Omiljeni gradonačelnik stao je na put krkljancu na Terazijama: Kada je Beograd dobio svoja prva "podzemlja"?
Zbog automobila, autobusa i trolejbusa koji su u srcu prestonice morali svakodnevno da zastaju i koče pravile su se samo veće gužve, te je tome trebalo da se "stane na kraj"
Uređenje podzemnog prolaza na Terazijama počelo je pre nekoliko dana, ali malo ko zna priču o prvom "podzemlju" Beograda i kako je ono izgledalo.
Njegova priča datira još od sredine šezdesetih godina prošlog veka, kada se ulicama Beograda kretalo više automobila nego ranije, što je proizvelo potrebu za izbegavanjem ukrštavanja pešačkog i motornog saobraćaja.
Godine 1964. na čelo prestonice došao je ambiciozni gradonačelnik Branko Pešić koji je odlučio da zastojima u centru grada mora da se stane na kraj.
Wikipedia/ Stevan Kragujevic
Skupština Grada Beograda 1966. dala je projektne zadatke tadašnjoj Direkciji za rekonstrukciju i izgradnju, zajedno sa GSP-om, "Beogradskim vodovodom i kanalizacijom", Elektrodistribucijom i PTT-om, da zajednički pristupe projektovanju četiri podzemna prolaza: tri na Terazijama i jednog na Novom Beogradu (kod današnjeg TC Ušće).
Pročitajte još:
Tim arhitekata koji su radili podzemni na Terazijama predvodio je arhitekta Spasoje Jovanović, dok je za Novi Beograd bio zadužen arhitekta Milorad Pantović.
Ono što je danas manje poznato, jeste da je prolaz kod Palate "Albanija" bio zamišljen da bude najreprezentativniji, dok je izduženi prolaz kod hotela "Balkan" taj oblik dobio jer je trebalo da bude samo privremen.
24sedam/Katarina Mihajlović
Tada je u planu bilo da taj prolaz bude svojevrsna "kapija" gde bi pešaci pod zemlju sišli ispred Robne kuće i sa druge strane ili izašli ispred hotela "Moskva" i "Balkan", ili bi im se na trećem izlazu ukazala perspektiva Terazijske terase i dalje ka Savi, kuda bi se spustili na priobalje.
Prema ideji arhitekte Jovanovića, u podzemnom prolazu kod "Albanije" bio je ucrtan i “snek bar“, a to je zapravo bila tadašnja verzija kafića, koja je trebalo da obuhvati površinu od oko 400 kvadratnih metara.
To je sa jedne strane značilo da "podzemlje", osim za brži prelazak na drugu stranu, nudi i sadržaje zbog kojih će ti prolazi postali svojevrsne "urbane tačke".
Dve godine kašnjenja
Novobeogradski prolaz je kasnio zbog problematičnog geološkog terena i podzemnih voda, pa je otvoren dve godine nakon predviđenog roka.
Printscreen/ Google maps
Usledio je odmah zatim i podzemni prolaz na Zelenom vencu, kao deo rešavanja saobraćajne magistrale sa Novog Beograda preko mosta “Bratstvo-Jedinstvo” u Brankovoj ulici.
Osim toga, u tom podzemnom prolazu projektom je bio predviđen i novi javni toalet, prvi takve vrste u posleratnom Beogradu.
Pre početka realizacije plana, bilo je neophodno obezbediti da se zbog samih radova ne stvaraju gužve, te se došlo do rešenja koje je ponudila tadašnja vojska ustupivši desantne mostove tipa "bejli" iz američke vojne pomoći posle Drugog svetskog rata.
Prolazi su svečano otvoreni u leto 1968. godine.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari