Krvavi krevet, besna opozicija i zemlja ostavljena u haosu: Šta do sada znamo o ubistvu predsednika Haitija?

Ubistvo Žovenelja Moiza (53), predsednika Haitija, zapanjilo je ovu zemlju i šokiralo regionalne lidere. Karipska država u kojoj živi 11 miliona stanovnika, od kojih su mnogi siromašni i u kojoj je nasilje u usponu, sada se suočava sa još neizvesnijom budućnošću.

Vršilac dužnosti premijera Klod Džozef preuzeo je vođstvo državom odmah nakon napada, proglasivši „opsadno stanje” u Haitiju i ističući da ne želi da zemlja „upadne u haos”.

Pročitajte još

Ko je ubijeni predsednik Haitija: Moiz je bio omražen otkad je ušao u politiku, već je izbegao jedan atentat

Nakon ubistva predsednika ulice Haitija bile su puste i Haićani su uglavnom poslušali poziv vršioca dužnosti premijera da ostanu mirni i da ne napuštaju svoje domove.

Džozef je proglasio dvonedeljno vanredno stanje, kojim se, između ostalog, zabranjuju okupljanja, a svetski lideri i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osudili su atentat, pozivajući sve stranke da ostanu mirne kako bi se izbegla još veća nestabilnost.

Šta se tačno dogodilo Moizu?

Prema rečima Džozefa, „grupa neidentifikovanih individualaca, od kojih su neki pričali na španskom” napala je Moiza u njegovoj kući u sredu oko jedan sat posle ponoći i smrtno ranila šefa države.

Teško naoružani napadači ispalili su nekoliko metaka u predsednika i on je na mestu preminuo. Na njegovom telu koje je bilo potpuno prekriveno krvlju pronađeno je 12 prostrelnih rana, a krevet u predsedničkoj kancelariji bio je potpuno rasturen.

Prva dama Haitija Martin Moiz takođe je upucana tokom napada i prevezena je u bolnicu, a danas je prebačena u ustanovu u Floridi.

Njihova deca, Žomarli, Žovenelj Džunior i Žoverlejn nalaze se na „sigurnoj lokaciji”, navode zvaničnici vlade. Žomarli je, prema rečima sudije za prekršaje Karla Henrija Destina, preživela krijući se u sobi svog brata, dok su dva člana osoblja napadači vezali.

Moiz, koji je nekadašnji izvoznik banana, proveo je poslednjih godinu dana u političkom ratu sa opozicijom zbog trajanja njegovog mandata.

Kakva je situacija u Haitiju?

Atentat na Moiza izvršen je usred političkih nestabilnosti, s mnogim praznim ključnim mestima u vladi i parlamentom koji je ugašen, dok opozicioni pokret Haitija već mesecima poziva Moiza da se povuče sa mesta predsednika.

U glavnom gradu Port o Prensu nedavno je došlo do eskalacije nasilja kriminalnih grupa, prilikom čega je došlo do ciljanih napada na policiju, kao i do paljenja domova civila. Ozloglašeni bivši policajac Džimi Čerizijer obećao je u junu da će izvršiti revoluciju u gradu, nakon čega je samo tog meseca više od 13.000 ljudi pobeglo iz svojih kuća u Port o Prensu u privremena skloništa, navode Ujedinjene nacije. Osim toga, građani su veoma uznemireni zbog talasa otmica koje su sprovedene ranije ove godine.

Borba između rivalskih kriminalnih grupa i policije za kontrolu nad ulicama grada pogoršala je humanitarnu krizu zemlje, pa može doći i do nestašice hrane i goriva.

Za to vreme, u Haitiju raste broj novozaraženih koronavirusom, a doktori su u više navrata tražili međunarodnu pomoć u borbi protiv kovida 19.

Zašto je Moiz bio kontroverzna figura?

Mnogi u Haitiju osporavali su Moizovo pravo da još godinu dana bude predsednik.

On je za to vreme tvrdio da bi njegov petogodišnji mandat trebalo da se završi 2022. godine- što podržavaju Sjedinjene Američke Države, Ujedinjene nacije i Organizacija američkih država.

Opozicija, koja Moiza optužuje da je dozvolio da se korupcija raširi i da je doprineo nesigurnosti države, tvrdi da je predsednik trebalo da se povuče sa pozicije 7. februara ove godine, pozivajući se na ustavnu odredbu po kojoj predsednikov mandat počinje na dan kad je izabran, a ne na dan kad preuzme dužnost.

Tokom svog mandata Moiz u nekoliko navrata nije uspeo da organizuje izbore na lokalnom i nacionalnom nivou, zbog čega je veći deo upravljačke infrastrukture u zemlji ostao prazan.

Pred Haitijem su sada izbori i referendum za reviziju ustava, koji će se održati ove jeseni. I sam Moiz je želeo referendum sa ciljem da ojača predsedništvo Haitija.

Pre nego što je ubijen u zemlji su održavani protesti čiji su učesnici zahtevali njegovu smenu, a demonstrante je, veruje se, organizovala opozicija.

Ko će zameniti ubijenog predsednika?

Nije najjasnije ko će zauzeti Moizovo mesto u narednim mesecima. Sudija Žin Vilner Morin, predsednik Nacionalnog udruženja sudija Haitija, rekao je za CNN da pitanje nasleđivanja predsednika nije najbolje uređeno, što je u skladu sa političkom nestabilnošću na nivou cele zemlje.

Predsednik Vrhovnog suda obično bi bio sledeći u redu, ali je ta pozicija trenutno prazna jer je Rene Silvestre, koji je bio na toj funkciji, nedavno umro od kovida 19. On je trebalo da bude sahranjen u sredu, na dan kada je predsednik ubijen.

Da bi vršilac dužnosti premijera Klod Džozef zamenio predsednika, morao bi da dobije odobrenje od parlamenta, kaže Morin, ali je parlament trenutno delimično prazan i praktično ne postoji. Džozef, koji je vršilac dužnosti premijera otkad se premijer Džozef Joud povukao sa pozicije, inače je nezavisni političar, dok je pokojni predsednik bio član Haićanske stranke Tet Kale, kao i njegov prethodnik.

Komplikujući situaciju još više, Moiz je 5. jula imenovao još jednog premijera, doktora Arijela Henrija. Ipak, kako on nije položio zakletvu, njegov prethodnik, Klod Džozef, preuzeo je kontrolu.

– Danas smo u situaciji da imamo dva premijera, jednog koji je na funkciji i drugog kojeg je zakonski imenovao predsednik. Koji od njih dvojice bi trebalo da dođe na čelo države? – zapitao se sudija Morin, ističući da postoji još jedan mogući scenario.

– Predsednik Narodne skupštine zamenio je predsednika republike 2015, što je bio presedan. Danas nemamo predsednika Narodne skupštine, a u parlamentu i dalje postoji trećina Senata, kojom predsedava bivši senator Džozef Lambert – objašnjava on.

U saopštenju objavljenom u sredu vršilac dužnosti premijera Klod Džozef apelovao je na smirenost.

– Bezbednosna situacija u zemlji je pod kontrolom Nacionalne policije Haitija i Oružanih snaga Haitija – istakao je sudija, pozivajući međunarodnu zajednicu „da pokrene istragu o atentatu” i da „Ujedinjene nacije što pre održe sastanak Saveta bezbednosti o Haitiju”.

Kako žive građani Haitija?

Haiti je bio u teškoj ekonomskoj situaciji i pre pandemije koronavirusa, a u 2020. godini njegova ekonomija oslobila je za dodatnih 3,8 odsto. Prema informacijama Svetske banke, oko 60 odsto stanovništva sada živi u siromaštvu.

Nedavni rast nasilja u glavnom gradu samo je pogoršao situaciju i otežao humanitarnim radnicima, kao što su Lekari bez granica i UNICEF, da dođu do ugroženih grupa.

Bruno Maes, predstavnik UNICEF-a iz Port o Prensa, rekao je prošle nedelje za CNN da je sve teže osigurati bezbedno putovanje humanitarnih radnika kroz državu kako se vrhnunac sezone uragana na Karibima približava.

UNICEF je krajem maja upozorio da bi ozbiljna neuhranjenost dece na Haitiju mogla da se udvostruči ove godine zbog porasta nasilja, pandemije koronavirusa i zbog toga što mnogi nemaju pristup osnovnim uslugama, kao što je čista pijaća voda.

Više od 86.000 dece mlađe od pet godina u Haitiju moglo bi da bude na udaru, u poređenju sa 41.000 prošle godine, navodi agencija.

Haiti je najsiromašnija zemlja u Americi, u kojoj 60 odsto stanovništva zarađuje dva dolara dnevno. Uglavnom zavisi od međunarodne pomoći, a među najvećim donatorima su Sjedinjene Američke Države i Kanada. Od zemljotresa praćenog cunamijem 2010. godine Otava je dala milijardu i po dolara pomoći Haitiju.

Procenjuje se da je potresom bilo pogođeno tri miliona ljudi. Procene broja smrtnih slučajeva kreću se od 100.000 do oko 160.000, a prema podacima Vlade Haitija od 220.000 do 316.000. Vlada Haitija je procenila da je 250.000 domova i 30.000 poslovnih zgrada srušeno ili ozbiljno oštećeno. Od tih događaja 2010. godine zemlja koja je već imala veliki nacionali dug našla se u još gorem stanju.

Šta znamo o napadačima?

Džozef je naoružane napadače opisao kao „plaćenike”, rekavši da su oni „stranci koji govore engleski i španski jezik”. Zvanični jezici Haitija su kreolski i francuski.

Ipak, ministar komunikacija kasnije je saopštio da je među osumnjičenima bilo i Haićana.

Snimak koji je objavljen nakon atentata prikazuje teško naoružane muškarce obučene u crno koji ispred rezidencije viču na engleskom: „Operacija Uprave za suzbijanje narkotika, svi ostanite dole”.

Ambasador Haitija u SAD-u, Bočit Edmond, rekao je da veruje da „nema šanse” da su to zaista bili američki agenti, nego da su to ljudi koji su bili maskirani u njih.

Pročitajte još

Politički atentati 21. veka: Za 21 godinu stradalo je pet predsednika i jedan srpski premijer

U velikoj akciji policije, kako su preneli strani mediji, četiri napadača su ubijena, dok su dvojica uhapšena, ali njihov identitet nije otkriven javnosti.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi