Nepravedno zapostavljena heroina s početka 20. veka: Margaret Bondfild, prva žena u vladi Velike Britanije

Margaret Grejs Bondfild ušla je u istoriju kao prva žena na mestu ministra u Velikoj Britaniji, prva žena u Državnom savetu i prva žena koja je predsedavala Generalnim savetom Kongresa sindikata trgovine. Karijeru je izgradila u Laburističkoj stranci, a bila je i istaknuti borac za prava žena. Na današnji dan, 8. juna 1929, stupila je na funkciju ministarke za rad, čime je postala prva žena u vladi Ujedinjenog Kraljevstva, tačno pola veka pre nego što je njena imenjakinja Margaret Tačer postala prva premijerka Velike Britanije.

Ljubav prema pravdi od malih nogu

Margaret je rođena 17. marta 1873. godine, kao drugo od jedanaestoro dece. U to vreme njen rodni grad Čard bio je užurbano industrijsko mesto koje se pretežno bavilo proizvodnjom čipke, odeće i čelika. Margaret je odrasla u porodici koja se zalagala sa socijalnu pravdu i koja se interesovala za političke pokrete koji su se zalagali za prava radničke klase. Njena pobuna protiv nepravde mogla bi da bude i posledica toga što je njen otac dobio otkaz u farbici čipke, u kojoj je nekoliko godina, dok je Margaret bila mala, radio kao majstor.

Još u osnovnoj školi Margaret se pokazala kao bistar i istrajan učenik, pokazujući interesovanje za širok spektar pitanja. Sa 14 godina njen život se drastično promenio. Nakon posete rođacima u Brajtonu nameravala je da posle škole počne da radi, ali joj je ponuđeno da bude šegrt drapera (trgovca tekstilom) u jednoj lokalnoj prodavnici. Bila je svesna toga da nekoliko godina neće videti svoju porodicu, a upravo ovaj posao bio je ključan za nju, jer ju je na neočekivan način usmerio ka političkom aktivizmu i visokoj funkciji.

Aktivizam

Iako je vlasnik radnje bio dobar prema njoj, dugo radno vreme i uslovi života ostavili su snažan utisak na Margaret. Družeći se sa drugim devojkama koje su tu radile, videla je na koji način se žene svakodnevno izrabljuju i koliko to utiče na njihovo samopoštovanje – ostavljajući im malo vremena i energije da se bave nečim izvan posla. Mnoge devojke nameravale su da se što pre udaju kako bi pobegle od teškog posla, ali Margaret nije želela da ode istim putem, nego je odlučila da učini nešto i poboljša uslove rada nižih klasa.

Njenu želju za akcijom dodatno je podstaklo druženje sa Luiz Martindejl, mušterijom u prodavnici i aktivistkinjom za prava žena, koja je uzela Margaret pod svoje. Brajton je napustila 1894. i preselila se u London, gde je živela sa svojim bratom i ponovo radila u prodavnici. Do tada je postala aktivni član Sindikata, nakon čega je izabrana za člana Saveta okružnog saveza prodavaca.

Ženski industrijski savet tražio je od nje 1896. da istraži plate i uslove rada radnika u prodavnicama. Njen izveštaj koji je usledio i unapređenje u pomoćnika sekretara njenog sindikata do 25. godine doveo je do toga da njen politički potencijal bude primećen u širokim krugovima. Za samo nekoliko godina Margaret je bila priznata kao vodeći autoritet radnika u prodavnicama – boreći se konstantno za poboljšanje njihovih prava i izveštavajući o svojim otkrićima parlamentarne odbore. Njena želja da se izbori za jednakost žena pratiće je do kraja života.

U prvoj deceniji 20. veka Margaret je postala suosnivač prvog sindikata žena, Nacionalne federacije radnica, i imala je i aktivnu ulogu u Ženskoj radničkoj ligi. Do 1910. radila je kao savetnik u liberalnoj vladi, trudeći se da osigura da predlozi zakona o zdravstvenom osiguranju, koji daju više olakšica majkama, budu izglasani. Smanjenje mortaliteta dece i zakoni o minimalcu doprineli su poboljašnju njene reputacije i utabali put političkoj karijeri.

Pre Prvog svetskog rata Margaret je bila predsedavajuća Društva za pravo glasa – radeći dalje na jednakosti između polova. Njene inicijative da i siromašne žene koje pripadaju radničkoj klasi dobiju pravo glasa nisu bile uvek popularne kod drugih, uzdržanijih grupa koje su se zalagale za pravo glasa, ali kao moćni govornik ona se nije ustručavala da upotrebi svoj šarm i mladost kako bi nadjačala protivnike.

Ulazak u politiku

Svoj rad na jednakosti Margaret je nastavila i tokom rata i posle njega, nakon čega se ispred laburista kandidovala za člana parlamenta kao predstavnik Northemptona. U tome je uspela iz trećeg pokušaja i tako je 1923. postala prva žena u parlamentu, iako su sve odrasle žene tek kasnije dobile pravo glasa.

U istoriju je ušla 1924, kada je postala palramentarni sekretar Ministarstva za rad i prva žena koja imala posao u ministarstvu. Ipak, to je kratko trajalo, jer je već sledeće godine izgubila fotelju posle opštih izbora.

Međutim, na kraju je 1929. postala ministar za rad, a na dužnost je stupila 8. juna i tako ušla u istoriji kao prva žena ministar u Velikoj Britaniji.

Uskoro je spoznala da politički ciljevi mogu da budu u sukobu sa ličnim idealima – njena podrška politici vlade da se naknada za neke nezaposlene udate žene smanji pokazala se kao izrazito nepopularna među laburističkim glasačima. U to vreme nezaposlenost je rasla, što su bile izuzetno teške okolnosti za ministra rada, i Margaret se našla u skoro nemogućoj poziciji. Posle izbora 1931. ostala je bez ministarskog mesta. Iako je pokušavala da se vrati u politiku, njena karijera bila je okočana i nakon odlaska sa mesta minitarke nije imala aktivnu političku ulogu.

Margaret se nikad nije udala, a pred kraj života zdravlje joj je naglo slabilo, pa je preminula u Sanderstidu 16. juna 1953.

Trud ove žene iz Čarda da se pozicija radnica popravi igrao je veliku ulogu u poboljšanju prava žena u prvoj polovini prošlog veka. Ona se borila za poboljšanja radnih uslova i uspela je u tome, a veliki napredak ostvarila je i na polju životnog standarda, univerzalnog prava glasa i opšte rodne jednakosti.

Pročitajte još

Margaret Tačer čuveni nadimak su dali Rusi, a pala je zbog Evropske unije: Čelična dama je čak i u trenutku smrti podelila svet

Simbol nade i neustrašivosti: Vinston Čerčil je bio svetla tačka Britanije u Drugom svetskom ratu, a svojim delima zadužio je ceo svet

Bondfild Vej, malo imanje izgrađeno četrdesetih godina 20. veka na periferiji Čarda, osmišljeno je kao priznanje onome što je Margaret postigla. Poslednje reči na plaketi koja se tamo nalazi prikladan su epitaf ovoj požrtvovanoj ženi:

“Radnica u prodavnici, hrišćanka, socijalista, sindikalka, svoj život je posvetila poboljšanju uslova života potlačenih.”

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi