Šta je sve obeležilo 2020. godinu: Pandemija, ratovi, preokret u svetskoj politici i poslednji evropski diktator

Godina za nama mnogima je promenila život iz korena, ali ovakav tok događaja baš niko nije očekivao. Naravno, nema potrebe ni da kažemo šta je to što je uticalo na sve nas i šta nas je zateklo kao nikada do sada. Pored koronavirusa, epidemije, stalne borbe lekara i pacijenata, 2020. pamtićemo i po još nekim neuobičajenim dešavanjima.

Pročitajte još:

Koronavirus uspeo da uđe tamo gde nismo mogli ni da zamislimo

Ekipa portala 24sedam izdvojila je za vas događaje i dešavanja u svetu koji su zasigurno obeležili ovu godinu.

Koronavirus

Na prvom mestu se, naravno, nalazi epidemija koja nas je neočekivano pogodila i koja je uspela da utiče na to da svet potpuno stane, i to u nekoliko navrata. Ova zarazna bolest uzrokovana je teškim akutnim respiratornim sindromom virus korona 2 (SARS-CoV-2).

Bolest se od 2019. proširila na ceo svet, što je dovelo do pandemije virusa. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je izbijanje virusa korona pandemijom i javnozdravstvenom pretnjom od međunarodnog značaja.

Prvi slučaj verovatno nastaje prenošenjem virusa sa životinje na čoveka, što je verovatno bio šišmiš sa tržišta u Vuhanu. U privremenom dokumentu objavljenom 23. januara o prvim rezultatima sekvenciranja genoma virusa, zaposleni u Institutu za virusologiju u Vuhanu, bolnici Vuhan Jinintan, Univerzitetu Kineske akademije nauka i Centru za kontrolu i prevenciju bolesti u provinciji Hubei navode da je genom virusa 2019-nCoV 96 odsto identičan virusu korona kod šišmiša. Iako podaci pokazuju da je šišmiš prenosilac virusa, ova informacija nije još uvek potpuno utvrđena. A podaci kojima se barata su u dobroj meri sličini sa pandemijom virusa SARS 2003—2004. godine.

Mnoge zemlje su proglasile vanredno stanje i s ciljem suzbijanja pandemije preduzele mere karantina, policijskog časa i zatvaranja granica. Krajem marta 2020. godine, gotovo četvrtina svetske populacije je bila u karantinu. Škole i univerziteti su zatvoreni u više od 160 zemalja, što se odrazilo na preko milijardu i po učenika i studenata (91 odsto) širom sveta. Pandemija je dovela do globalnih socioekonomskih poremećaja u svetu. Brojni međunarodni skupovi, kulturni i religijski događaji su odloženi ili otkazani, a kalendar globalnog sporta je pretrpeo najveće promene nakon Drugog svetskog rata.

SZO je, takođe, upozorio i na “infodemiju” zbog učestalog širenja lažnih vesti i teorija zavere vezanih za ovo oboljenje.

Sada kada se završava ova, za sve nas teška godina, u svetu ima više od 82 miliona obolelih, a do danas je od posledica ove infekcije preminulo skoro 1,8 miliona ljudi.

Rat u Nagorno-Karabahu

Rat u Nagorno-Karabahu 2020. godine, poznat takođe kao Azerbejdžansko-turska agresija u Jermeniji, odnosno Drugi rat za Nagorno-Karabah, bio je oružani sukob između Azerbejdžana, s jedne, i Nagornokarabaške Republike i Jermenije, s druge strane. Borbe su se vodile za teritoriju Nagorno-Karabah, koja je međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana, dok faktičku vlast ima Nagornokarabaška Republika, nepriznata država u kojoj Jermeni čine većinu od 99 odsto.

Sukobi su započeli ujutro 27. septembra duž linije kontakta Nagorno-Karabaha. Jermenija i Nagornokarabaška Republika uvele su vanredno stanje i potpunu mobilizaciju, dok je Azerbejdžan uveo ratno stanje i policijski čas, kao i delimičnu mobilizaciju stanovništva.

Sukobi Jermenije i Azerbejdžana oko regije Nagorno-Karabah sežu skoro sto godina unazad, kada su sovjetske vlasti odlučile da se ta oblast priključi tadašnjoj Azerbejdžanskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici. Međutim, kako se bližio raspad Sovjetskog Saveza, ponovo se postavilo pitanje statusa Nagorno-Karabaha.

Prema podacima, u tom ratu i sa jedne i sa druge strane poginulo je oko 3.000 vojnika.

Na kraju su se premijer Jermenije i predsednik Azerbejdžana dogovorili o okončanju svih borbi. “Potpunom” prekidu vatre posredovao je predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je odredio da primirje počne između 10. i 11. novembra, u ponoć po moskovskom vremenu.

Predsednički izbori u Americi

Predsednički izbori u SAD, 59. po redu, održani su 3. novembra 2020. godine.

Prema informacijama koje su do dana današnjeg ostale u najmanju ruku nedovršene, Demokratska stranka bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena pobedila je Republikansku stranku, ispred koje se nalazio aktuelni predsednik Donald Tramp.

Tramp je tako postao prvi američki predsednik od Džordža Buša 1992. godine i jedanaesti predsednik u istoriji zemlje koji je izgubio kandidaturu za drugi mandat. Na izborima je zabeležen najveći odziv birača od 1900. godine, pri čemu je svaka od dve glavne liste dobila više od 74 miliona glasova, nadmašivši rekord Baraka Obame od 69,5 miliona glasova iz 2008.

Tramp je republikansku nominaciju obezbedio bez ozbiljnog protivljenja, dok je Bajden obezbedio demokratsku nominaciju nad svojim najbližim rivalom, senatorom Bernijem Sandersom.

Na izborima je zabeležen rekordan broj “ranih” glasačkih listića i poštom zbog pandemije koronavirusa. Kao rezultat velikog broja glasačkih listića, neke sving države kasnile su u brojanju glasova i izveštavanju, a to je dovelo do toga da se odloži krajnji rezultat izbora.

Sama predizborna noć bila je neizvesna, ali i dani koji su usledili. Tramp je optuživao Bajdena i demokrate da su pokrali izbore i da ima mnogo nelogičnosti, a neretko ih je objavljivao i na društvenoj mreži Tviter.

Pročitajte još:

Tramp ponovo poručio: Bajden je izgubio na izborima!

Trampova kampanja i njeni saveznici, uključujući republikanske članove Kongresa, i dalje su nastavili da se upuštaju u brojne pokušaje poništavanja rezultata izbora podnošenjem desetina pravnih osporavanja u nekoliko država, od kojih je većina odbačena. Tramp je u više navrata odbio da prizna poraz.

Rezultati izbora u svakoj državi i okrugu D. C. potvrđeni su do 9. decembra. Elektori su formalno glasali za predsednika Bajdena 14. decembra i tako je bivši potpredsenik osvojio 306 elektorskih glasova, dok je Trampu pripalo 232, a Kongres će zvanično prebrojati njihove glasove 6. januara 2021.

Bajden bi zvaničnu funkciju predsednika države trebalo da preuzme 20. januara.

Aja Sofija

Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske, potpisao je početkom jula ukaz kojim se Aja Sofija u Istanbulu, koja je osnovana kao crkva, pretvara u džamiju. Prethodno je Vrhovni sud Turske poništio odluku iz 1934. godine kojom je Aja Sofija dobila status muzeja.

Izgrađena je u 6. veku po nalogu vizantijskog cara Justinijana I, i bila je najveća saborna crkva na svetu skoro 1.000 godina. Aja Sofija je deo Uneskove svetske kulturne baštine, a ova organizacija apelovala je na turske vlasti da ne menjaju status bez šire rasprave.

Islamisti u Turskoj dugo su tražili da se ona pretvori u džamiju, ali sekularni poslanici opozicije su se protivili tom potezu. Predlog je izazvao kritike verskih i političkih lidera širom sveta. Poglavari pravoslavnih crkava širom sveta osudili su predlog, kao i Vlada Grčke.

Ruska pravoslavna crkva odmah je izrazila žaljenje što turski sud nije uzeo u obzir njihovu zabrinutost kad je presudio o Aja Sofiji, prenosi novinska agencija Tass.

Aja Sofija služila je kao sedište Istočne pravoslavne crkve skoro 900 godina, izuzev kratkog perioda u 13. veku, kad je bila katolička katedrala pod kontrolom evropskih osvajača koji su poharali i zauzeli Konstantinopolj tokom Četvrtog krstaškog pohoda. Ali 1453. godine, Otomansko carstvo pod sultanom Mehmedom II zauzelo je Konstantinopolj i preimenovalo ga u Istanbul, okončavši Vizantijsko carstvo za sva vremena. Po ulasku u Aja Sofiju, Mehmed II je insistirao na tome da se ona renovira i preinači u džamiju. On je prisustvovao prvim molitvama u petak u ovoj zgradi, svega nekoliko dana nakon što su je poharale osvajačke snage.

Otomanske arhitekte uklonile su unutrašnje pravoslavne simbole ili prešle malterom preko njih i zdanju dodale tornjeve i minarete. Sve do završetka istanbulske Plave džamije 1616. godine, Aja Sofija bila je glavna džamija u gradu, a njena arhitektura inspirisala je graditelje Plave džamije i nekoliko drugih u gradu i čitavom svetu.

Na kraju Prvog svetskog rata 1918. godine, Otomansko carstvo je poraženo i podeljeno među pobedničkim silama. Nacionalističke snage, međutim, uspele su da se izdignu i izgrade savremenu Tursku na pepelu tog carstva.

Osnivač Turske i prvi predsednik sekularne republike Mustafa Kemal Ataturk naredio je da se Aja Sofija pretvori u muzej. Od njenog ponovnog otvaranja za javnost 1935. godine, postala je jedna od najposećenijih turističkih atrakcija u Turskoj.

Trovanje Navaljnog

Slučaj sa navodnim trovanjem Alekseja Navaljnog, opozicionara aktuelnoj ruskoj vlasti, još uvek je u žiži medija, ali i bilateralnih odnosa zemalja Zapada sa Rusijom. Mediji se od 20. avgusta bave uplitanjem ruskih vlasti u ovaj slučaj, odmah pošto je Navaljni primljen u bolnicu u Omsku, da bi kasnije priča dodatno dobila na značaju kada su objavljeni, takođe navodni, nalazi laboratorije nemačke vojske da je Navaljni otrovan novičokom. A da slučaj bude još intrigantniji potrudio se i sam Navaljni, koji je u međuvremenu otpušten iz bolnice, rekavši da je naređenje za njegovo trovanje dao niko drugi nego ruski predsednik Vladimir Putin.

Interesantno je da su optužbe na račun ruske vlasti počele još u momentu kada se o bolesti Navaljnog ništa nije ni znalo. Podsetimo se da lekari u berlinskoj klinici u kojoj se lečio Navaljni nisu pronašli nikakve otrovne suptance, a nisu ih pronašli ni ruski lekari prethodno u Omsku. Zanimljivo, pronašli su ih samo u nemačkoj vojnoj laboratoriji. Navodni dokazi vojne laboratorije nisu dostavljeni na uvid javnosti, a Rusija je do sada četiri puta zatražila da se oni objave.

Situacija sa Navaljnim podseća na slučaj iz 2018. godine, kada je po istoj matrici unapred ruska država optužena da je otrovala dvostrukog špijuna Sergeja Skripalja, koji je bio pod zaštitom Velike Britanije. Tada je Boris Džonson optužio Rusiju da je “zla i destruktivna sila”, a britanski državni sekretar za bezbednost je rekao da je odgovornost isključivo na Putinu. To je bio okidač da mnoštvo zapadnih zemalja stane uz Veliku Britaniju i krene u svoj rat protiv Rusije proterivanjem ruskih diplomata. Iako je prošlo više od dve godine otkako su Sergej Skripalj i njegova kćerka pronađeni bez svesti na jugu Engleske, još nema epiloga o tome da li je i kako ruska država umešana u ovaj slučaj.

Aleksej Navaljni dugo je najistaknutiji opozicionar u Rusiji i veliki protivnik predsednika Vladimira Putina. On se istakao u protestima koji su organizovani protiv vlasti širom Rusije, ali ipak nije uspeo da ostvari svoj najveći san – da bude Putinov protivnik na izborima.

Teroristički napadi

Francuska

Ove godine svet nije bio izuzet od terorističkih napada, pa su tako evropske prestonice bile na meti islamista. Najviše napada dogodilo se u Francuskoj, a onaj koji je najviše odjeknuo širom sveta je napad u Beču, gradu koji je do tada važio za mirno i bezbedno mesto za život.

Krajem septembra ove godine dve osobe su ranjene nožem u Parizu u blizini bivših kancelarija satiričnog časopisa “Šarli Ebdo”, gde su islamistički ekstremisti izvršili smrtonosni napad 2015. godine. Muškarac poreklom iz Pakistana uhapšen je zbog napada.

Mesec dana kasnije Francusku je potresao još jedan teroristički napad, kada je ispred škole u predgrađu Pariza, tokom popodneva, obezglavljen nastavnik srednje škole, zbog karikatura proroka Muhameda koje je pokazivao đacima na času. Osumnjičeni je pre napada uzvikivao “Alahu akbar”, ili “Bog je veliki”, a policija ga je ubrzo likvidirala.

A onda su usledili novi napadi. Dve nedelje kasnije najmanje troje ljudi je ubijeno, a nekoliko drugih povređeno u napadu nožem u crkvi u oblasti Notr Dam u Nici u ranim jutarnjim satima. Istog dana, napadnut je čuvar francuske ambasade u Džedi, u Saudijskoj Arabiji.

Svetski lideri gotovo svih zemalja osudili su ove napade, a odmah po ubistvu nastavnika Makron je rekao da će se Francuska boriti protiv islamista i da karikature predstavljaju slobodu govora, koju niko ne može da im oduzme. Muslimani širom sveta održali su masovne demonstracije kako bi se pobunili protiv francuskog predsednika i poručili da niko nema prava da vređa Božjeg poslanika Muhameda.

Beč

Teroristički napad u Beču počeo je pucnjavom u 20 časovu blizini glavne sinagoge u Beču, ali još nije jasno da li je ona bila meta. Napadač je ubijen devet minuta kasnije.

Do napada je došlo u centru grada, gde je mnogo kafića i restorana, svega nekoliko sati pre nego što su na snagu stupile nove mere u borbi protiv širenja koronavirusa. Mnogo ljudi je uživalo u izlasku, barovima i restoranima, pre njihovog zatvaranja u ponoć.

Napadač je imao 20 godina, poreklom je iz Severne Makedonije i prethodno je osuđivan za terorističko udruživanje, a veruje se da je imao pomagače.

Jedan policajac je ranjen, pre nego što su bezbednosne jednice u 20.09 otvorile vatru i ubile napadača, naoružanog automatskom puškom, pištoljem i mačetom.

Pročitajte još:

Panika u Londonu: Dva muškaraca uhapšena zbog sumnje na terorizam

Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama vide se haos i ljudi koji trče po ulicama dok se pucnji čuju u pozadini. Očevidac Kris Žao bio je u obližnjem restoranu kada je napad počeo.

– Čuli smo buku koja je zvučala kao petarde. Pošto ih je bilo 20-30, pomislili smo da bi to mogla u stvari biti pucnjava – rekao je za BBC.

Četiri osobe ubijene su u napadu, a među 23 povređenih, njih 13 je zadobilo rane od metaka. Većina ih je iz Austrije, ali neki su iz Nemačke, Slovačke, Luksemburga i drugih zemalja.

Istorijski sporazum uz posredovanje SAD

Izrael je 15. septembra u Beloj kući sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinom potpisao sporazume o normalizaciji odnosa u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa. Do tada, jedine arapske zemlje koje su priznale Izrael bile su Egipat i Jordan.

Sporazum su potpisali premijer Izraela Benjamin Netanjahu i ministri spoljnih poslova UAE i Bahreina, Abdulah bin Zajed al Nahjan Abraham i Halid bin Ahmed al Halifa.

Tramp, koji se tada nadao da će ti istorijski sporazumi dovesti do novog poretka moći na Bliskom istoku i učvrstiti njegov imidž mirotvorca uoči predsedničkih izbora u SAD, proglasio je na ceremoniji potpisivanja “rađanje novog Bliskog istoka”.

– Ovde smo danas da promenimo smer istorije. Posle decenija podela i sukoba, obeležavamo svitanje novog Bliskog istoka – rekao je Tramp.

Stotine ljudi su posmatrale ceremoniju potpisivanja bilateralnih sporazuma kojima se formalizuje normalizacija već poboljšanih odnosa Izraela i dve arapske države, u skladu s njihovim zajedničkim suprotstavljanjem Iranu.

Sporazumi se ne bave višedecenijskim izraelsko-palestinskim sukobom. Dok UAE, Bahrein i druge arapske zemlje podržavaju Palestince, Trampova administracija je uspela da ubedi dve države da ne dozvole da ih taj konflikt spreči da imaju normalne odnose sa Izraelom.

Svetski mediji spekulisali su o tome da će se pregovorima priključiti i Saudijska Arabija, koja se nije oglašavala, a palestinske vlasti oštro su osudile ovaj potez arapskih država.

Revolucija u Belorusiji

Aleksandar Lukašenko, kog neki zovu “evropskim poslednjim diktatorom”, pobedio je na predsedničkim izorima u zemlji u avgusti, tvrdi njegov režim.

Međutim, zapadne vlade, EU i veliki deo beloruske populacije ne slažu se sa tim, tvrdeći da su izbori namešteni u korist Lukašenka, koji je predsednik 26 godina – i jedini je predsednik kog je država ikada imala.

U Belorusiji je uhapšeno više od 30.000 ljudi od početka masovnih protesta protiv predsednika Lukašenka.

Vođena koalicijom ženskih lidera, opozicija je u izbornom krugu videla ogromnu javnu podršku, a nakon proglašenja rezultata, širom zemlje održani su neviđeni protesti.

Uprkos represiji od strane snaga državne bezbednosti, koja je uključivala na hiljade hapšenja, navode o mučenju i smrt velikog broja aktivista, protesti se i dalje održavaju na ulicama Minska i u drugim gradovima.

Lider opozicije Svetlana Tihanovska bila je protivkandidat na izborima nakon hapšenja njenog supruga. Otada se nalazi u egzilu, dok su i drugi lideri opozicije bili primorani da napuste zemlju ili se nalaze u zatvoru.

Predsednik Lukašenko je najavio da po novom Ustavu Belorusije on više neće biti predsednik te države. Prethodno je rekao da će tema ustavnih izmena biti stavljena na javnu raspravu, nakon čega će biti raspisan referendum. Prema njegovim rečima, beloruski ustav mora da bude takav da odražava jedinstven pogled na budućnost zemlje, te da je narod taj koji će odlučiti kakav će biti novi Ustav Belorusije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi