Boem koji je greškom postao milijarder: Nije znao ni šta je SMS, a pokrenuo je Tviter! Ekscentrični život Džeka Dorsija

Kada je Džek Dorsi, jedan od osnivača Tvitera, u novembru saopštio da se povlači sa mesta izvršnog direktora te kompanije, postao je samo jedan u nizu moćnih rukovodilaca koji su se odlučili na taj potez.

Poslednjih godina, slično su uradili i Džef Bezos, osnivač Amazona, Trevis Kalanik iz Ubera, Sergej Brij i Lari Pejdž iz Alfabeta, a sa druge strane, Mark Zakerberg je odlučio da potpuno preoblikuje kompaniju Fejsbuk, koja se sada zove Meta.

Kako tehnološki giganti sakupljaju sve više moći i uticaja, investitori i regulatori su počeli da postavljaju pitanja kako se njima rukovodi i da li njihovi lideri, oko kojih se često gradi pravi kult ličnosti, zaista rade u najboljem interesu radnika i tržišta.

Dorsi je sam kritikovao poziciju izvršnog direktora, a u ostavci je naveo da taj model "ozbiljno ograničen do samo jedne tačke pucanja". 

 

 

- Naporno sam radio da osiguram da ova kompanija može da se oslobodi svojih osnivača - rekao je tada.

Bilo je investitora koji su vršili pritisak na Tviter da poboljša svoje poslovanje, a upravo to utiče na dugovečnost direktora.

- Definitivno postoji rok upotrebe osnivača kompanija, izvršnih direktora. U početku su sjajni, ali kada se firma nađe na tržištu, njihova vrednost u organizaciji se drastično smanjuje - naveo je profesor Trevis Hauvel sa Univerziteta Kalifornija.

Ipak, događa se i da se lideri povlače sa vodećih pozicija kako bi se posvetili drugim aktivnostima.

Primera radi, milijarder Bil Gejts je odstupio sa mesta izvršnog direktora 2000, a zvanično je napustio upravni odbor Majkrosofta prošle godine kako bi se posvetio filantropskom radu.

Dorsi će se usredsrediti na drugu kompaniju Blok, a baviće se kriptovalutama.

Za to vreme, Bezos se zainteresovao za svemirske avanture.

Profimedia

Noam Vaserman, sa Univerziteta Ješiva, i autor knjige " The Founder’s Dilemma" ("Osnivačeva dilema" u slobodnom prevodu), objasnio je da preduzetnici koji pokrenu uspešne firme moraju na kraju da izaberu - da li će se obogatiti ili će biti kraljevi.

Kako je napisao, uspešni izvršni direktori, koji su ujedno i osnivači svojih kompanija, retka su sorta.

U svom istraživanju start-apa, od devedesetih do ranih dvehiljaditih, otkrio je da se većina njih odrekla kontrole pre nego što su njihove firme prvi put plasirale akcije. Kako se kompanija nađe u javnosti, odsnosno, na tržištu, većina ih se povlačila u naredne četiri godine.

Kako bi se obogatili, osnivači prodaju kapital što razvodnjava kontrolu. Držeći se za deonice, koje zadržavaju kontrolu nad kompanijom i odborom, njihovo bogatstvo postaje nelikvidno i neraznovrsno, a takođe je i u velikoj opasnosti ukoliko vrednost firme bude ugrožena.

- Sve zavisi od toga koliko su osnivač i njegov tim odgovorni. Oni su poput monarha u svojoj organizaciji - naveo je Hauvel.

 

 

Veliki ego

Kada je Dorsi rekao da se povlači sa vodeće pozicije, nije ćutao već je kritikovao mnoge druge direktore.

- Nema mnogo osnivača koji kompaniju stave na prvo mesto, ispred svog ega - poručio je.

Postoji veliki broj biznismena na koje je mogao da misli, prvenstveno na Zakerberga.

Zakerberg je osnovao Fejsbuk, danas Metu, u svojoj studentskoj sobi na Harvardu 2004. godine, a od tada je na poziciji izvršnog direktora.

AP photo

Tokom godina, kompanija je bila u centru mnogih kontroverzi, od optužbi da širi lažne vesti do prodaje ličnih podataka korisnika, a sve je kulminiralo procenama da društvena mreža ozbiljno narušava mentalno zdravlje tinejdžera.

Iako je bilo poziva za njegovim povlačenjem, rekao je da u skorije vreme ne planira to da učini.

Zakerbergovu ideju metaverzuma, Dorsi je opisao kao "distopijsku korporativnu diktaturu".
Takođe, milijarder Ilon Mask je i dalje na mestu izvršnog direktora firmi Tesla i Spejs iks.

Ipak, Dorsi je je izvršni direrktor kompanije Skver koja se bavi digitalnim isplatama, a osnovao ju je 2009. godine. Procenjuje se da je njena vrednost oko 98 milijardi dolara.

Čudak iz Doline

Dorsi se razlikuje i od ostalih "čudaka" Silicijumske doline.

- On je poput ruskih babuški, svakih nekoliko godina pojavi se novi sloj - rekao je Nik Bilton, autor knjige o kompaniji Tviter.

- Prošao je fazu kad je nosio čudne Diorove majice sa kragnom, a sada je u boemskoj fazi Rika Ovensa. Jedno vreme je bio opsednut vabi-sabijem, japanskom dizajnerskom filozofijom koja je neobična i ekscentrična - dodao je.

Dorsi je bio pank roker, odustao je od koledža, licencirani je maser, a želeo je da bude i modni dizajner.

Profimedia

- Niko nije očekivao da će dostići visine koje je dostigao. Bio je polubeskućnik, hipik, programer koji je spavao na tuđim kaučevima. Na neki način, on je antidirektor. Ti likovi su uobraženi, on je svoj, potpuno različit - opisao je jedan bivši zaposleni.

Kada se čulo da neće više biti direktor, akcije Tvitera su skočile za više od 11 odsto. Deoničarima je možda laknulo jer više neće morati da se suočavaju sa čudnim pričama koje su pratile Dorsija. Primera radi, reperka Azelija Benks je tvrdila da joj je Dorsi poslao pramenove svoje brade kako bi ih nosila kao amajliju. On je to negirao, ali uprkos tome, njegova brada ima poseban nalog na društvenoj mreži.

Poznat je i po minđuši u nosu što zaista nije odlika većine rukovodilaca.

Profimedia

Bivši zaposleni smatraju da je Dorsi mnogo toga dobrog učinio za Tviter, ali pošto ima mnogo interesovanja, ne drži ga mesto. Na kraju krajeva, rekao je da svakog dana meditira dva sata.

- Veoma naporno radi i mnogo vremena troši kako bi izgradio kompaniju. Međutim, njegova interesovanja uzimaju previše vremena da bi on mogao da bude direktor - rekao je bivši radnik.

 

 

Za nekoga ko 2005. godine nije znao šta je SMS, postao je veliki stručnjak u oblasti tehnologija i ljubitelj kriptovaluta. Povezivan je i sa mnogim ženama, poput manekenki Flore Karter i Rejven Lin Korneil, instruktorke za jogu Kejt Grir i autorke Nikol Lapin.

- Dorsi je prvi put saznao za SMS kada mu je devojka rekla da bi radije želela da joj pošalje poruku, a ne da je zove - navodi se u Biltonovoj knjizi. Devojkama se udvarao tako što bi im poklanjao ždrala od papira koje je sam napravio.

 

 

Jedan od bivših zaposlenih smatra da ga žene vole bez obzira na novac.

- Uopšte se ne radi o novcu. On je zaista zanimljiv. Zbog toga je više kul od, recimo, Zakerberga - poručio je za Njujork post.

Prema procenama Forbsa, Dorsi je "težak" 11 milijardi dolara.

Odrastao je u Sent Luisu, sa majkom domaćicom i ocem inženjerom. Danas živi u staklenoj vili koja gleda na most Golden gejt.

Priča se da mu se doručak sastoji od vode, soli i limuna i da svakog dana pešači 75 minuta od kuće do posla. Ipak, preferira da radi od kuće pod infracrvenim svetlom koje, navodno, smanjuje stres. Ima samo jedan obrok dnevno, a vikendom posti.

Profimedia

Prema izveštajima portala Tajms of London, ljubitelj je malih doza LSD-a.

Adam Fišer, autor knjige "Dolina genija", kaže da je Dorsi boem koji je greškom postao milijarder.

Ipak, iako se trudi da prati svoj put, nekada prizna i da je pogrešio. Godine 2019. se zavetovao da će tri do šest meseci provesti u Africi, ali je kasnije izjavio da je to bila loša ideja. Posetio je Mjanmar, gde je otišao zbog meditacije, i naveo je da je to predivna zemlja sa radosnim ljudima i sjajnom hranom.

Ipak, kritičari su ga dočekali na nož rekavši da je zaboravio da pomene da se u toj zemlji policija i vojska optužuju za masovna ubistva.

 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi