Milić: SAD bi diskreditovalo nerealizovanje odredbi iz Vašingtonskog sporazuma značajnih za Srbiju

Uspostavljanje diplomatskih odnosa između Izraela i tzv. Kosova treba posmatrati u širem kontekstu, iz koga bi moglo proisteći za Srbiju povoljno rešenje oko KiM, kaže direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić. Ona napominje da SAD na to gledaju u kontekstu stabilnosti jugoistočnog krila NATO, pre svega oko istočnog Mediterana, a tako i konačnog rešenja za Kipar.

Ona naime smatra da će u fokusu SAD biti i konačno rešenje Kipra zato što je to postalo veliko geobezbednosno pitanje u novoj konstelaciji odnosa, pa, kako kaže, očekuje se podelu Kipra i da bi taj model mogao biti primenjen u slučaju Beograda i Prištine

Milić kaže da bi to značilo da korekacija administrativne linije bude jedan od elemenata višedimenzionalnih pregovora, sa garancijom da će Srbija ostati vojno neutralna ako ona tako želi.

pročitajte još

Premijerkin intervju za čuveni “Fokus”: Radi se o životima, ne o geopolitici

-Okolnosti oko priznanja od strane Izraela i razmeštanja ambasade su bile separatni deo Vašingtonskog sporazuma i zato postoje dva različita sporazuma u Vašingtonu. Jedan koji je Beograd potpisao sa Vašingtonom i drugi koji je Priština potpisala sa Vašingtonom, kaže Milić i dodaje da je srpsko rukovodstvo u pravu što je razočarano jer je, kako je navela, vrlo bitno kada se šta radi i kada se koji deo ispunjava.

Američka administracija je, ističe Milić, procenila da je na duže staze u njenom najboljem interesu da podrži uspostavljanje diplomatskih odnosa Izraela i tzv. Kosova i skreće pažnju na kako kaže “vrlo interesantne okolnosti”- Arapska liga je osudila potez, ali niko drugi nije ništa uradio, što je dodaje pokazalo da se američka i evropska politika, sada sa dolaskom Džozefa Bajdena, uopšte neće slagati oko rešenja kosovskog problema.

Ona pojašnjava da će Amerikanci na to pitanje i dalje gledati u širem kontekstu stabilnosti jugoistočnog krila NATO, pre svega oko istočnog Mediterana zbog neslaganja sa Turskom, pitanja Sirije, gasovoda, Sredozemlja i izbeglica iz Libije.

pročitajte još

Vučić telefonom razgovarao sa Putinom o novim isporukama vakcine „sputnjik V”, gasovodu, podršci po pitanju KiM

-U fokusu kojim će se baviti SAD će biti i konačno rešenje Kipra zato što je to postalo veliko geobezbednosno pitanje u novoj konstelaciji odnosa. Čuli smo turskog ministra spoljnih poslova Ahmeta Čavušoglua koji je rekao da rešenje Kipra apsolutno neće biti federalizacija Kipra, a istovremeno je i generalni sekretar OUN Antonio Gutereš rekao da je, iako ima mandat za jednu vrstu pregovora ka ishodu federalizacije, spreman da sasluša obe strane, objašnjava Milić.

Proces, naglašava ona, koji će se desiti razdvajanjem Kipra, s time da Kipar ili sve celine nekako uđu u NATO, treba da bude primenjen u slučaju Beograda i Prištine u smislu da korekacija administrativne linije bude jedan od elemenata višedimenzionalnih pregovora, sa garancijom da će Srbija ostati vojno neutralna ako ona tako želi.

Ovaj potez Amerikanaca vezan za uspostavljanje diplomatskih odnosa Izraela i tzv Kosova došao je, kako kaže, u neprijatan tajming, ali može da bude na duže staze koristan i za Srbiju ako je skromni komrpomis u vezi KiM i dalje ono što Srbija očekuje. Srbija treba da nastavi jačanje odnose sa Izraelom jer je Izrael jedna demokratija istovremeno strateški partner Amerike, kaže Milić.

Na pitanje šta to konkretno znači za Srbiju i za sprovođenje odredaba Vašingtonskog sporazuma koji su u sprskom interesu, Milić kaže da je predsednik Aleksandar Vučić već ukazao na relativizaciju onih delova sporazuma koji novoj administraciji ne odgovaraju, a koji mogu da dovedu do de fakto jačeg razdvajanja severa Kosova od ostatka.

pročitajte još

Dobre vesti iz Brisela: Prva Međuvladina konferencija EU-Srbija po novoj metodologiji u junu

-Mi smo videli kako je EU oštro reagovala na odluku o uspostavljanju ambasade Prištine u Jerusalimu, tvrdeći da je to poništavanje rezolucije OUN, ali čini mi se da se Kosovo nije previše potreslo jer vidi da je evropska perspektiva sve neodređenija, a mislim da je to slučaj i sa Srbijom, kaže Milić.

Ona smatra da bi nerealizovanje odredbi iz Vašingtonskog sporazuma značajnih za Srbiju, dovelo do diskreditacije SAD.

Na pitanje kako čita poruke iz Pariza vezane za sudbinu kosovskog problema Milić kaže da će dolazak Markona u septembru možda biti trenutak kada će se ubrzati pitanje dijaloga sa Prištinom.

-Vrlo moguće da će se desiti samit NATO ili samit lidera NATO, a kada se te stvari završe i kada se završe nemački izbora , tek onda možda ubrzanje krene i po pitanju Kosova, kaže MIlić i očekuje da bi iz komrpomisnog rešenja morale nešto konkretno da dobiju i Srbija i njeni građani.

-To se tiče ne samo vodnih i rudnih resursa na severu KiM koji bi punili srpski budžet nego i nekih geostrateških lokacija na severu Kosova koji Srbiji mogu biti bitni u očuvanju svoje vojne neutralnosti. Ja se nadam da će u toj kreativnosti ostati i pitanje severa Kosova u igri, naglašava ona.

Zaključuje da su geopolitički odnosi potpuno različiti u odnosu na 2020. i ističe da je i Srbija suštinski različita od one koja je bila devedesetih.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi