Najvažnije nije obelodanjeno: Objavljena nova serija dokumenata o ubistvu Džona Kenedija

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena objavila je u četvrtak više od 13.000 zapisa o ubistvu predsednika Džona F. Kenedija, ali do sada nije u potpunosti ispoštovala duh 30-godišnjeg zakona koji zahteva transparentnost.

Posle akcije u četvrtak, 98 odsto svih dokumenata u vezi sa ubistvom iz 1963. sada je objavljeno, a samo tri odsto zapisa ostalo je redigovano u celini ili delimično, prema Nacionalnom arhivu, koji kontroliše zbirku dokumenata o ubistvu Džona F. Kenedija.

Zapisnici uključuju više informacija o optuženom naoružanom napadaču Liju Harviju Osvaldu i vremenu koje je proveo u Meksiko Sitiju.

Međutim, oko 4.300 zapisa ostaje delimično redigovano, a stručnjaci kažu da nema opravdanja za njihovo zadržavanje radi zaštite nacionalne bezbednosti ili prikupljanja obaveštajnih podataka.

- Prošlo je 59 godina otkad je predsednik Džon Kenedi ubijen i za ovo jednostavno nema opravdanja - rekao je sudija Džon H. Tunhajm, koji je od 1994. do 1998. predsedavao Odborom za reviziju atentata koji je osnovan 1992. u okviru Zakona o prikupljanju zapisa o ubistvu predsednika Džona F. Kenedija, za koji je Bajden glasao kada ga je Kongres jednoglasno usvojio.

Među dokumentima koji su uglavnom ostali skriveni, njih 44 se odnose na agenta CIA u senci Džordža Džoanidisa i tajni program vezan za Kubu koji je vodio i tako došao u kontakt sa Lijem Harvijem Osvaldom manje od četiri meseca pre nego što je Kenedi ubijen, prema proračunima koje su napravili Istraživači JFK-a iz Fondacije "Meri Ferel", najvećeg nacionalnog neprofitnog skladišta podataka o atentatima, a koji su tužili administraciju zahtevajući da sve dokumente objavi. Fondacija kaže da CIA zadržava većinu spornih dokumenata.

Profimedia

Mnogi od tih Džoanidisovih zapisa nikada nisu stavljeni u kolekciju JFK Nacionalnog arhiva, prema tužbi fondacije, tako da veliki deo sumnjivih zapisa nije objavljen u četvrtak.

Zvaničnici CIA osporavaju broj Džoanidisovih zapisa u njihovom posedu, ali su potvrdili da je dva trebalo da objave u četvrtak.

- Verujemo da su svi zapisi CIA koji se suštinski odnose na gospodina Džoanidisa ranije objavljeni, sa samo manjim redakcijama, kao što su imena i lokacije zaposlenih u CIA - navodi se u saopštenju agencije u kom se ona hvali da je napravila „ogroman napredak“ u objavljivanju zapisa.

- Govorimo o preko 87.000 dokumenata prvobitno uključenih u zbirku zakona o JFK-u. A do danas CIA je u potpunosti obelodanila više od 84.000 njih bez ikakvih redakcija. To je oko 95 odsto tih dokumenata, objavljenih u celosti - saopštila je agencija.

Prema zakonu o evidenciji JFK-a, sva dokumenta vezana za atentat trebalo je da budu objavljena do 2017. Ali tadašnji predsednik Donald Tramp odložio je potpuno objavljivanje svih zapisa i na kraju ih ostavio u rukama Bajdena, koji je 2021. odložio potpuno objavljivanje do četvrtka, samo da bi ponovo produžio rok.

Tokom čitavog procesa Tramp i Bajden su dozvolili objavljivanje nekih informacija, ali se očekuje da će oni zapisi koji bi bili najinteresantniji istraživačima ostati tajni, uključujući kontakte vlade sa Osvaldom.

Profimedia

U memorandumu koji objašnjava objavljivanje podataka i zadržavanje drugih, Bajden je napomenuo da zakon o evidenciji dozvoljava kontinuirano odlaganje otkrivanja informacija... samo kada je odlaganje neophodno da bi se zaštitilo od vidljive štete po vojnu odbranu, obaveštajne operacije, sprovođenje zakona ili vođenje spoljnih odnosa koje je takve težine da nadmašuje javni interes za obelodanjivanje.

Najvažnije nije objavljeno

Tunhajm je rekao da je čuo te argumente 1990-ih i da im ne veruje. Ranije ovog meseca napisao je Bajdenu pismo u kom ga je pozvao da poštuje duh zakona i pomenuo Džoanidisa, koji je 1963. vodio i nadgledao grupu protiv Fidela Kastra pod nazivom Revolucionarna studentska direkcija (RSD), koja je stupila u kontakt sa Osvaldom u Nju Orleansu nekoliko meseci pre atentata, što je navelo neke da spekulišu o saučesništvu CIA u ubistvu.

Dok je Osvald komunicirao sa RSD i postao poznat kao aktivista koji je podržao predsednika Kastra, Pentagon je formulisao plan pod nazivom "Operacija Nortvuds", da bi izveo napad lažnom zastavom u Sjedinjenim Američkim Državama i za to okrivio Kubu i tako opravdao vojnu konfrontaciju i nadoknadio neuspešni fijasko od pre dve godine.

Fondacija traži te zapise o "Operaciji Nortvuds" u svojoj tužbi, kao i zapise u vezi sa planovima CIA za ubistvo Kastra i dopis Artura Šlezindžera mlađeg od 30. juna 1961. JFK-u da reorganizuje agenciju nakon Zaliva svinja.

Džeferson Morli, stručnjak za JFK i potpredsednik Fondacije "Meri Ferel", rekao je da je provera dosijea u četvrtak na licu mesta pokazala da je memorandum i dalje „u velikoj meri redigovan“.

- Ako CIA ne može da se natera da objavi dokument napisan dve godine pre atentata, memorandum koji je očigledno kritičan prema CIA, morate da dovedete u pitanje njihove namere da se pridržavaju zakona - rekao je on.

Profimedia

Zapisi i prevara CIA u vezi sa Džoanidisovim vezama sa Osvaldom izašli su na videlo tek nakon što je akt o evidenciji počeo da otkriva informacije o njemu. Tunheim je rekao da je agencija dovela u zabludu njegov odbor i prethodni istražni odbor u Kongresu 1970-ih.

Ali CIA nije obelodanila nijednu od tih informacija i imenovala je Džoanidisa kao agencijsku vezu sa istražiteljima, što je ometalo istragu izabranog komiteta Predstavničkog doma za atentate iz 1976. godine, rekao je njen generalni savetnik G. Robert Blakei za "Majami nju tajms" 2001.

Reks Bredford, predsednik Fondacije "Meri Ferel", rekao je da svako objavljivanje dokumenta dodaje deo slagalici atentata, ali da ne očekuje „izveštaj Zvezdane komore koji kaže: 'U redu, momci, evo šta se desilo'".

Bredford je objavljivanje dokumenata u četvrtka nazvao "polovinom vekne" koja nije pružila punu i potrebnu transparentnost.

Bredford je pre 20 godina otkrio da je prvi snimljeni razgovor između tadašnjeg predsednika Lindona Džonsona i tadašnjeg direktora FBI Džeja Edgara Huvera 22 sata nakon atentata misteriozno izbrisan. Postoji transkript razgovora - u kojem Huver govori o tome da je Osvald putovao u Meksiko Siti pre ubistva - ali ne postoji način da se proveri njegova istinitost.

Priča o Meksiko Sitiju je ključna u atentatu na JFK-a, jer je, odmah nakon atentata, ideja da je ovaj „usamljenik“ u savezu sa komunistima u Meksiko Sitiju uspaničila zvaničnike u Vašingtonu i pomogla u odgovoru Vorenove komisije, rekao je Bredford.

Vorenova komisija je 1963. zaključila da je Osvald u atentatu delovao sam.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi