Pet razloga zašto Tramp treba da pobedi na američkim izborima 3. novembra

Predsednička kampanja za izbore u Americi se iz dana u dana sve više zahuktava, a glavni akteri Donald Tramp i Džozef Bajden na sve načine pokušavaju da dođu do svojih birača i izbore se za svaki glas. Međutim, američki mediji su u ovoj “borbi” pristrasni i veliku prednost trenutno daju demokrati i bivšem potpredsedniku. Da to ne treba da brine sadašnjeg predsednika Trampa znaju svi u njegovom timu, jer je dovoljno samo prisetiti se izbora 2016. kada su isti ti mediji govorili o “ubedljivoj” prednosti Hilari Klinton. Pobeda Donalda Trampa na tim izborima bila je veliko iznenađenje, kako za građane Amerike, tako i za ceo svet, jer se nikada u istoriji nije desilo da se izborni dan drastično razlikuje od ranijih analiza.

Gotovo svaki Srbin koji živi u Americi će vam bez razmišljanja reći zašto će svoj glas na predstojećim izborima dati Donaldu Trampu, a 24sedam je za vas spremio pet razloga zbog kojih nema dileme zašto je sadašnji predsednik Donald Tramp, iako često na meti kritika, zaslužio da osvoji drugi mandat i tako nastavi tamo gde je stao – u borbi protiv “duboke države” i ratova širom sveta, kao i ostvarivanju ciljeva za koje se mislilo da su nemoguća misija.

1. Borba protiv “duboke države”

Jedini američki predsednik koji se usudio da iskoristi termin “duboka država” je Donald Tramp. On je u nekoliko navrata rekao da se sve vreme bori protiv “duboke države” koju, kako je istakao, čini grupa veoma zlobnih ljudi, veoma štetnih po Ameriku.

Ovaj izraz uopšte nije nov i odnosi se na zaveru vlada u senci da diskredituju političare koji odbijaju da igraju prema njihovim pravilima.

Duboka država u mnogo čemu predstavlja ekvivalent “države u državi”, odnosno oznaku za sve pojedince i organizacije čija moć nije institucionalizovana u postojećim državnim organima, ali je toliko jaka da se pomoću nje vrši kontrola nad najvažnijim polugama odlučivanja u državi.

Reč je o neformalnoj grupaciji stranih i domaćih nevladinih organizacija i imućnih pojedinaca koja vrši de fakto vlast u zemlji i čijoj volji su podređene skoro sve njene glavne demokratske institucije.

Mnogi pod “dubokom državom” podrazumevaju i delovanja tajnih društava kao što su masoni i iluminati za koje tvrde da predstavljaju “nevidljivu ruku” koja iz senke upravlja svim političkim, društvenim i ekonomskim procesima.

2. Istorijski Sporazum Beograda i Prištine

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer samoproglašenog Kosova Avdulah Hoti sastali su se početkom septembra sa predsednikom SAD Donaldom Trampom u njegovom kabinetu u Beloj kući, gde su potpisali Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

– Ovo je zaista istorijski dan, veoma, veoma važan dan – izjavio je tada Donald Tramp tokom ceremonije potpisivanja dogovora.

Poduvkao je da je posvećen ekonomskoj normalizaciji, koju je nazvao veoma važnom.

– Posle mnogo godina, decenija nasilne i tragične istorije i godina propalih pregovora, moja administracija predlaže nov način za prevazilaženje razlika, fokusiranjem na stvaranje radnih mesta i ekonomskog rasta – rekao je Tramp nazvavši dogovor velikim napretkom koji je “svet učinio bezbednijim”.

Potpredsednik SAD Majk Pens je izjavio da Sporazum predstavlja važan korak ka trajnom miru na Balkanu.

Dolazak DFC-a – nova radna mesta i dodatni prihodi

Sporazumom koji je potpisan u Vašingtonu predviđeni su vredni infrastrukturni projekti, “teški” 3,7 milijardi dolara. Samo dve nedelje nakon potpisivanja Sporazuma, kancelarija američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) simbolično je otvorena u Beogradu, a ekonomski analitičari saglasni su da njihov dolazak u Beograd znači praktično prekretnicu u nivou američkih investicija u Srbiji i na Balkanu, te samim tim i nova radna mesta i dodatne prihode u budžet Srbije.

3. “Zora novog Bliskog istoka” – još jedan istorijski sporazum

Visoki predstavnici Izraela, Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) potpisale su sredinom septembra u Beloj kući istorijski mirovni sporazum uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država.

Predsednik SAD Donald Tramp okarakterisao je ovaj čin kao “zoru novog Bliskog Istoka”, dodajući da je reč o istorijskom sporazumu, koji treba da normalizuje odnose dve Zalivske države sa Izraelom.

Decenijama unazad, većina arapskih država bojkotovala je Izrael, insistirajući da će uspostaviti veze tek pošto se reši spor sa Palestinom.

Pre Bahreina i UAE, jedine arapske zemlje koje su priznale Izrael bile su Egipat i Jordan (1978. i 1994. godine).

Tramp je rekao da se nada da će i druge zemlje slediti njihov primer.

Gotovo svi svetski mediji preneli su da je ovo diplomatska pobeda Trampa, čime je učinjen prvi važan korak u postizanju mira između Izraela i Palestine.

4. Najniža nezaposlenost od 1969.

Krajem 2018. godine vest da je svega 3.8% nezaposlenih zabeleženo u redovnom mesečnom izveštaju Biroa za statistiku rada, što je najniži nivo od 1969. godine do danas, odjeknula je širom sveta i učinilo Trampovu administracijom veoma uspešnom po pitanju nezaposlenosti.

Zanimljivo, najveći napredak je zabeležen u oblasti zdravstva i nege, sektoru malih i mikro preduzeća, kao i u građevinarstvu.

Nakon velike ekonomske krize koja je 2008. i 2009. godine pogodila SAD, a sledstveno i gotovo ceo svet i nakon sloma tržišta nekretnina dovela do recesije kakva u SAD nije bila zapamćena u prethodnih duže od sedamdeset godina, došlo je i do naglog skoka nezaposlenosti u svim kategorijama.

Ipak, razvoj energetskog sektora, eksploatacija uljnih škriljaca, nagli razvoj digitalnih tehnologija i informaciono-komunikacionog sektora stabilizovala su tržišta, pojedine tradicionalno značajne grane američke industrije poput namenske su ojačale i došlo je do kontinuiranog rasta potrebe za radnom snagom.

Zanimljivo je da se pad nezaposlenosti može primetiti u različitim granama, od građevinarstva do poljoprivrede. Tako je nakon dugog niza godina, država koja počiva u velikoj meri upravo na poljoprivrednoj proizvodnji – Nebraska, izbila na sam vrh kada je zaposlenost u pitanju. U ovoj državi, je izmeren nivo od 2.7% nezaposlenih, što je najniži nivo u poslednjih dvadeset godina.

Međutim, epidemija koronavirusa učinila je svoje, kako u Americi, tako i širom sveta, te je poslednjih nekoliko meseci zabeležen trend porasta nezaposlenosti, što se ne može pripisati američkom predsedniku, već novonastaloj situaciji.

5. Nije započeo nijedan rat

Američki predsednici započinju rat negde u svetu kako bi dobili izbore, poznat je scenario iz filmova. Ali Donald Tramp je predsednik koji nije započeo nijedan rat u svetu. Osim toga što sadašnji američki predsednik nije započeo nijedan sukob u svetu, važi za nekog ko je postigao veliki napredak u suzbijanju ratova u Avganistanu, Iraku i Siriji, svih onih koji su mu njegovi prethodnici ostavili u “amanet”.

Pored toga, on je nekoliko puta naglasio da su ratovi u kojima je učestvovala Amerika potpuno besmisleni i da je vreme da se “prekine sa tim”. Trampova administracija se obavezala da će povući sve američke trupe iz Avganistana najkasnije do sredine 2021. godine. Sporazum SAD i talibana potpisan 29. februara pozdravljen je kao najbolja nada za mir u Avganistanu.

Isto tako, deo snaga u Siriji i Iraku se povukao, a najavljeno je da će se prisustvo američkih snaga postepeno smanjivati i u budućnosti, čime se izvodi zaključak da Trampove težnje nisu iste kao kod njegovih prethodnika i da je očigledna njegova želja za mirom u svetu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi