Simbol srpstva i pravoslavlja: Hram Svetog Save na Vračaru blista punim sjajem

Hram Svetog Save, simbol i svetionik srpstva i najveće pravoslavno svetilište na Balkanu, intenzivno se gradi već 35 godina i očekuje se da uskoro zablista punim sjajem.

Građen pod geslom “Mi gradimo hram, hram gradi nas”, smešten je u srcu Beograda, na Vračaru, upravo na mestu gde su Turci 1594. godine učinili najveću uvredu sprskom narodu, kada su mošti Svetog Save, koje je počivalo u manastiru Mileševa doneli u Beograd i spalili na Vračaru. Inače, zemni ostaci prvog srpkog svetitelja i prosvetitelja preneti su u Mileševu 1237. godine iz Trnova u Bugarskoj, gde je preminuo 1235. godine.

Ideja da se hram podigne na mestu na kom su spaljene mošti ovog svetitelja, rađa se 300 godina posle, 1895. godine, kada se osniva i Društvo za podizanje hrama Svetog Save.

Deset godina kasnije, 1905. godine, raspisuje se javni konkurs za izradu projekta, prema kom se zahtevalo da crkva bude monumentalna, u srpsko-vizantijskom stilu, veličine 2.000 – 2.500 kvadratnih metara, sa predviđenim sistemom grejanja i odvojenim zvonikom.

Pristiglo je pet radova, nijedan nije dobio prolaznu ocenu od Komisije, koja je konstatovala da “s pogledom na važnost hrama, ne može preporučiti ni jedan od podnesenih projekata za ostvarenje”. Narednih godina, zbog izbijanja Balkanskih ratova, a zatim i tokom Prvog svetskog rata, nisu mogla biti tražena nova rešenja. Tek po okončanju rata i oslobođenja, obnovljeno je i 1919. godine Društvo.

 

Projekat

Novi jugoslovenski konkurs raspisan je 1926. godine, a osnovni uslovi bili su da građevina bude u osavremenjenom srpsko-vizantijskom stilu, projektovana za 6.000 vernika, na površini od 3.000 kvadratnih metara. Od pristigla 22 projekta, nijedan nije dobio prvu nagradu, ali je za najuspešniji rad izabran, drugom nagradom, projekat arhitekte Bogdana Nestorovića.

Šest godina kasnije, Odbor za izgradnju hrama, na čelu sa patrijarhom Varnavom, doneo je odluku da se izrada projekta poveri arhitekti Nestoroviću, kao i arhitekti Aleksandru Deroku. Zvanično, gradnja hrama počela je 1935. godine.

Nastavak gradnje

Patrijarh German, dolaskom na čelo Srpske pravoslavne crkve, 1958. godine obnavlja ideju o nastavku gradnje Hrama, ali je saglasnost postignuta, posle 88 ponovljenih molbi i isto toliko odbijanja, tek 1984. godine, i od republičke i od gradske vlasti.

Tako je posle gotovo poluvekovnog prekida radova na svetilištu, te godine Patrijarh German imenovao profesora arhitetku Branka Pešića za protomajstora nastavka projekta i organizacije gradnje Hrama.

Rusi u Hramu

Po dva puta su ga posetili ruski predsednici Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev, a Hram posećuju i druge zvanične delegacije koje dolaze u Beograd. Bilo je planirano i da ga sutra obiđe ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, koji je odložio posetu Beogradu jer je, kako je saopšteno, u samoizolaciji zbog kontakta sa osobom pozitivnom na kovid-19.

Izgradnja je ponovo otpočela 12. avgusta 1985. Zidovi su podignuti do pune visine od 40 metara. Najveće postignuće je bilo podizanje centralne kupole, teške 4.000 tona, koja je bila napravljena na zemlji, a zatim je, zajedno sa pokrivačem od bakarnog lima i velikim pozlaćenim krstom visokim 12 metara i teškim četiri tone, podignuta i postavljena na zidove. Podizanje, koje je trajalo 40 dana, završeno je 26. juna 1989. godine.

Početkom XXI veka, 3. septembra 2001. godine formiran je Konzorcijum za finansiranje izgradnje Hrama Svetog Save na inicijativu pokojnog premijera Srbije dr Zorana Đinđića, uz blagoslov Patrijarha srpskog Pavla i pod pokroviteljstvom Prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića.

Gradnja eksterijera je završena 2004. godine. Postavljena su zvona i prozori, a fasada je takođe završena.

Sa severne strane Hrama, nalazi se paraklis posvećen beogradskim mučenicima Ermilu i Stratoniku, u kome se svakodnevno vrši večernje bogosluženje, akatist Svetom Savi i Sveta Liturgija.

 

Velelepni mozaik

U unutrašnjem delu kupole Hrama dominira mozaik Vaznesenja Hristovog. Na izradi mozaičkog platna od smalta i prirodnog kamena, površine 1.248 kvadratnih metara, radio je tim ruskih i srpskih majstora, pod rukovodstvom akademika Ruske akademije nauka, narodnog umetnika Nikolaja Muhina. Ruska kompanija „Гаспром њефт“ uložila je četiri miliona evra u realizaciju projekta, koji je potpisan u avgustu 2016. godine. Nepunih godinu dana kasnije, u maju, stigao je prvi deo mozaika iz Rusije.

Kripta – crkva ispod temelja

Mermernim stepenicama, sedam metara ispod nivoa Hrama Svetog Save, dolazi se do kripte u kojoj se dovršavaju izgradnja crkve vizantijskog stila, posvećene Svetom Velikomučeniku Knezu Lazaru i kripte koja se prostire na 1.800 kvadrata u kojoj će se sahranjivati srpski patrijarsi.

Kripta gde će se sahranjivati patrijarsi se prostire na oko 250 kvadrata. U nju će se, ako Sinod SPC odobri, premestiti i mošti nekih od prethodnih patrijarha, a za sada je sigurno da će među njima biti patrijarh Varnava.

Umetnička vrednost

U planu je da se omogući da centralni prostor ove podzemne etaže bude duhovna oaza u kojoj će se organizovati i koncerti umetničke muzike, crkvene izložbe, susreti i slično.

Visine oko sedam metara, kripta je komemorativnog karaktera. Grobnoj Crvki sv. Kneza Lazara pripada kripta koja se nalazi u centralnoj poziciji, koja se pruža ispod istočnog kraka krstoobrazne osnove Hrama, na površini od 280 kvadratnih metara, sa oltarom smeštenim tačno ispod oltara Hrama.

Ikonostas oltara dekoracijom i motivima podseća na ličnost sv. kneza Lazara.

Dve crkve pre hrama

Osvećenjem temelja, započela je gradnje prvobitne crkve 9. aprila 1895. godine. Već 27. aprila, na dan kada su tri veka ranije spaljene mošti Svetog Save „privremenu“ Savinačku crkvu osvetio je mitropolit Mihailo, uz učešće episkopa Milentija Vijića i više sveštenika i đakona, a osvećenju je prisustvovao i kralj Aleksandar Obrenović, kao i mnoge druge zvanice.

Kada je zidanje monumentalnog hrama Svetog Save započeto, 1935. godine, doneta je i odluka da prvobitna crkva, koja je bila manja i više puta dograđivana, bude zamenjena većom. Tako je omogućen prilaz velikom Hramu sa severne strane, iz ulica Krušedolske, Svetosavske i Katanićeve.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi