Zapad zamrznuo ruska sredstva, a sada hoće i da ih prisvoji: O kojoj sumi se radi i šta su mogući scenariji?

01.12.2022

21:13

0

Autor: N. Pavlović

Moskva tvrdi da posredi nije ništa drugo nego krađa

Zapad zamrznuo ruska sredstva, a sada hoće i da ih prisvoji: O kojoj sumi se radi i šta su mogući scenariji?
Ilustracija - Copyright Profimedia

Više od 300 milijardi dolara ruskih sredstava zamrznuto je širom sveta, a većinu predstavljaju devizne rezerve koje pripadaju Centralnoj banci Rusije.

Nakon što su ruske trupe ušle u Ukrajinu 24. februara, SAD i njeni saveznici stavili su Moskvu na listu brojnih sankcija, a milijarde dolara zamrznute su u inostranstvu.

Ne samo što Rusija, bilo da se radi o institucijama ili pojedincima, ne može da ih koristi, već sada SAD i EU planiraju da ih potpuno prisvoje, što Moskva smatra krađom.

Koliko je zaplenjeno?

SAD i saveznici su zaplenili imovinu vrednu više od 300 milijardi dolara. Zamrznuta sredstva Centralne banke Rusije čine otprilike polovinu svih njenih deviznih rezervi, koje su u martu bile procenjene na 640 milijardi dolara.

AP Photo/Geert Vanden Wijngaert
EU hoće da ruska sredstva da Ukrajini

Prema izveštaju Centralne banke iz 2021. godine, najveći deo deviznih i zlatnih rezervi nalazi se u Kini (16,8 odsto), zatim u Francuskoj (9,9), Japanu (9,3), SAD (6,4) i Velikoj Britaniji (5,1).

Zemlje koje su zamrzle ruska sredstva su, između ostalih, SAD, Francuska, Japan, Nemačka, Velika Britanija i Kanada.

U junu su zapadne zemlje zamrzle oko 30 milijardi dolara sredstava koja su pripadala ruskim tajkunima, tzv. oligarsima.

Evropski komesar za pravdu Didije Rejnder rekao je u oktobru da su članice EU zaplenile oko 18 milijardi dolara ruskih sredstava i da su ovi fondovi neravnomerno raspoređeni u Uniji.

Određeni medijski izveštaji su istakli da je EU zaplenila oko 70 milijardi dolara, od kojih se više od 50 milijardi nalazi u Belgiji, a oko sedam u Luksemburgu.

Švajcarska zamrznula rusku imovinu vrednu 7,9 milijardi dolara

Švajcarska je zamrznula rusku imovinu vrednu 7,9 milijardi dolara, saopštio je Državni sekretarijat za ekonomske poslove zemlje (SECO).

- Do 25. novembra ukupan iznos zamrznutih finansijskih sredstava iznosi 7,5 milijardi švajcarskih franaka (7,9 milijardi dolara), blokirano je i 15 nekretnina u šest kantona - navodi SECO.

Profimedia
 

Početkom jula je SECO prvi put saopštio da je ruska imovina vredna 7,5 milijardi švajcarskih franaka zamrznuta u Švajcarskoj, ali je vlada u Bernu u julu pojasnila da je blokirano 6,7 milijardi švajcarskih franaka i 15 nekretnina.

Agencija navodi da je "do 25. novembra u Švajcarskoj zamrznuto 7,5 milijardi švajcarskih franaka imovine i 15 imovina u vlasništvu sankcionisanih fizičkih lica, kompanija i pravnih lica pod sankcijama".

Iako Švajcarska nije članica EU i ima neutralan status, podržala je sankcije EU protiv Rusije uvedene zbog napada na Ukrajinu.

Šta su mogući scenariji?

Zamrzavanje sredstava znači da zemlja u kojoj je donesena ta odluka zabranjuju njihovom vlasniku da ih koristi.

Međutim, najviši zvaničnici SAD i zemalja EU počeli su da pozivaju na konfiskaciju zamrznutih sredstava, pod izgovorom da se tako pomaže Ukrajini.

AP Photo/Alexander Zemlianichenko, File
Kremlj

Osim što je to Evropska komisija zvanično predložila Ukrajini, američki zakonodavci su takođe planirali da dodaju odredbu Zakonu o nacionalnim ovlašćenjima kojom bi Vašington mogao da zamrznuta ruska sredstva preusmeri Ukrajini, ali je to naišlo na neodobravanje republikanaca.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da bi takve mere najverovatnije zadale ozbiljan udarac SAD i EU, koje rizikuju da izgube poverenje vlasnika sredstava, jer bi uzele ono što im ne pripada. Napomenuo je da takvi potezi ukazuju na propast principa da je na Zapadu privatna svojina svetinja.

Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije, kazao je da bi Moskva zauzvrat morala da konfiskuje novac i imovinu stranih investitora, iako oni ne bi bili odgovorni za "aktivnosti budala njihovih vlada".

Medvedev je naglasio i da u Rusiji postoji oko 300 milijardi dolara zamrznutih stranih sredstava, što predstavlja "srećnu slučajnost".

Predlog EK Ukrajini

Evropska komisija je poslala državama članicama EU predlog kako da se upotrebi zamrznuta imovina ruskih privatnih lica, ali i Centralne ruske banke, za rekonstrukciju Ukrajine

AP Photo/Jean-Francois Badias
Ursula fon der Lajen

Kao što je izjavila predsednica EK Ursula fon der Lajen, radi se o 19 milijardi evra sredstava privatnih lica, a sredstva ruske centralne banke iznose 300 milijardi evra. 
Izvor iz Evropske komisije, koji nije hteo da bude imenovan, objasnio je da to što su sredstva zamrznuta ne znači da mogu biti konfiskovana. Govoreći o privatnim sredstvima, izvor iz Komisije kaže da je za to potrebno da ta sredstva budu stavljena u vezu za počinjenim prekršajem. 

- Zbog toga Komisija pojačava zakonski okvir. Predlog je da kršenje sankcija bude prekršaj, kao što je Savet EU odlučio 28. novembra. Ova osnova, zajedno sa drugim direktivama EU koje su već usvojene ili koje će biti predložene uskoro, omogućava da se napravi veza između zaplene fondova i kršenja sankcija za privatna lica - naglasila je Komisija. Što se tiče ruske centralne banke i njenih zamrznutih fondova, Komisija priznaje da je to mnogo komplikovanije zbog toga što tu ulogu igra imunitet država. 

Komisija predlaže državama članicama da, na kratki rok, kreiraju posebnu strukturu da aktivno upravljaju ovim fondovima i da se benefiti ostvareni od toga ulože za pomoć Ukrajini. Dugoročno, i s obzirom na to što su sankcije privremene, Komisija kaže da ovi fondovi na kraju moraju da se vrate vlasniku, u ovom slučaju ruskoj banci. 

Da se fondovi ne bi vratili Rusiji kada za to bude uslova, kao mirovni dogovor, Komisija kaže da "u tom trenutku ovi fondovi treba da budu povezani za mirovnim dogovorom da bi Ukrajina mogla da dobije kompenzacije za napravljene štete". 

Legalizacija krađe

EK traži legalne načine da konfiskuje rusku imovinu. Međutim, za sada je to moguće samo u slučaju da postoji krivična presuda.

Osim toga, ukoliko se zaista krene sa konfiskacijom ruskih sredstava, Moskva će steći utisak da Zapad ne želi mirno rešenje sukoba i neće sama želeti da sedne za pregovarački sto, odnosno, imaće sve manje razloga da to učini.

Alexander Shcherbak, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Vladimir Putin

Kritičari smatraju da iako neko želi da kazni Vladimira Putina lično ili njegove saradnike i saveznike, to ne znači da treba da ispašta čitav ruski narod.

Dag Bandou sa Instituta Kato je rekao da bi Vašingtonu bolje bilo da pitanje konfiskovane imovine iskoristi za pregovore.

- Bajdenova administracija bi trebalo da se pridržava zakona kada je reč o sankcijama i konfiskovanju ruske imovine. Građanske slobode i prava na privatnu svojinu uživaju, sa razlogom, zaštitu ustava. Rusko-ukrajinski rat ne opravdava odstupanje od toga - zaključio je.

 

BONUS VIDEO

24sedam

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike