Stotine mališana umrlo zbog neljudskog ponašanja: Vakcine testirane na bebama u domovima, majke im preživele torturu

Šest decenija nakon što je napustila Besboro, dom za majke i bebe u Korku u Irskoj, Meri Stid (60) otkrila je šta joj se tamo desilo dok je bila beba. Na njoj su, kad je bila stara pet meseci, testirane eksperimentalne vakcine. Njen medicinski karton otkrio je da ona tamo primila bar četiri vakcine, protiv difterije, velikog kašlja, tetanusa i dečje paralize.

Kasnije je saznala da su joj vakcine date bez dozvole majke, s kojom je u prvih 18 meseci života živela u Besborou.

Nekoliko stotina dece u domu za majke i bebe navodno je bilo deo ovih testiranja u isto vreme kad i ona. Kao i Stid, i oni su otkrili da se njihove majke nisu složile da im deca dobiju probne vakcine. Besborou, kojim je upravljala crkva bio je mesto za neudate žene sa decom i danas je zatvoren.

– Razumem da nema idealnije grupe za istraživanje od grupe zatočene dece, ali to zahteva poštovanje etičkih protokola kojih se nisu pridržavali. Bilo da je to rađeno bez svesti o postojanju protokola ili sa mišlju „baš me briga šta će biti sa tom decom” – besna sam zbog toga – rekla je Meri.

Meri Stids je usvojila porodica iz Amerike i spasla je iz doma, a ona sada živi u Ruter Glenu u Virdžini, gde radi u spa centru i nada se da će svi koji su odgovorni za neljudsko ponašanje prema majkama i deci, uključujući i istraživače, farmaceutske radnike i časne sestre koje su vodile Besboro, odgovarati za sve što su učinili.

Ona je ogorčena što su stanovnici tih domova tretirani kao da su „niža bića nego ostatak društva”, zbog čega mnogi preživeli, uključujući i nju, imaju dugoročne emocionalne posledice.

– Tada je u Irskoj je sve to smatrano prihvaljivim. Ako žena nije bila udata ili se dete nije rodilo u braku, bili bi označeni kao „drugačiji” jer je crkva učila ljude da tako treba – rekla je Meri.

Vakcinu koju je ona primila proizvela je farmaceutska komapnija „Burroughs Wellcome”, koja se kasnije spojila sa „GlaxoSmithKline” framacijom, a da je testiranje sprovedeno nad njom saznala je kada je devesetih počela da traži svoj medicinski karton. U njemu piše da je poslednju vakcinu primila nedugo pre nego što ju je porodica iz Filadelfije usvojila krajem 1961.

Samo u Besborou umrlo skoro hiljadu dece

Konačni izveštaj Komisije za istraživanje domova za majke i bebe otkrio je da su 923 deteta koja su bila povezana sa Besboroom umrla. Zabeležena je i smrt osam majki koje su preminule tokom porođaja ili trudnoće.

Besboro je radio od 1922. do 1998, a za to vreme kroz njega je prošlo 9768 žena i 8938 dece. U izveštaju piše da je između 1933. i 1944. skoro jedna trećina žena bila privatno smeštena u taj dom, što znači da ih nisu finansirale lokalne vlasti. Njihov broj uvećan je za 25% četrdesetih godina, kada je zabeležen oštar skok u broju vanbračnih trudnoća.

Stid kaže da se osećala kao „zamorče” i da je ljuta što njenoj majci Džozefin Baset nije ništa rečeno. Baset se porodila u 26. godini, a kada se Meri našla sam njom 2002, rekla joj je da je bila prisiljena da je da na usvajanje i da je molila časne sestre da je daju američkoj porodici kako bi bila što dalje od Irske i izbegla da joj se desi isto što i njoj. Majka i ćerka su ostale u bliskom odnosu sve do Džozefinine smrti 2013. godine.

Jeziva praksa koja je unesrećila hiljade

Irska komisija za ispitivanje domova za majke i bebe i druga srodna pitanja objavila je u utorak dugo očekivani izveštaj o načinima zlostavljanja koje su deca trpela u domovima. U izveštaju je otkrivano da je više od 9000 mališana umrlo u domovima kojima su upravljale crkve, dok su njihove majke bile verbalno i fizički zlostavljane.

U njima je testirano i sedam vakcina, koje su se davale velikom broju dece od 1934. do 1973. Ovi domovi postali su predmet dugogodišnje istrage nakon što je 2014. otkriven neoznačeni grob majke i bebe u irskom gradu Čumu, gde je skoro osamsto mališana umrlo od 1925. do 1961.

U objavljenim izveštajima navodi se da su mnoga deca umrla zbog neuhranjenosti i drugih bolesti koje su mogle da se izleče, kao i da su njihova tela povremeno slata na univerzitete, gde su služila za anatomska ispitivanja.

Sestre iz Svetih srca Isusa i Marije, katoličkog reda koji je vodio dom u Besborou, saopštile su da su sarađivale sa komisijom koja im je tražila informacije, ali su odbile da komentarišu pojedine navode, dok su za vakcinaciju bez znanja roditelja rekle da „nemaju informacije o takvim navodima”.

Meri veruje da vakcine nisu naškodile njenom zdravlju, a 2014. doktor koji je nagledao ispitivanje vakcine tvrdio je da one nisu bile štetne po majke i bebe kojima su date.

Navodi o užasima koji su se odigravali u domovima koje su vodile časne sestre duboko su uzdrmale ovu katoličku državu i sada se mnogi nadaju da će vlada Irske preduzeti nešto da pomogne oštećenima i kazni krivce.

– Prvi korak je da vlada obezbedi potpuni pristup individualcima koji žele da znaju nešto više. Ljudi imaju pravo na istinu – pravo da znaju ko su, šta im se desilo, šta se dogodilo njihovim nestalim rođacima. Ovo je osnovni zahtev koji treba da se ispuni što pre – rekla je Maiv O’Rurk, predavač ljudskih prava na Nacionalnom univerzitetu Irske.

Neljudsko ponašanje „božjih ljudi”

Jedna od majki koje su boravile u Besborou ispričala je svoju potresnu priču, ne želeći da se njen identitet otkriva.

– Ustajali smo u 5 ujutru i išli na misu. Nakon toga smo hranile bebe, ali nikad sopstvenu decu, a ostatak dana imale smo zadatke koje smo morale da obavimo. Ribale smo kamene podove dugih hodnika i radile druge poslove, a ništa nismo dobijale za obavljeni posao. Sestre su me terale da radim čak i kad sam bila mnogo bolesna. Nisu prihvatale izgovore, kao da nisu imale srca, nije bilo ni edukacije ni rekreacije – ispričala je ona komisiji i dodala da su sestre nagledale sva pisma koja su žene pisale svojim porodicama, tražeći od njih da u njima hvale život u domu, čak i kad su ona i njena beba bile bolesne.

Ona tvrdi i da su časne sestre dobijale znatno bolju hranu nego majke i trudnice, a svaka od žena koja bi napravila prestup kažnjavana je tako što joj je uskraćivan kontakt sa sopstvenim detetom.

Pročitajte još

Bizarnost: Posle mesec dana od dobijanja vakcine, “zaradio” koronavirus

SZO objavio optimistične vesti: U februaru bi mogla da krene vakcinacija i u siromašnijim zemljama

Kada je imala trudove, zaključana je u sobu u kojoj je sama, u bolovima, provela 72 sata.

– Vrištala sam od bolova tri dana, a one su mi pričale „trebalo je o tome da misliš pre devet meseci” ili „moraš da patiš zbog svojih grehova i da se suočiš sa njima”. Sinu sam želela da dam posebno ime, ali mi sestre nisu dozvolile, nego su ga same izabrale, a nedugo posle porođaja i beba i ja smo se razboleli – otkrila je ona, prisećajući se da je beba stara 19 dana prebačena je u bolnicu, gde je posle tri nedelje umrla od bubrežne insuficijencije i sepse.

– Sestra mi je rekla da mi je beba umrla, a kad sam je pitala da li ću moći da joj odem na sahranu, rečeno mi je da mi to neće biti dozvoljeno, bez obira na to što sam se nalazila na 30 metara od mesta groba. Nije mi dozvoljeno da odem, nisam znala ni da li je sahranjen u kovčegu ni da li je bio obučen kad su ga sahranili. Ne znam ni da li je sahranjen uz molitve za njegovu dušu. Ništa o tome ne znam – završila je ona svoju priču.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi