Luka (19) u beogradskoj "džungli" uzgaja golubove: Ljubav prema nesvakidašnjem hobiju nasledio je od dede (FOTO)

“Golubarstvom se bavim maltene od rođenja, a ljubav prema ovom hobiju preneo mi je moj deda Miroslav, uz kojeg sam zavoleo sve ptice, a pogotovo golubove”,  ovim rečima započinje svoju priču za 24sedam mladi 19-ogodišnji golubar Luka Radulović, koji od svoje 11 godine samostalno odgaja raznorazne pernate životinje.

U današnje vreme prava je retkost da se neko bavi golubarstvom, pogotovo u Beogradu, ali Luku je ova vrsta hobija oduvek činila srećnim. Čak i dok je odrastao, zanimljivije mu je bilo igranje sa pticama nego sa igračkama.

Ovaj mladi zaljubljenik u pernate životinje, rođeni je Beograđanin, koji živi na granici Čubure i Crvenog Krsta, gde je nekada bila kolevka beogradskog golubarstva i gde se prvi put pojavio beogradski visokoletač (danas srpski). Golubarstvom je počeo da se bavi u leto 2014. godine.

– Za mene je on još uvek beogradski, jer je sačuvan u izvornom obliku bez ubacivanja drugih rasa. Moj prvi golub je bio golubarski rečeno “gacur” (gradski divlji golub), koji je ispao iz gnezda i nije mogao da leti, pa sam mu pomogao da nesmetano odraste i vrati se na slobodu. Deda mi je zadao zadatak da na kraju šestog razreda osnovne škole imam odličan uspeh, a zauzvrat mi je obećao da će mi pokloniti moj prvi montažni golubarnik. Tako je i bilo – priseća se Radulović.

 

Prve golubove koje je uzgajao bili su čuveni srpski visokoletači raznih boja, koje je uglavnom kupovao od golubara za simboličnih 100 dinara na Kalenić pijaci ili dobijao na poklon.

Pročitajte još:

Jedinstvena jedinka prvi put otkrivena u Srbiji: Stepski vivak zalutao kod Niša

Kako se ptice slažu sa ostalim ljubimcima u kući?

– Trenutno uzgajam oko 100 golubova. Matično jato pismonoša se sastoji od devet pari, beogradskih visokoletača ima oko 20 pari, a ove godine sam izlegao i 27 mladih pismonoša, kao i 40 mladih visokoletača. Uz to imam par pomeranskih gušana, indijskih lepezana, rimskih golubova i satineta. Pored golubova imam i još nekoliko vrsta ptica poput kanarinaca, koje takođe uspešno uzgajam, ali i nekoliko vrsta fazana, pevajuće papagaje i nubijske grlice – ističe Luka.

Ljubav, volja, smirenost i strpljenje prema ovim pticama potrebni su kako bi se počelo sa uzgajanjem golubova, a kako ovaj mladi golubar dodaje, kada se uđe malo ozbiljnije u odgajanje i nabavi veći broj ptica potrebno je i dosta odricanja i ulaganja.

– Uzgajanje golubova nije teško onome ko to voli. Golubarstvo je čitava nauka i svakodnevno se nešto novo uči o samom životu golubova, njihovom ponašanju, bolestima… U gradskim uslovima je dosta otežano držanje golubova zbog izgrađenih zgrada koje smetaju pri letu sportskih ptica. U gradovima ima mnogo ljudi i malo prostora za ptice, pa uvek postoje oni kojima smeta zvuk golubova i uopšte njihovo postojanje. Upoređuju ih sa pacovima i govore kako oni prenose razne bolesti, što uopšte nije tačno – pojašnjava naš sagovornik.

Golubarstvo je u Srbiji poslednjih par decenija manje zastupljeno nego ranijih godina, pogotovo u Beogradu, koji je počeo urbanistički da se razvija i raste, te je sve manje uslova za držanje ovih pernatih životinja.

– U mom kraju je pre 60 godina maltene svaka druga kuća imala golubove, a danas gotovo da nas ima troje ili četvoro – kaže Luka i dodaje da po njegovoj proceni postoji oko 2.000 golubarskih udruženja širom Srbije, a u Beogradu oko 30.

Slobodni, ali uvek se vraćaju kući

Mladi golubar protivnik je držanja divljih ptica u zatočeništvu, te on njegove “ljubimce” pušta da izlaze napolje.

Luka se bavi i spasavanjem divljih životinja, kao i njihovom rehabilitacijom.

– Othranio sam veliki broj svraka, vrana, divljih golubova, vrabaca… Pomažem svim životinjama, pogotovo pticama, jer je ljude za njih najmanje briga – kaže on.

– Sve što je stvoreno da bude u prirodi slobodno, treba tako i da ostane. Trudim se da moji golubovi budu što više napolju. Naravno, uvek se vraćaju svojoj kući. Grlice, takođe, izlaze, fazani zavisi kako koji, papagaji i kanarinci ne izlaze, jer nemaju tu privrženost kući kao golubovi i nastradali bi ubrzo od prirodnih neprijatelja – pojašnjava on.

Sve svoje ptice Luka hrani raznovrsnom i prirodnom hranom, a kako kaže, izbegava koncentrate i granule. Najviše koristi čiste semenske mešavine za golubove, papagaje i kanarince, naravno, uz dodatke svežeg voća, povrća i trave, a kao poslasticu svi obožavaju stari hleb.

Njegove ptice obeležene su jedinstvenim, privatnim prstenjem na kojem se nalazi Lukino ime i broj telefona, a u slučaju da se neka jedinka izgubi, i ukoliko dobri ljudi naiđu na nju, mogu je putem oznake vratiti kući.

– Uz to postoji i izložbeno prstenje za ukrasne golubove i ostale sitne životinje koje nose moje ptice. Naravno, različite veličine prstena koje pripadaju određenoj rasi i vrsti. Tako visokoletači nose prstenje međuokružnog saveza odgajivača srpskih visokoletača. Konkretno, član sam udruženja SRB 1 – prvo beogradsko društvo, a moj broj u udruženju je broj 100, što znači da moji golubovi visokoletači nose oznaku SRB 1.100, pa koso napisano godište kada je golub rođen i na kraju redni broj jedinke te godine – pojasnio je on.

Mladi golubar zaključuje da je član i pismonošarskog kluba “Beograd”, kao i da njegove pismonoše nose prstenje saveza odgajivača golubova pismonoša Srbije.

Životni vek varira

U Srbiji je najzastupljeniji srpski visokoletač, kao jedna od rasa uzgojnih golubova, a ima dosta i pismonoša. Po Vojvodini se može naći mnogo ukrasnih rasa golubova, dok su u gradi oni malo manje zastupljeniji u odnosu na sportske rase.

Životni vek ovih pernatih životinja varira, te u zatočenštvu neke jednike dožive i više od 20 godina, a prosek života im je između 12 i 15 godina.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi