Kako je Kolumbajn poslužio kao inspiracija mnogim ubicama i zašto su pucnjave u školama tako učestale u Americi?
Tog 20. aprila 1999. sve se promenilo
Dečak iz Beograda koji je ubio osam školskih drugova i radnika obezbeđenja u pucnjavi u školi na Vračaru, ranivši pritom sedam osoba, među kojima je šestoro dece, šokirao je svojim krivavim pirom celu Srbiju, ali i svet.
Učenik K. K., star 13 godina, koji je upao u Osnovnu školu „Vladilsav Ribnikar" i koji je odmah posle masakra uhapšen, prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije, neće odgovarati za svoje postupke jer se za njih odgovornim smatraju samo oni koji imaju punih 14 godina. U suprotnom bi bio upućen u propravni dom na četiri godine, dok ne postane punoletan.
Ovo je prvi slučaj da se ovakva užasna tragedija desila u Srbiji, dok su u Americi slični slučajevi česti, a posebno ekstreman napad u školi koji je odneo veliki broj života desio se kada je 24. maja 2022. teksaški grad Juvaldi zavijen u crno pošto je pomahnitali tinejdžer Salvador Ramos (18) upao u osnovnu školu i pobio 19 dece i dve učiteljice.
Nakon masakra ga je ubio agent granične službe koji se našao u blizini škole u trenutku pucnjave.
Pročitajte još:
Taj masakr je ponovo pokrenuo priče o kontroli naoružanja i bezbednosti učenika, kao i krvavi pir koji se desio u beogradskoj školi.
Profimedia
Kako su preneli američki mediji, Ramos je legalno kupio dve poluautomatske puške nedugo posle svog 18. rođendana. Jedna puška je pronađena u vozilu kojim se zabio u jarak ispred škole, a drugu je koristio.
Nije retkost da tinejdžeri napadači zakonito kupe oružje kojim na kraju počine stravične zločine.
Najsmrtonosnija školska pucnjava u SAD dogodila se u decembru 2012. godine kada je Adam Lanza (19) ubio majku u Njutaunu i onda otišao u obližnju osnovnu školu "Sendi Huk" gde je ubio 20 prvaka i šest nastavnika. Potom je sebi oduzeo život. Bio je naoružan puškama i pištoljima, a verovalo se da je bio opsednut masovnim ubistvima i da je na takve počinioce gledao s poštovanjem.
Napad u Juvaldiju postao je tako druga najsmrtonosnija školska pucnjava u SAD.
AP Photo/Dario Lopez-Mills
Ipak, jedan od događaja koji će zauvek ostati urezan u kolektivno sećanje američkog naroda je pucnjava u srednjoj školi "Kolumbajn" 1999. godine.
Od tada je najmanje 554 dece i školskog osoblja izgubilo život ili je bilo povređeno u oružanim napadima. Sto osamdeset pet ljudi je preminulo, a 369 ih je povređeno. Na meti je bila 331 škola.
Učestalost takvih pucnjava takođe se povećala - bilo ih je 34 prošle godine, najviše od 1999.
"Kolumbajn" kao inspiracija
Dana 20. aprila 1999. godine, dva đaka, Erik Haris i Dilan Klebold, otvorila su vatru u srednjoj školi "Kolumbajn" u Litltonu u Koloradu, ubivši 12 učenika i jednog nastavnika, pre nego što su izvršili samoubistvo.
Bilo je i ranije pucnjava u prosvetnim ustanovama, ali "Kolumbajn" je bio drugačiji. Čitav događaj se mogao pratiti uživo preko televizijskih kanala i to je najavilo novu eru izveštavanja, ali i masovnih pucnjava.
Profimedia/AFP
Reditelj Majkl Mur je o tom zločinu snimio i dokumentarac "Bowling For Columbine" koji je ovenčan mnogim nagradama, uključujući i Oskara za najbolji dokumentarni film.
- U "Bowling For Columbine" Majk Mur se pitao zašto ima toliko mnogo pucnjava u Americi u odnosu na Kanadu, koja ima uporediv broj vlasnika oružja. Zaključuje da nije reč o samom oružju, već o jedinstvenoj američkoj kulturnoj patologiji. Da li je ta teorija i dalje dopuštena? Mur je istakao da je na dan pucnjave, 20. aprila 1999, Bil Klinton ispustio najviše bombi na Jugoslaviju tokom bombardovanja. Sugerisao je da su Amerikanci uslovljeni da prigrle masovno nasilje. Da li je to i dalje dopuštena opservacija? Imam osećaj da ćete, svaki put kada samo i pomislite da povežete trenutnu američku spoljnu politiku sa ovim masovnim pucnjavama, biti suočeni sa oštrim kritikama. Čini se da sve što vam je dozvoljeno jeste da pozivate na plan Majka Blumberga od 10 tačaka za kontrolu naoružanja - poručio je novinar Majkl Trejsi u kratkom osvrtu na Tviteru.
U najmanje 20 školskih pucnjava počinioci su delovali po uzoru na Harisa i Klebolda.
Uticaj "Kolumbajna" se nastavlja i danas. Nije reč samo o izvršenim napadima, već i osujećenim.
Brojni napadači bili su inspirisani dvojcem iz "Kolumbajna", smatrali su ih svojim idolima ili su im posvećivali naloge i blogove na društvenim mrežama. Lanza, ubica iz škole "Sendi Huk", divio im se, a napadač iz jedne pucnjave u Severnoj Karolini je čak otišao na odmor sa majkom u Litlton gde je fantazirao o "dokrajčivanju" preživelih.
Bilo je i onih koji su oblačili duge kapute, poput Harisa i Klebolda.
Može se reći da je "Kolumbajn" stvorio čitavu potkulturu i armiju imitatora koja se proširila i van granica SAD.
Ipak, to nije bila prva masovna školska pucnjava u Americi, čak ni prva te godine, ali se uvek pominje kao prekretnica. Jedanaest meseci pre "Kolumbajna", izbačeni đak, 15-godišnjak u dugom kaputu, ubio je dvoje i ranio 25 u školi u Springfildu, u Oregonu.
Zašto se ne priča o tome kao o "Kolumbajnu"? Napadaču iz Springfilda je dijagnostikovana psihoza, zbog čega je bilo lakše objasniti taj događaj. Bio je sam, a dvojica napadača su već delovala ozbiljnije.
Ubice iz "Kolumbajna" su imale i manifest i snimali su svoje pripreme, u nadi da će ih priča nadživeti. Nažalost, bili su u pravu.
Pre tog događaja, nije bilo obrasca koji pokazuje kako se ubice ponašaju, oblače ili govore. "Kolumbajn" je stvorio novu atmosferu. Tajming je bio sve, a taj masakr je bio prvi u godini neprekidnih vesti na kablovskoj televiziji. Takođe, internet je bio u povoju. "Kolumbajn" je započeo eru slave koja se dobijala nasiljem, a začetak digitalnog doba je označavao da će svačije reči moći da ostanu zauvek zapisane, pa i one monstrumske.
Noćna mora se pretvorila u stvarnost
Laura Farber imala je tada 15 godina. Sedela je u kafeteriji kada je domar viknuo svima da legnu ispod stolova.
Bila je blizu vrata, pa je sa nekoliko drugara i drugarica odjurila napolje, trčeći preko parkinga. Kucali su na vrata obližnjih kuća kako bi potražili pomoć. Mogla je da čuje pucnje koji dopiru iz škole "Kolumbajn".
Tadašnji direktor škole Frenk Deangelis bio je u kancelariji kada je ušao sekretar i rekao da je izbila pucnjava.
- Prvo što mi je palo na pamet jeste da se radi o šali starijih đaka - rekao je. Međutim, kada je izašao u hodnik, video je da se njegova najgora noćna mora pretvorila u stvarnost. Video je napadača kako ide ka njemu.
- Sve se odigravalo tako sporo. Sećam se da su pucnji odjekivali i da je staklo iza mene puklo. Pitao sam se kako izgleda kada te prostreli metak - prisetio se.
Tada je grupa devojaka izašla iz svlačionice, a direktor ih je odvukao u drugu prostoriju. Napolju je video policajce i sa učenicama je pobegao. Kada je hteo da se vrati unutra, nisu mu dozvolili, jer se čekao tim SWAT.
- Danas, ta taktika čekanja se čini ludom. Međutim, to je tada bio protokol - naveo je.
Opčinjenost zločinima
Istraživanje je pokazalo da školske pucnjave nemaju nikakve veze sa satanizmom, zavišću prema popularnim momcima u školi, video-igrama i slično, i da napadači nisu psihotični geniji, prenosi sajt The Conversation.
Zapravo, napadači su skoro uvek aktuelni učenici tih škola. U pitanju su đaci u krizi, koji pate od izvesne traume, i koji su pokazivali suicidalne namere. Takva deca su uvek postojala, ali u poslednjih 20 godina su imali nove obrasce koje su mogli da prate.
Takođe, javnost i mediji su dali svoj doprinos.
- Kroz našu opsesiju kriminalnim serijama, filmovima, knjigama, šalama i čitavim sajtovima posvećenim "Kolumbajnu". Objavljivanjem snimaka pucnjave. Sprovođenjem naše dece kroz lokdaune i pokazne vežbe koje počinju još u obdaništu sve do 12. razreda. Slanjem dece u školu koja imaju bezbednosne provere. Društvo i kultura su odgajili generaciju "Kolumbajna", stvarajući utisak da je baš to deo detinjstva u Americi - piše na portalu.
Nakon što su serijske ubice doživele vrhunac kasnih osamdesetih, teško je reći šta je prvo izbledelo, same serijske ubice ili opsesija javnosti njima. Isti strah i fascinacija koji su stvarali strah od serijskih ubica doveo je i do "efekta Kolumbajn". Nakon 20 godina, vreme je da se taj obrazac promeni, poručuje sajt The Conversation.
U medijima ne bi trebalo da se objavljuju imena ili slike napadača kako se ne bi dalje gradio kult ličnosti oko njih. Pucnjave bi trebalo sprečavati i brigom o mentalnom zdravlju, pružanjem podrške, jačanjem veza i intervencijama u kriznim situacijama.
Žrtve i preživeli iz pucnjava ne bi trebalo da budu zaboravljeni, a kako bi se sprečila pojava imitatora potrebno je, jednom za svagda, navući zavesu na spektakl zvani "Kolumbajn".
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari