Šta krije laptop Hantera Bajdena: Američki mediji konačno priznali da je ova priča istinita, a svi putevi ponovo vode u Ukrajinu

U američkoj javnosti dogodila se jedna veoma zanimljiva stvar. Ugledni list Njujork tajms je posle više od godinu dana priznao da su mutna poslovanja Hantera Bajdena, predsednikovog sina, vredna izveštavanja.

Naime, u jesen 2020. godine Njujork post je objavio priču o Hanterovom laptopu na kome su pronađeni brojni mejlovi, i drugi materijali, koji sugerišu kako je bio član upravnog odbora ukrajinske energetske firme "Burizma" i da je trgovao uticajem svog oca Džoa Bajdena. U to vreme, gotovo svi američki mediji su odbacili navode kao "rusku propagandu" i optužili list za širenje lažnih vesti.

Otišlo se korak dalje, pa je društvena mreža Tviter Njujork postu nakratko zabranila da tvituje. Dve nedelje Njujork post nije mogao da pristupi svojim nalozima na toj platformi, a od uredništva je traženo da izbrišu šest tvitova koji su se ticali Hanterovog laptopa.

Donedavni izvršni direktor Tvitera, Džek Dorsi, kasnije je na kongresnom saslušanju izjavio da je to bila greška.

Kako je tada rekao, Tviter nema "sektor za cenzuru" koji je listu zabranio tvitovanje, ali ipak nije želeo da otkrije ko je bio odgovoran za to.

Više od godinu dana kasnije, Njujork tajms objavljuje istu priču i ne događa se ništa  - nisu zabranjeni na društvenim mrežama, ali i dalje niko ne preispituje korumpiranost članova porodice Bajden.

- Ljudi upoznati sa istragom su rekli da su tužioci ispitali mejlove između gdina Bajdena i gdina Arčera i drugih o Burizmi i drugim stranim poslovnim aktivnostima. Njujork tajms je došao u posed tih mejlova kroz niz dokumenata koji izgleda da potiču sa laptopa Hantera Bajdena, ostavljenog u servisu u Delaveru. Autentičnost mejlova su potvrdili ljudi upoznati sa njima i istragom - naveo je Njujork tajms.

Ipak, ovakvo "otkriće" je razbesnelo list koji je prvi pisao o tome.

- Potvrđena je autentičnost? Ma nije valjda. Mislite, kada se novine zaista bave izveštavanjem i ne žele da zataškavaju priču zbog Džoa Bajdena, onda je to istina? - naveo je Njujork post.

U vreme originalnog objavljivanja priče, Tajms je sumnjao i da se Džo Bajden sastao sa čelnicima Burizme. Međutim, u nedavnom tekstu su rekli da je sastanaka bilo.

Kako se navodi, pošto je Džo Bajden bio favorit u trci za predsednika, brojni mediji nisu želeli da se bave ovom temom, da se ne bi narušile njegove šanse za uspeh na izborima.

Da li bi izborni rezultati bili drugačiji da se naširoko govorilo o korupciji, to sada ne možemo da znamo, ali je činjenica da su otac i sin Bajden bili i te kako umešani u poslove u Ukrajini, u zemlji oko koje se danas digao ceo svet zbog vojne operacije koje je tamo pokrenula Rusija.

Priča o laptopu se svela na rusku propagandu, a mediji su naveli da o tome ne vredi ni izveštavati jer navodi "nisu potkrepljeni". Ipak, sada se situacija promenila.

Osim toga, Tajms nije objasnio ni kako je potvrdio "autentičnost" mejlova i drugih dokumenata.

- Znali su da je priča o laptopu istinita od samog početka. Samo nisu hteli to da kažu - naveo je Post.

- Čitaoci Tajmsa su otkrili u martu 2022. da je Hanter Bajden sklapao poslove u Evropi i Aziji, i da e možda pozivao na poziciju svog oca kao tadašnjeg potpresednika SAD kako bi i dobijao te poslove. Hanter nije ni propisno prijavio poreskoj upravi svoje prihode. To su sve legitimna pitanja o nekom predsedničkom kandidatu, zar ne? Čitaoci Posta su to znali od oktobra 2020 - dodali su.

AP Photo/Patrick Semansky

Post ne odustaje od ove priče, pa su tako objavili i imena 51 nekadašnjeg zvaničnika obaveštajne službe koji su pokušali da zataškaju otkrića sa laptopa. Među njima se nalazi i bivši direktor Nacionalne obaveštajne službe, Džejms Klaper, koji je potpisao pismo u kome se tvrdi da je laptop "klasični primer ruske informativne operacije".

Džo i Hanter Bajden nisu nikada negirali navode, samo su odbijali da odgovore na pitanja.

Među ljudima koji su radili na zataškavanju priče su i bivši direktor CIA, Majk Hejden; bivši direktor CIA i sekretar odbrane Leon Paneta, još jedan bivši direktor CIA Džon Brenan... i mnogi drugi.

Niko od njih se nije u međuvremenu oglašavao.

Zanimljivo je da se 2019. godine u Tajmsu pojavio tekst o tome kako je Burizma plaćala Hanteru Bajdenu 50.000 dolara mesečno. Jedna od autorki teksta bila je Julija Mendel koja je mesec dana kasnije, od objavljivanja teksta, postala portparolka Vladimira Zelenskog.

Šta sve krije laptop?

"Njujork post" je još 2020. godine pisao o Hanterovom laptopu, što je izazvalo brojne kontroverze. Naime, radnik jednog servisa za popravku kompjutera u Delaveru je naveo da je laptop donet u aprilu 2019. godine, ali da nikada niko nije došao po njega posle toga.

Na laptopu su pronađeni mnogi mejlovi koji dokazuju sumnjiva poslovanja Hantera Bajdena, ali i snimak u kome on puši krek tokom seksualnog odnosa sa jednom ženom, kao i brojne druge eksplicitne fotografije.

Kako se navodi, mušterija koja je donela laptop na popravku nikada nije platila za uslugu niti došla po uređaj, uprkos tome što je vlasnik servisa više puta pokušavao da kontaktira s njom. Vlasnik je rekao da ne može da 100 odsto identifikuje mušteriju kao Hantera Bajdena, ali je kazao da je na laptopu stajala nalepnica fondacije koja nosi ime njegovog preminulog brata Boa. FBI je potom zaplenio kompjuter i hard-drajv od vlasnika servisa, koji pak tvrdi da je pre toga napravio kopije i dao ih Robertu Kostelu, advokatu nekadašnjeg gradonačelnika Njujorka Rudija Đulijanija.

Saradnici bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa javnost su izvestili o postojanju laptopa.

AP Photo/Nick Wass, File

Da stvar bude zanimljivija, Hanter je imao još jedan sporni laptop, koji je FBI takođe zaplenio.

Kompjuter je pronađen u prostorijama doktora Kita Ablova, psihijatra za poznate ličnosti, u Masačusetsu.

Policija je upala u njegove prostorije nakon navoda da je seksualno eksploatisao pacijente i nedolično se ponašao. Nije poznato zašto je laptop bio u doktorovoj kancelariji niti šta se na njemu nalazi, a kako Bajden nije bio predmet istrage u tom slučaju, uređaj je vraćen njegovim advokatima.

Mutni poslovi u Ukrajini

Hanter je svog oca Džoa, u to vreme potpredsednika SAD, upoznao sa visokopozicioniranim zvaničnikom ukrajinske energetske firme "Burizme", i to godinu dana pre nego što je Bajden stariji pritiskao vlasti u Kijevu da otpuste tužioca koji je istraživao tu kompaniju. Bajden je pretio da će Amerika blokirati isplatu milijardu dolara vrednog zajma Ukrajini ukoliko se ne ispune ti zahtevi.

- Pogledao sam ih i rekao: Odlazim za šest sati. Ukoliko tužilac ne bude smenjen, ne dobijate novac - Bajden se, navodno, hvalio 2018. godine Veću za inostrane odnose.

- Pa, majku mu.. Smenjen je - dodao je on.

Mejlovi sačuvani na laptopu otkrivaju dosta toga.

Savetnik u odboru "Burizme" Vadim Požarski navodno je poslao poruku Hanteru Bajdenu 17. aprila 2015. godine. Inače, Hanter se pridružio odboru "Burizme" za platu od 50.000 dolara mesečno.

Požarski je posebno zahvalio Hanteru što mu je omogućio da upozna njegovog oca Džoa.

Još jedan raniji mejl iz 2014. godine pokazuje kako Požarski pita Hantera za savet u ime kompanije. 

Profimedia

Pomenuti tužilac Viktor Šokin je rekao da je u vreme njegove smene, 2016. godine, imao jasne planove da istraži "Burizmu" i sve članove izvršnog odbora, uključujući Hantera Bajdena.

Mejlovi pokazuju da se Hanter pozivao na svog oca kako bi osigurao ili podigao platu u "Burizmi". Nekadašnji poslovni partner Devon Arčer, koji je već bio u "Burizminom" odboru pre nego što im se pridružio Hanter, rekao je da je predsednikov sin stalno pominjao kako ima "svog čoveka", misleći zapravo na Bajdena starijeg.

"Najava dolaska mog čoveka treba da bude okarakterisana kao deo naših savetovanja i razmišljanja, ali šta će on reći i uraditi nije u našim rukama", "Ugovor treba da stupi na snagu odmah, a ne posle posete mog čoveka", glasile su pojedine poruke.

Hanterovi advokati su saopštili da se on povukao iz "Burizme" u aprilu 2019. godine zbog mogućeg konflikta interesa jer je njegov otac tada najavio predsedničku kampanju.

Bacio oko i na Kinu

Hanter Bajden je bio zainteresovan i za pokretanje mnogobrojnih unosnih ugovora s najvećom privatnom energetskom kompanijom u Kini, uključujući i jedan za koji je rekao da bi bio vrlo interesantan za njega i njegovu porodicu.

Hanter je u maju 2017. godine primio mejl pod naslovom "Očekivanja" u kome su se navodili detalji "naknada" za šest ljudi koji su bili uključeni u jedan poslovni poduhvat.

Bajden je označen kao predsedavajući ili zamenik predsedavajućeg, u zavisnosti od dogovora sa kineskom kompanijom CEFC.

Plata je bila označena na "850", a istaknuto je i da ukoliko Hanter ima određena očekivanja koja se tiču kancelarije, to može detaljno obrazložiti.

Jedan drugi mejl iz 2017. otkriva da je sklopio dogovor sa Je Đijanmingom, predsedavajućim CEFC-a, o posedovanju dela vlasništva kompanije koja je Bajdenu mlađem trebalo da donese zaradu veću od 10 miliona dolara godišnje.

Je, koji je imao veze sa kineskom vojskom i obaveštajnom službom, nije viđen otkako je odveden u pritvor početkom 2018, a CEFC je kasnije bankrotirao.

To je samo deo inkriminišućih podataka koji su pronađeni na Hanterovom laptop.

- Članci "Njujork posta" su oduvek bili istiniti, a samo zato što su mediji želeli da zaštite Džoa Bajdena označavali su podatke s laptopa "neutemeljenim" - naveo je nedavno Post.

Kako su naveli, Hanterov nekadašnji poslovni partner Toni Bobulinski je od samog početka tvrdio da su mejlovi sa laptopa autentični, ali su ga mediji ignorisali.

"Biznis insajder" je otkrio da je Hanter Bajden tražio dva miliona dolara godišnje kako bi pomogao u oporavku libijske imovine koju je zamrzao predsednik Barak Obama, dok je njegov otac bio potpredsednik SAD.

Ipak, određeni mediji napominju da, iako je laptop sadržao određene fajlove za koje se ispostavilo da su istiniti, moguće je da su izvesni materijali podmetnuti, odnosno, lažirani.
Tu se verovatno misli na Bajdenov skandalozni način života, međutim, ni to nije neka velika tajna.

Ukrajina htela da sabotira Trampa?

Još 2017. godine, portal Politiko je pisao kako su ukrajinski zvaničnici želeli pobedu demokrate Hilari Klinton na predsedničkim izborima u SAD, zbog čega su želeli da osujete sve napore republikanca Donalda Trampa, koji je ipak osvojio vlast u Beloj kući.

Kako se pisalo, predstavili su dokumente u kojima se, navodno, sugerisalo da je najviši Trampov saradnik bio umešan u korupciju. Ukrajinski zvaničnici su istakli da istražuju stvar, ali su se povukli nakon izbora.

Osim toga, pomagali su timu Hilari Klinton u pronalaženju "prljavih informacija" o Trampu i njegovim saradnicima.

AP Photo/ Evan Vucci

Prema tvrdnjama Politika, ukrajinsko-američki operativac, koji se konsultovao sa Demokratskim nacionalnim komitetom, sastao se sa visokim kijevskim zvaničnicima u Ambasadi Ukrajine u Vašingtonu.

Napori Kijeva su imali efekta na izbornu trku jer su povećali narativ da je Tramp  duboko povezan sa Rusijom. Tada se govorilo da ruski predsednik Vladimir Putin lično predvodi napore da se na neki način infiltiraju u vrh SAD, kroz vojsku i obaveštajne službe. Kružile su i glasine da Kremj o Trampu ima određene kompromitujuće informacije zbog čega su ga držali u svom džepu.

Direktor Nacionalne obaveštajne službe, Džejms Klaper, tada je rekao: "Mislim da nikada nismo videli agresivniju i direktniju kampanju da se neko meša u naš izborni proces, nego što je to bilo u ovom slučaju".

Ukrajina je više puta negirala da je imala nameru da se meša u američke izbore, a bivši lider Petro Porošenko je isticao da ostaju neutralni po tom pitanju.

Međutim, istraga Politika je pokazala drugačije. Ukrajina je, za razliku od Rusije, oduvek imala jake veze sa SAD. Zvaničnici su brinuli da će se to promeniti kad Tramp dođe u Belu kuću pa su zbog toga narušili diplomatske protokole koji nalažu da se vlade moraju uzdržavati od uticaja na izbore u drugim državama.

AP Photo/Efrem Lukatsky

Kako se navodi, ukrajinske simpatije prema Hilari Klinton, ali i neprijateljstvo prema Trampu, datiraju iz 2013. godine. Tada se lider Ukrajine Viktor Janukovič iznenada povukao iz sporazuma o pristupanju Evropskoj uniji. Umesto toga, Janukovič se odlučio za sporazum, vredan milijarde dolara, sa Rusijom, što je rezultiralo protestima, a kasnije i građanskim ratom. Zanimljivo je da je sa Janukovičem tada sarađivao Pol Manafort, koji je kasnije vodio Trampovu predizbornu kampanju (iako je u jednom trenutku morao da se povuče sa te funkcije upravo zbog povezanosti sa Kijevom).

Manafortov rad sa Janukovičem je privukao pažnju Aleksandre Čalupe, dugogodišnje saradnice Demokratske stranke i Klintonove administracije. Kao konsultant Demokratskog nacionalnog komiteta dobila je od te orgnizacije 412.000 dolara od 2004. do 2016. godine, iako su je plaćali u to vreme i drugi klijenti iz redova američkih demokrata. Kao ćerka ukrajinskih imigranata, koja je održavala jake veze sa ukrajinsko-američkom dijasporom i Ambasadom SAD u Kijevu, Čalupa je 2014. godine pro bono radila za jednog klijenta koji je bio zainteresovan za ukrajinsku krizu. Tada je počela da istražuje Manafortovu ulogu u usponu Janukoviča i učestvovala je u naporima da se Tramp prikaže kao ruska marioneta.

Bilo kako bilo, čini se da su (barem) dva poslednja izborna ciklusa u Americi bila i te kako povezana sa Kijevom, a Vašington je svakako uticao na Ukrajinu i sa svoje strane jer je svako želeo da zaštiti svoje interese, a ulozi su bili zaista veliki.

"Ruske lažne vesti" kao političko oružje

Fraza "ruske lažne vesti" izgubila je na značaju kada su demokrate počele da je koriste kao političko oružje unutrašnje politike, smatra novinarka Miranda Devin.

Danas, u jeku ukrajinske krize, svako ko se protivi zaoštravanju sukoba sa Rusijom, optužuje se da je "agent Kremlja", dodaje.

Profimedia

- Međutim, optuživati nekoga da je "ruski čovek" više nema težinu. Svi znaju da je to izgovor demokrata. Možda da nisu koristili Rusiju kao njihovu ličnu babarogu tokom proteklih šest godina, ne bi bilo tako lako odbaciti njihove tvrdnje da svako ko se njima ne sviđa pripada Kremlju - navela je.

Devin podseća da je Hilari Klinton, nakon poraza na izborima, prve tri godine Trampovog mandata provela optužujući ga da je u dilu sa Putinom. Zapravo, bila je uverena da je jedini razlog što je izgubila na izborima - rusko mešanje, tačnije, nameštanje glasanja u korist Trampa. Tako je nastala i tzv. afera Rašagejt. Za takve tvrdnje, ipak, nije nikada bilo konkretnih dokaza.

 

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi