Drevna egipatska kozmetika: „Magična“ šminka je možda bila lek za očne bolesti

Morali su da rade sa onim što im je bilo dostupno, tako da su koristili prirodne resurse za kreiranje svoje kozmetike. Neki od najčešće korišćenih materijala za šminku u starom Egiptu bili su:

- Malahit, ruda bakra, koja je dala zelenu boju očiju.

- Kol je korišćen za crtanje debelih, crnih linija oko očiju, dajući im bademasti oblik.

- Crveni oker se koristio kao rumenilo ili boja za usne.

- Kana se široko koristila za bojenje vrhova prstiju i nogu.

Minerali su mleveni u prah, a zatim pomešani sa životinjskom mašću da bi se lakše nanosili i ostali na koži.

Oči su bile najvažniji element, međutim, i muškarci i žene su želeli da skrenu pažnju i na svoje usne. To se obično radilo uz upotrebu crvenog okera. Kleopatra je nosila jedinstveni crveni ruž napravljen od cveća, crvenog okera, riblje krljušti, zgnječenih mrava, karmina i pčelinjeg voska.

Profimedia

Bilo je mnogo razloga zbog kojih su Egipćani naglašavali usta. Ne samo da su smele boje privlačile pažnju na njihova usta, već je upotreba karmina imala veze i sa društvenim položajem.

Članovi kraljevske porodice i više klase nosili su boje za usne kako bi istakli svoj status u društvu. Ruž je postao simbol sofisticiranosti i važnosti, a ne samo lepote.

Iako su siromašniji muškarci i žene takođe nosili ručno rađene ruževe, to se uglavnom smatralo nečim za višu klasu, a dobrostojeće žene su često bile sahranjivane sa dve ili više posuda boje za usne.

Profimedia

Otkako su prvi izumeli šminku za oči davne 4000. godine p.n.e., ona nikada nije izašla iz mode. Što je još impresivnije, neke kozmetičke kulture još uvek stvaraju šminku koristeći iste tehnike koje su uveli Egipćani.

Za Egipćane, šminka nije bila ograničena samo na žene. Status i izgled išli su ruku pod ruku, a što se više klase tiče, važilo je ono - što više šminke to bolje. Takođe su verovali kako nanošenje debelog sloja šminke može izlečiti razne očne bolesti.

Profimedia

Zubna pasta

Egipćani su imali mnogo problema sa zubima, velikim delom zato što je njihov hleb sadržao griz i pesak. Iako nisu poznavali stomatologiju, ipak su se trudili da održavaju svoje zube čistima.  Zajedno sa Vaviloncima, oni su takođe zaslužni za izum prvih četkica za zube.

Ali, Egipćani su doprineli i inovacijom u higijeni zuba, u obliku paste za zube. Arheolozi su nedavno pronašli nešto što se čini kao napredniji recept za pastu za zube i vodič za pranje zuba napisan na papirusu koji datira iz vremena rimske okupacije. Nepoznati autor objašnjava kako pomešati tačne količine kamene soli, mente, sušenog cveta perunike i zrna papra, da se dobije "prah za bele i savršene zube".

 

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi