Od neuspelih nominacija i porodičnih tragedija do predsednika Amerike: Ko je Džo Bajden

Do inauguracije novoizabranog predsednika Amerike Džoa Bajdena ostalo je još samo nekoliko sati. Ipak, dok ceo svet s velikom pažnjom prati dešavanja u Americi, postavlja se pitanje može li Bajden (78), politički veteran, čiji privatan život su obeležile tragedije, da ujedini duboko podeljenu naciju.

Nakon dva neuspela pokušaja “osvajanja” Bele kuće, predizborne kampanje na koju je senku bacila pandemija koronavirusa i pobede koju je dovodio u pitanje njegov republikanski protivnik, Bajden će u sredu ostvariti svoj san i konačno postati prvi čovek Amerike.

U ovom tekstu pročitajte sve o Džou Bajdenu, njegovoj mladosti, tragedijama koje su ga zadesile i političkom životu.

Mladost

Džozef Robinet Džo Bajden mlađi je rođen 20. novembra 1942. godine u Skrantonu, u saveznoj državi Pensilvaniji, kao prvo dete (od četvoro dece) od oca Džozefa Robineta starijeg i majke Ketrin Judžinije Džin. U sebi ima irske, francuske i engleske krvi, a izjašnjava se kao katolik. (Jedini katolik koji je postao predsednik u američkoj istoriji bio je Džon Kenedi.)

Kada je Džo imao jedanaest godina, porodica Bajden se seli zbog ekonomskih problema u Klejmon, na samom severu države Delaver. Zbog problema s alkoholizmom i u očevoj i u majčinoj porodici, njemu se u ovom periodu javlja otpor prema alkoholnim pićima, tako da je i dan-danas “trezvenjak”. Iako je bio loš student, Džuls Vitkover ga je opisao kao prirodnog vođu, samim tim što je bio izabran za predsednika odeljenja u više navrata. To što je bio loš đak ne važi i za njegovo bavljenje sportom. U katoličkoj srednjoj školi koju je pohađao, Bajden se pokazao kao dobar sportista – igrao je na plejmejkerskim  pozicijama u školskoj ekipi američkoga fudbala. U tom periodu mu se javlja govorna mana, koju je uspeo da ublaži za života.

Osnovne studije završio je na Univerzitetu u Delaveru 1965. godine. Diplomu pravnika stiče na Univerzitetu Sirakjus u Njujorku 1968.

Politička karijera i nesreća koja mu je promenila život

Džo Bajden se 1972. godine kandidovao za senatora Delavera. Premda je branilac senatorske funkcije bio republikanac i bivši guverner pomenute savezne države Džejms Kejleb Bogs, i iako niko od demokrata nije hteo da se kandiduje protiv njega, Bajden, s vrlo malo novčanih sredstava, odnosi tesnu pobedu, s nešto više od tri hiljade glasova u odnosu na rivala. Mesec kasnije, cela njegova porodica učestvuje u saobraćajnoj nesreći u kojoj su mu poginule žena i jednogodišnja ćerka. Posle nesreće, želeo je da se povuče s mesta senatora da bi se brinuo o povređenim sinovima. Ipak, odustao je od te odluke i senatorsku dužnost obavljao sve do januara 2009. godine, kada je postao potpredsednik u mandatu Baraka Obame.

Pročitajte još:

Novoj administraciji se žuri: Bajden već prvog dana na dužnosti menja dosta Trampovih odluka

Hiljade migranata krenulo ka SAD: Posle odlaska Trampa, očekuju Bajdenovu dobrodošlicu (VIDEO)

Godine 1977, Bajden se oženio sadašnjom suprugom Džil, koja mu je rodila ćerku Ešli. Dok je obavljao funkciju senatora, Džo Bajden je učestvovao na unutarstranačkim izborima za predsedničku nominaciju Demokratske stranke. Njegova kampanja trajala je od juna do septembra 1987, kada je završena posle nekoliko loših odluka.

Predsedničke nominacije

Bajden je ponovo pokušao da dođe do kandidature 2008. godine, ali nije imao uspeha. Povukao se nakon što je bio peti posle unutarstranačkih izbora u Ajovi.

Pošto je Barak Obama osigurao dovoljno delegata za predsedničku nominaciju, Bajden je postao glavni favorit za potpredsedničko mesto, i njih dvojica su obezbedili nominaciju.

Na predsedničkim izborima 4. novembra Barak Obama je pobedio Džona Mekejna. Na tim izborima Bajden je lako osvojio novi mandat u Senatu, od kojeg je odustao zbog potpredsedničkog mesta, na koje je stupio 20. januara 2009. godine.

U novembru 2012, Obama i Bajden su osvojili još jedan mandat, ovoga puta pobedivši Mita Romnija i Pola Rajana.

Kao potpredsednik, Bajden je bio veoma aktivan u američkoj administraciji. Njegovi saveti imali su veliki uticaj na Baraka Obamu, koga je javno veoma jasno i glasno podržavao.

Bili su mu dodeljeni važni zadaci. Pomogao je da se izbegne nekoliko budžetskih kriza i odigrao je ključnu ulogu u oblikovanju američke politike u Iraku.

Još jedna tragedija

Međutim, 2015. godine Bajden doživljava još jednu tragediju. Njegov najstariji sin Bo (46) umire od tumora na mozgu. Iskustvo je kasnije opisao u memoarima “Obećaj mi, tata: Godina nade, teškoća i svrhe”.

Objavio je da neće ući u predsedničku trku 2016. godine, jer je njegova porodica još u žalosti. Ali je podržao Hilari Klinton, koja je izgubila izbore od Donalda Trampa.

Pored tragedija koje su zadesile Bajdena, veliki problem mu je predstavljao i drugi sin Hanter, koji je proveo decenije boreći se sa zavisnošću od alkohola i droga. Bio je uhapšen 1988. zbog posedovanja droge. Kasnije je izbačen iz američke mornarice jer je bio pozitivan na kokain.

Ipak, poslednja Bajdenova nominacija bila je uspešna. Krajem avgusta 2020. godine, Bajden je i zvanično postao kandidat demokrata na predsedničkim izborima, ali se za nominaciju defakto izborio početkom aprila iste godine, kada se njegov glavni rival Berni Sanders povukao iz trke. On je na izborima 3. novembra 2020. godine pobedio Donalda Trampa i tako omogućio sebi da bude šef najveće svetske sile u naredne četiri godine.

• Postao je predsednički kandidat Demokratske partije iz trećeg pokušaja. Njegove kampanje iz 1988. i 2008. godine nisu bile previše uspešne i završavale su gotovo pre nego što su i počele.
• Pored 47 godina provedenih u Vašingtonu, Bajdenov život bio je obeležen i tragedijama. U automobilskoj nesreći 1972. godine izgubio je jednogodišnju ćerku i suprugu iz prvog braka, dok je njegov najstariji sin Bo Bajden preminuo 2015. od tumora na mozgu.
• Sredinom šezdesetih godina sebe je video kao republikanca, ali se registrovao kao nezavisni glasač zbog protivljenja Niksonu, da bi ubrzo postao demokrata, i to opredeljenje je zadržao do danas.
• U kampanji za izbore 2020. iznosio je stavove koji zahtevaju povratak na spoljnopolitički put iz vremena Obamine administracije, dok u društveno-ekonomskim pitanjima odlazi “korak ulevo” kako bi odgovorio na zahteve progresivne struje u okviru Demokratske partije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi