Život na ivici smrti - Beskućnici i novogodišnji praznici: "Dobri su to dani, ljudi mi daju više novca, čak kupe i po koje unuče vinjaka”

Jedni su izabrali život na ulici, a druge su životne okolosti dovele do klupe u parku ili kartonskog kreveta u beogradskom pasažu. Neki imaju dokumenta, dok drugi zdravstvenu pomoć traže u privremenim centrima i prihvatilištima. Ipak, na kraju dana život većine njih svede se na isto – prosjačenje za hranu.

Većina ljudi sklonište od zime, kiše i jakog vetra pronalazi u podzemnim prolazima ili napuštenim zgradama, gde krevet prave od kartonskih kutija koje pronađu ostavljene pored kontejnera, a debelim, starim ćebadima isteruju hladnoću iz kostiju. Tek poneki, utočište pronađu u prihvatilištima.

– Nekoliko godina sam na ulici, veruj mi, više i ne brojim. Ne bih o tome kako sam ostao bez krova, jer me je sin napustio i nije ga bilo briga. Većinu vremena sam u krugu dvojke, jer sam tu u odrastao, baš u Ulici braće Baruh… – priča, za 24sedam, I. Đ. (56), koji noći provodi kod Skadarlijske česme.

Kaže da još postoje dobri ljudi koji mu daju koji dinar, kupe pivo, nešto za jelo u pekari.

– Jednom nedeljno odem u privremeni centar da se okupam i pojedem nešto na kašiku. Ostalim danima snalazim se na ulici. Prihvatio sam istinu da je to moj život i da ću, najverovatnije, na ulici dočekati i sam kraj – priča on.

Na pitanje kako se snalazi, s obzirom na situaciju izazvanu koronavirusom, dodaje da o virusu i ne razmišlja, jer ne čita novine, a televizor nema.

– Sačuvan sam od svega lošeg što je oko nas – dodaje on.

I. Đ. tvrdi da je period oko praznika, pogotovo Nove godine, “dobar”, zato što većina prolaznika daje novac ili mu čak i kupe “unuče” votke ili vinjaka.

Da je život na ulici pretežak, tvrdi i Sneža (58), žena kojoj je život nizbrdo krenuo kada je ostala bez posla, kao tehnološki višak.

– Nedostaje mi krov nad glavom, zapravo, ne mora velika kuća, samo jedna soba i kada, da imam gde da se istuširam. Imala sam muža, mnogo je pio, znaš već kako je to kad se muškarac napije. Znao je da bude grub. Nismo imali dece – kaže ona.

Nakon što je ostala bez posla, Sneža je morala da radi sitne poslove kako bi imala šta da pojede, ali kaže da u većini slučajeva ni to nije bilo dovoljno, jer nije imala novca čak ni da iznajmi manji stan u Beogradu.

Pročitajte još

Otvorena još dva objekta za pomoć beskućnicima: Obezbeđeni smeštaj, hrana i zdravstvena nega

Život pod vedrim nebom: Oni su ostali bez ičega, a pomoć drugih ljudi im znači sve

“Da imam gde, ne bih bio ovde”: Potresna priča beskućnika koji živi na Kalemegdanu

– Već nekoliko godina prosim u ovom podzemnom prolazu, kod hotela “Moskva”. Uveče se okupi nekoliko nas, vidiš, ležimo na ovom zidiću, pričamo, smejemo se. Ponekad nam neko baci koji dinar, nekad ništa. Ali bar nam ovo mesto služi kao sklonište od hladnoće – priča ona.

Dodaje da je Nova godina čini tužnom, jer na ulicama gleda ljude koji se grle, ljube, smeju…

– Nadala sam se mirnoj starosti, a evo na šta sam spala, nemam s kim ni lepu reč da podelim u ponoć – kaže Sneža.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi