Hrabre žene na prvoj liniji borbe protiv koronavirusa: "Otišla sam u Vuhan i za 50 dana smo imali vakcinu"

Tokom epidemije koronavirusa 2020. godine bili smo sveedoci snage ženskog liderstva. Vodeće žene pokazale su inovativne pristupe, od lokalnog do nacionalnog nivoa. Od 49 miliona medicinskih radnika u EU, čak 76 posto su žene i one su na prvoj liniji borbe sa kovidom 19. I većinu istraživačkih timova u razvoju vakcine vodile su žene.

Uprkos svim naporima i liderstvu koje su pokazale, žene se suočavaju sa dugoročnim posledicama pandemije, a sve vreme pokušavaju da balansiraju između profesionalnog i privatnog života, rečeno je na onlajn seminaru za novinare “Žensko vođstvo u borbi protiv kovida” koji je 3. marta organizirao Evropski parlament. Među učesnicima seminara bila je i dr Katalin Kariko, mađarska biohemičarka koja je imala ključnu ulogu u razvoju mRNA vakcine kompanije Fajzer i BioNTech. A pored nje, mi vam predstavljamo još dve naučnice koje su imale veliku ulogu u borbi sa opakim virusom.

Ko je Katalin Kariko?

Rođena je 1955. godine u gradu Szolnoku na reci Tisi, a odrasla je u gradiću Kisujszalasu gde je njen otac bio mesar.

– Potičem iz jednostavne porodice, a moji roditelji nisu imali formalno obrazovanje. Nismo imali ni vodu, ni televiziju u kući. Ali, imala sam dobre učitelje koji su podsticali moju radoznalost za nauku. Jako je važno imati dobre učitelje – rekla je Katlin Kariko koja se onlajn seminaru Evropskog parlamenta pridružila iz San Dijega.

– Ovde je 1 sat posle ponoći, a ja sam u San Dijegu jer sam postala baka – dodala je Katalin Kariko čija je ćerka Susan Francia dvostruka američka olimpijska pobednica u veslanju.

Katalin Kariko diplomirala je i doktorirala biohemiju na fakultetu u Szegedu gde je počela naučnu karijeru istraživanjima ribonukleinske kiseline (RNA). Međutim, frustrirana nedostatkom sredstava za nauku, poput brojnih ambicioznih naučnika iz Istočne Europe odlučila je otići u SAD.

Kako je uspela u Americi?

U SAD je otišla 1985. godine sa suprugom, inženjerom Belom Francijom, i dvogodišnjom ćerkom.

– Da biste uspjeli kaonaučnica, morate imati supruga koji vas podržava i koji vam ne prigovara oko kuvanja – rekla je Katalin Kariko. Tri godine radila je na fakultetu Temple, a zatim je 21 godinu provela na fakultetu Pensilvanija u Filadelfiji. U fokusu njenog istraživanja bila je mRNA za koju je čvrsto verovala da ima veliku budućnost u razvoju vakcina i lečenju bolesti.

Pročitajte još:

Srčani bolesnici sad su najugroženiji od britanskog soja koronavirusa: Oni su „kandidati“ za razvijanje teške kliničke slike bolesti!

Kina uvela digitalni sertifikat o vakcinaciji protiv koronavirusa!

Ali, u njene ideje je malo ko verovao: recenzije za njene projekte primene mRNA u terapijske svrhe bile su negativne pa nije uspevala privući finansijere. A pored toga, 1995. godine dijagnostifikovan joj je rak, a njen suprug je morao na pola godine da napusti SAD jer nije mogao dobiti produžetak vize.

– Obično se u tom trenutku ljudi samo pozdrave i odu jer je to užasno. Mislila sam otići negde drugde ili raditi nešto drugo. Takođe sam pomislila da možda nisam dovoljno dobra, da nisam dovoljno pametna – izjavila je Katalin Kariko u jednom intervjuu.

Do obrta je došlo kada je u univerzitetskoj fotokopiraonici 1998. godine upoznala Dreva Vajsmana koji se bavio istraživanjima vakcina protiv HIV-a. Njih dvoje počeli su zajednička istraživanja u primeni mRNA tehnologije u razvoju vakcina. Prekretnica u njihovu radu bila je studija iz 2005. godine u kojoj su pokazali da se mRNA sa sigurnošću može primeniti kod vakcina kako bi izazvala imunološki odgovor. Analitičari kažu da bi za tu studiju Kariko i Vajsman idućih godina mogli dobiti Nobelovu nagradu.

Pre osam godina Katalin Kariko pridružila se biotehnološkoj kompaniji BioNTech u Mainzu, koju su osnovali Ozlem Tureci i Ugur Sahin, deca turskih migranata u Nemačkoj. Sada živi između Filadelfije, gde dva meseca provodi na Univerzitetu Pensilvanija, i Mainza gde je potpredsednica BioNTecha, kompanije koja je u saradnji s farmaceutskim divom Fajzerom razvila Comirnaty, prvu odobrenu vakcinu protiv kovida.

Ko je Sara Gilbert?

U aprilu prošle godine britanski naučnici pod vođstvom prof. Sarah Gilbert iz Instituta Džener u Oksfordu najavili su oksfordsku vakcinu zasnovanu na virusnom vektoru, u ovom slučaju bezopasnom adenovirusu šimpanze (ad5). Oksford je zatim udružio snage sa britansko-švedskom kompanijom AstraZeneca kako bi razvili vakcinu protiv kovida koja je u EU odobrena početkom ove godine.

Sara Gilbert rođena je 1962. godine u industrijskom gradu Keteringu, diplomirala je biologiju na Univerzitetu East Anglia, a doktorirala genetiku i biohemiju na Fakultetu Hul. Dobila je poziciju u javnom zdravstvu da bi sredinom 1990-ih prešla na Oksford gdee se bavila genetikom malarije, a kasnije i razvojem vakcine protiv te bolesti.

Zanimljivo je da je pre 22 godine rodila trojke koje danas studiraju biohemiju. Uz pomoć svog partnera uspešno je kombinovala zahtevnu ulogu majke sa naučnom karijerom te je postala profesorka na prestižnom Institutu Džener gde je 2014. godine vodila prvo kliničko ispitivanje vakcinu protiv ebole.

Drugo ispitivanje te vakcine tek je počinjalo kad se početkom 2020. godine u Kini pojavio kovd-19 pa je Sara Gilbert brzo shvatila da bi mogla koristiti isti pristup u razvoju vakcine protiv koronavirusa. Njena odluka je bila ispravna: svet je dobio još jednu vakcinu u borbi sa koronavirusom, a Sara Gilbert proglašena je jednom od 100 najinspirativnijih žena 2020. godine u izboru BBC-ja.

Ko je Čen Vei?

Virusolog Kineske narodnooslobodilačke vojske dr Čen Vei (54) žena je za posebne zadatke koja je polovinu svoje naučne i vojne karijere provela u borbi s opasnim virusima.

Kada se 2003. godine u Kini pojavio SARS, dr Čen i njen tim izolovali su koronavirus koji uzrokuje tu bolest. Razvili su nazalni sprej koji je pomogao da se oko 14.000 kineskih medicinskih radnika na prvoj liniji borbe ne zarazi SARS-om. Ipak, tokom epidemije SARS-a pola godine nije videla svoju porodicu pa se njen suprug priseća kako je njihov mali sin poljubio TV ekran kad je vidio majku u jednoj emisiji.

Epidemija ebole u Zapadnoj Africi 2014. godine bila je novi izazov za Čen Vei koja se posvetila razvoju vakcine protiv te smrtonosne tropske bolesti. Ona i njen tim otišli su 2015. godine u Sijera Leone te počeli drugu fazu kliničkih eksperimenata. Ta vakcina se pokazala sigurnom i učinkovitom te se široko primenjuje na medicinskim radnicimau Africi.

Ipak, najveći izazov za dr Čen bio je odlazak u Vuhan, epicentar novog koronavirusa, u januaru prošle godine. Nije oklevala ni trenutka te je 50 dana kasnije njen tim s u saradnji sa kompanijom CanSino Biologics imao spremnu prvu vakcinu.

Prva studija o toj vakcini, koja se zasniva na virusnom vektoru, objavljena je još u maju 2020. godine u Lancetu. Tokom prošlog leta prve doze vakcine Convidecia već su dobili kineski vojnici. Za svoje zasluge u borbi protiv kovida-19 Čen Vei je prošle godine odlikovana najvećom kineskom nacionalnom nagradom.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi