jugoslaviji, poput Nasera i Gandija, ali i slike, danas reprodukcije, srpskih poznatih slikara poput Konjevića, Meštrovića i Bijelića.

Kada je reč o sobi za ručavanje, karakteristično je to što je sve posuđe napravljeno od porcelana rozental sa 24-karatnom pozlatom, a na svakoj viljušci, kašici, tanjiru i časi nalazi se grb Jugoslavije. 

Titov kuvar spremao je razna jela, a specijalitet Plavog voza, ali i jedno od omiljenih jela predsednika tadašnje Jugoslavije, bila je krmenadla punjena sremskom kobasicom. 

Naš sagovornik kaže da je Tito voleo da putuje u ranim jutarnjim satima, te je voz iz stanice "Topčider" polazio u pet-šest sati ujutru. 

- Njegovi pratioci su mi pričali da bi Tito oko 11 uveče došao u voz i legao u svoj salon, a ujutro bi oni voz morali polako da izvlače iz "Topčidera" kako ga ne bi probudili. Zajedno sa njim, noćili su i Jovanka i njene pudlice, a pratioci su mi rekli da su kučići bili zahtevni (smeh). Tito je najviše voleo da putuje na Brione, gde je najčešće i vodio državne zvaničnike koji su dolazili njemu u posetu. Pored njih, putovao je i u Mađarsku, Poljsku, Bugarsku... - priča on.

Titov telefon - preteča mobilnog telefona 

24sedam/Katarina Mihajlović

U prvom vagonu nalaze se salon Josipa Broza - klimatizovan, sa dva apartmana - jednim njegovim, a drugim Jovankinim, plavo, zajedničko kupatilo i radni kabinet.

U vozu se nalazi i takozvana gluva soba, u kojoj je Tito bio potpuno izolovan od drugih i u tišini donosio državne odluke i vodio poverljive razgovore.

U svom radnom kabinetu Tito je imao telefon koji je, kako Jovanović kaže, bio preteča mobilnog telefona. 

- Putem njega Tito je mogao da komunicira u vozu sa bilo kim i preko radio-veze je mogao da pozove bilo koji maršalat na području tadašnje Jugoslavije - objašnjava naš sagovornik.

Srce voza 

Srce voza predstavlja dizel motorni agregat za pravljene struje za voz, jačine 275 kilovati. 

- Voz je bio samohodan, nije zavisio od strujne mreže. Ovaj agregat je pravio struju i za klima-uređaj, što je interesantno da je te 1959. on uopšte i postojao. Pored klima-uređaja, agregat je služio za sve u vozu, svetla, grejanje... Tu su boravili i tehničari i pratioci u vozu - navodi Jovanović. 

Kako on kaže, Plavi voz je imao rezervni motorni agregat, u slučaju da se jedan pokvari. 

Zašto baš Plavi voz? 

24sedam/Katarina Mihajlović

Naš sagovornik kaže da je voz obojen u plavo kako bi se isticao, jer je tada čitava železnica u Jugoslaviji bila zelene boje.

- Pola vagona je rađeno u Mariboru u Sloveniji, a pola u "Goši" u Smederevskoj Palanci - dodaje on. 

Poslednje putovanje Plavim vozom

24sedam/Katarina Mihajlović

Predsednik tadašnje SFRJ, tačnije njegovi posmrtni ostaci, poslednji put su putovali Plavim vozom 4. maja 1980. godine, iz Ljubljane do Beograda.

- U Ljubljani je zid voza morao da se seče, jer je kovčeg bio mnogo veliki, pa nisu mogli da ga unesu. Sve do Beograda, Titov kovčeg je stajao na stolu. U svakom gradu kroz koji je Plavi voz prolazio dočekivali su ga građani - zaključio je Željko Jovanović.

"Plejboj" u Titovom vozu 

Uprkos tome što je njegov vlasnik i najpoznatiji putnik mrtav već 41 godinu, Titov Plavi voz i dalje saobraća po Srbiji i šire, a ljudi ga iznajmljuju za svadbe, proslave, intimna druženja, pa čak i za snimanje muzičkih spotova.

U njemu je pola veka postojanja proslavi i "Plejboj". Film "Na putu za Montevideo" snimao se dva meseca u Plavom vozu, a vlasnik "Pežoa" iznajmio je voz na četiri dana na relaciji Beograd - Bar i častio istorijskim putovanjem svojih 100 najboljih radnika.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi