Jedna od najsurovijih tajnih službi bila je u našem komšiluku: Imali zatvore za “klasne neprijatelje” i mrežu od pola miliona doušnika

Jedna od najsurovijih tajnih službi na svetu nalazila se u našem komšiluku, a o njenoj surovosti i danas se govori širom sveta. Radi se o Generalnoj direkciji za bezbednost naroda, koja je ostala upamćena po svom kraćem nazivu Sekuritatea (na rumunskom: bezbednost).

Ova tajna služba zvanično je osnovana 30. avgusta 1948. godine uz sovjetsku pomoć, iako se njeni počeci vide još od 1944, kada su komunisti počeli u velikoj meri da se infiltriraju u rumunsko ministarstvo unutrašnjih poslova.

Zvanično, svrha službe je bila “odbrana demokratskih postignuća i garancija bezbednosti Rumunske Narodne Republike od unutrašnjih i spoljnih neprijatelja”.

Kraljevi obaveštajci izgradili komunističku službu

U početku su službi nedostajali profesionalci, pa su Sovjeti pozvali bivše članove Sigurantea, kraljevske sigurnosne policije, da se pridruže novoj organizaciji. Oni su praktično, zahvaljujući svom iskustvu, postavili temelje buduće službe. Međutim, nakon određenog vremena svi kadrovi koji su ranije služili u kraljevskoj policiji pohapšeni su, a na njihovo mesto su došli članovi komunističke partije.

George Pintilie/Wikipedia

Na poziciju direktora Sekuritatee postavljen je general George Pintilie (pravo ime Pantelej Bondarenko), poznatiji kao Pantjuša. On je bio sovjetski obaveštajac, državljanin SSSR-a i naturalizovani rumunski komunistički aktivista ukrajinskog porekla. Pored njega u vrhu službe su bila i dva sovjetska oficira: Aleksandru Nikolši i Vladimir Mazuru. U praksi, njih dvojica su držali moć u svojim rukama i niko nije mogao da bude postavljen u rukovodstvo Sekuritatee bez njihovog odobrenja.

Broj obaveštajaca rapidno rastao

Prema planu iz 1948. godine, Sekuritatea je trebalo da ima 4.641 zaposlenog. U početku je bilo problema sa popunjavanjem sastava, pa je prema dostupnim informacijama, 11. februara 1949. u službi radilo 3.549 ljudi, od čega 64 odsto radnika, 4 odsto seljaka, 28 odsto službenika, 2 odsto osoba neodređenog porekla i 2 odsto intelektualaca. Međutim, ubrzo posle toga dolazi do rapidnog rasta službe, pa 1951. godine u Sekuritatei radi oko 17.500 ljudi, a broj se kasnije povećavao tako da je, u odnosu na broj stanovnika Rumunije, postala najveća tajna policija u Istočnom bloku.

Profimedia

Te godine, na zahtev partije, služba započinje žestoku borbu protiv protivnika režima. Navodno, uspostavljeni su i specijalni zatvori za “klasne neprijatelje” i “protivnike revolucije”, u koje su ljudi slani, obično bez naloga, suđenja ili istrage.Tamo su zatvorenici terani da rade do smrti, a postoje i dokazi da su mnogi ubijeni.

Široka mreža doušnika

Nešto kasnije, partija je promenila strategiju borbe protiv “unutrašnjeg neprijatelja”. Tako je 1964. godine vlada proglasila amnestiju, pa je, prema zvaničnim statistikama Sekuritatee, 10.014 ljudi pušteno na slobodu. Zvanično, u Rumuniji više nije bilo političkih zatvorenika, iako postoje svedočenja da su i kasnije bila česta hapšenja zbog “zavera protiv socijalnog reda” ili “zavereništva”. Nasilni upadi u domove i kancelarije bili su samo jedna od taktika Sekuritatee za prikupljanje informacija od stanovništva.

Profimedia

Nova strategija obračuna sa “nepoželjnima” sastojala se u formiranju široke mreže doušnika. Sekuritatea je pozivala na “savest naroda”, što je značilo da građani obaveštavaju službu o svemu što im se učini sumnjivim. Neki Rumuni su putem ucena bili primorani da optužuju svoje prijatelje ili članove porodica, a bilo je i onih koji su dobrovoljno postajali doušnici. Saradnici su potpisivali ugovor u kome su obećavali da će revnosno službu “obaveštavati o pretnjama za državu“. Prema nekim podacima, Sekuritatea je imala mrežu od pola miliona doušnika.

Pored brojnih spornih stvari koje je rumunska tajna služba radila na “domaćem terenu”, istoričari ističu da je na planu borbe protiv drugih službi Sekuritatea ostvarila neke značajne rezultate.

(Ne)lojalni Čaušeskom

Ipak, šira svetska javnost je za Sekuritateu čula tek 1989. godine, tokom pada Nikolaea Čaušeskog. Zapadni mediji su tada izveštavali o brutalnoj službi koja čini sve da sačuva komunističkog lidera na vlasti. Otuda i opšte mišljenje da je Sekuritatea bila žestoko lojalna vlasti. Ipak, u rumunskim novinama kasnije su objavljivani članci koji sugerišu da su veliki delovi službe u stvari bili umešani u pad Čaušeskua. Ovu teoriju podržava činjenica da je unutar same Sekuritatee postojao snažan pokret protiv Čaušeskua.

Posle pada komunističkog lidera, 1989. godine, Sekuritatea je zvanično ugašena, međutim u rumunskoj javnosti se često govori da je mnogo njenih kadrova nastavilo da radi u novoj službi – ROS. Prema nekim podacima, čak 40 odsto pripadnika ROS-a radilo je u Sekuritatei.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi