Zašto Euleks ćuti na hapšenja Srba?

Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (Euleks) morala bi više da deluje u okviru svog mandata i zaštiti demokratskih i ljudskih prava kosovskih Srba, posebno u slučajevima poslednjih hapšenja, koja su sprovedena po nejasnim i neutemeljenim optužnicama, a po tvrdnjama pojedinih albanskih političara čak i bez sudskih naloga, i neretko uz prekomernu upotrebu sile, slažu se sagovornici Kosovo onlajn, advokat Ljubomir Pantović i pravnik Milan Antonijević.

Od izbijanja krize na severu Kosova zbog upada kosovskih specijalaca u opštinske zgrade i nametanja nelegitimnih albanskih gradonačelnika izabranih na izborima sa izlaznošću od oko 3,5 odsto, uhapšena su osmorica Srba, pod optužbama za učešće na protestima, ali i za navodni terorizam i ratne zločine. Svima su određeni dvomesečni pritvori, a neki od njih brutalno su prebijeni i maltretirani prilikom hapšenja, o čemu je EU diplomatu Đuzepa Borelja izvestio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

U izveštaju oficira za vezu Dejana Pavićevića navodi se da je on Srbe zatočene u pritvorskim jedinicama u Grdovcu kod Podujeva i Gnjilanu 20. juna zatekao u teškom stanju, sa rukama u ranama od vezivanja, hematomima po glavi i telu, kao i svuda vidljivim ožiljcima od batina. Posebno su bile teške povrede Miluna Luneta Milenkovića, sportiste iz Severne Mitrovice i mladića iz Zvečana Dušana Obrenovića.

Na društvenim mrežama pojavio se snimak sa ispitivanja Srbina Nenada Orlovića, oca četvoro dece, kojeg su kosovski specijalci uhapsili 23. juna Severnoj Mitrovici, a na kojem se on vidi bez odeće do pojasa, ali sa crnim džakom preko glave i lica, dok su mu ruke vezane iza leđa.

Printscreen/Telegram/buntcg

 

Ničeg od toga, međutim, prema tvrdnjama predsednika Vučića, nema u izveštaju Euleksa o monitoringu nad procesom i postupkom prema Srbima.

"U njemu su nam ispisali šta piše u četiri člana takozvanih prištinskih zakona i ništa. Pojma nemaju, ne znaju gde je levo. Što bismo mi polupismeno rekli, ispoštovali su birokratsku formu i baš ih briga. Baš ih briga za Srbe, mogu da im rade šta hoće i kako hoće – naveo je predsednik Srbije.

Euleks se do sada oglasio saopštenjem u kojem je naveo da misija „prati 108 slučajeva koji se odnose na Srbe na Kosovu, ili koji mogu uticati na međuetničke odnose“, uključujući slučajeve poslednjih hapšenja Srba. Naveli su i da su njihovi posmatrači prisustvovali na 1.940 sudskih saslušanja u 330 aktivnih krivičnih i građanskih predmeta od 15. juna 2018. do 14. juna 2023.

Misija ima marginalnu ulogu

Bivši šef Euleksa koji je pre nekoliko dana završio mandat, do sada se uglavnom oglašavao kako bi osudio "napade na vojnike Kfora i novinare“ u incidentima koji su se desili tokom protesta Srba u opštinama na severu. Hapšenja Srba nije pominjao. Njegov naslednik Đovani Pjetro Barbano poručio je da će "Euleks obezbediti jednak tretman za sve, bez obzira na versku i etničku pripadnost".

Advokat Ljubomir Pantović, koji brani brojne kosovske Srbe, kaže za Kosovo onlajn da misija Euleks, od kada je pre četiri prestala da učestvuje u kosovskom pravosuđu, odnosno u suđenjima, ima apsolutno marginalnu ulogu, bez obzira šta pričaju i kakve izjave daju.

Kosovo onlajn

 

"Apsolutno je njihova uloga minorna, koliko mi je poznato, njihova uloga je, kada je reč o kosovskom pravosuđu, svedena monitoring, da posmatraju ta suđenja i da o tome izveštava Brisel ili možda još nekoga“, kaže on.

Navodi da je za te četiri godine uspeo da pribavi samo jedan Euleksov dokument koji se tiče kosovskog pravosuđa - „Izveštaj o nadgledanju pravosuđa, nalazi i preporuke“, za period od marta 2020. do oktobra 2021. godine.

"Imam tri presuđena predmeta u poslednjih nekoliko godina i još nekoliko koji su u toku, očekivao sam da taj izveštaj bude zaista sadržajan, kritički napisan, jer su suđenja bila daleko od fer i pravičnih. I da sadrže pravo stanje, ocenu i sliku pravosuđa na Kosovu. Posebno kada je reč o ratnim zločinima i drugim međuetničkim krivičnim delima. Ništa! U izveštaju su hronološki pobrojana suđenja, kome je suđeno, kakve su kazne… Tako ta imam velike primedbe, a vidim i druge moje kolege branioci na Euleks, u smislu da zaista ne vrše pravu i jaku kontrolu i da ti izveštaji budu publikovani“, priča Pantović.

Povodom saopštenja Euleksa da prate 108 slučajeva koji se odnose na Srbe na Kosovu, Pantović kaže da ništa više od te informacije nismo dobili.

"Prate i šta onda? Od tog praćenja, posebno ljudi koji su uhapšeni i okrivljeni, ne vide nikakvu vajdu. Kao da i Euleks nešto tajno rade. Za očekivati je da se, ako nešto rade, to i vidi. Posebno da ti ljudi čiji se rad prati, i drugi koji su zainteresovani za rad tih organa i koji direktno imaju neke negativne posledice od toga, vide kakvi su rezultati – šta su našli, utvrdili, da li je sve sjajno i perfektno, moguće da jeste… Ali, nažalost, nije. To je jedna ogromna zamerka na Euleks i stručnjaka, advokata i ljudi koji učestvuju u krivičnim postupcima, a i svih građana. Euleks je nevidljiv!“, ukazuje advokat.

Srbi ne mogu da se uzdaju ni u kosovsko pravosuđe, a ni u Euleks

Povodom poslednjih hapšenja Srba, Pantović kaže da je 28 godina u advokaturi, da je pre toga bio u pravosuđu, i da se nikada ovako nešto nije dešavalo.

"Zaista je nezapamćeno da premijer privremenih institucija u Prištini izađe za skupštinsku govornicu i izdiktira javno imena ljudi optužujući ih da su vršili krivična dela. Tu je Euleks morao da reaguje, a tu reakciju nismo videli. To je nedopustivo, hapšenja se vrše arbitrarno, bez dokaza, bez osnovne sumnje, a možda i bez naloga. Ljudi su preplašeni“, navodi naš sagovornik.

Kaže da kosovski Srbi, kada je reč o pravdi, ne mogu baš mnogo da se uzdaju ni u kosovsko pravosuđe, a ni u Euleks i druge međunarodne misije.

"Suđenja pred Unmikom i Euleksom, dok su bili nadležni, bila su, u suštini fer, korektna, pravična. Više puta sam upozoravao da ćemo odlaskom Euleksa iz pravosuđa vratiti na period posle 1999. kada su kosovski sudovi i tužilaštva počeli da dižu prve optužnice i vode suđenja protiv Srba, i kada su svi listom bili osuđivani, isto kao sada, bez obzira na dokaze. Unmik je tada video da nema ništa od nezavisnog pravosuđa i poštenih i fer suđenja, pa su doneli takozvanu Uredbu 64, koja se odnosila na suđenja za ratne i međuetničke zločine. Tom uredbom bilo je predviđeno da za takva suđenja u sudskim većima većina moraju da budu stranci. U tom periodu smo imali fer suđenja i najveći broj presuda je bio oslobađajući, a ranije presude za genocid su ukinute ili preinačene. To je sve trajalo do pre četiri godine, do izlaska Euleksa iz pravosuđa. Sad smo se, odlaskom sudija stranaca, vratili u 1999. i 2000. godinu, u mračni period kada je reč o pravdi za Srbe na Kosovu", navodi Pantović. 

On smatra da bi pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, u redovnim izveštajima o situaciji na Kosovu, ponovo trebalo da se pokrene pitanje o ulozi, nadležnostima i mandatu Euleksa.

"Suđenja koja se danas ovde protiv Srba pred kosovskim pravosudnim organima daleko su od fer i poštenih i ako se nešto po tom pitanju ne preduzme ne znam dokle sve to može da nas odvede. Kada su Unmik i Euleks sudili na Kosovu, od 2000. do 2019. samo su četiri Srbina pravosnažno osuđena za krivično delo ratni zločin. U poslednje četiri godine, pravosnažno osuđenih je osmoro. I još otprilike je u toku još toliko suđenja“, kaže Pantović.

Ukazuje da su podignute i tri optužnice u odsustvu za ratne zločine.

"Nažalost, imaćemo pravu lavinu suđenja u odsustvu. Strahujem da nas očekuju suđenja za ratne zločine protiv Srba i nealbanaca i jedan veliki broj osuđujućih presuda. Oni mnogo pričaju o ratnim zločinima i genocidu, imaju malo osuđenih i treba im što više da bi tu priču potkrepili“, zaključuje Pantović.

Nadležnosti Euleksa su mnogo veće od onoga što misija koristi

Pravnik Milan Antonijević smatra da Euleks nije dovoljno agilan u zaštiti ljudskih i demokratskih prava Srba, te da bi u tom smislu moglo mnogo više da se uradi.

Ističe da postoje nadležnosti Euleksa koje su mnogo veće od onoga što misija koristi.

"Treba apelovati i na međunarodnu zajednicu da koriste sva svoja ovlašćenja koja imaju. Položaj na Kosovu je specifičan, nema teritorije u Evropi koja je koncipirana na takav način, tako da mislim da je na Euleksu da sva ta prava koristi upravo u zaštiti manjinskih prava, srpske zajednice i torture koja je u poslednjih hapšenjima evidentirana. Mislim da je to jedna od stvari kojom bi Euleks trebalo da se bavi", kazao je Antonijević za Kosovo onlajn.

Milos Tesic/ATAImages

 

Na pitanje zašto Euleks nije agilniji, Antonijević ne zna pravi razlog, ali navodi da se stvari menjaju i u Kforu i u Euleksu te da je moguće da je vreme koliko traje mandat malo za shvatanje kako je potrebno reagovati na svakodnevnom nivou.

"U gradovima na Kosovu postoji veoma mnogo različitih izazova i iz neke evropske perspektive potreban je period prilagođavanja, a dok shvate da je potrebno reagovati svakodnevno i veoma oštro prođe im mandat", kaže on.

Komentarišući izjavu iz Euleksa da prate slučajeve 108 uhapšenih Srba, Antonijević kaže da je tu verovatno reč i o nekim „redovnim“ krivičnim delima.

"Kosovo nije izopšteno iz realnosti i tamo se dešavaju neka krivična dela i sve što se dešava, a u poslednjim hapšenjima govorimo da postoji politički deo i ukoliko postoji mora da se istraži i na Euleksu i na Kosovu je da to istraži, kao i na međunarodnoj zajednici", kaže Antonijević. 

Podsećajući da je šef evropske diplomatije Đuzep Borelj izjavio da Evropa gubi strpljenje, Antonijević kaže da smatra da bi moglo da se "ubrza malo to gubljenje strpljenja za stanje na Kosovu" i da se na taj način konačno izađe iz ove krize.

"Potrebno je da ljudi na Kosovu ne strahuju, da se sa kriminalnim grupama obračunava na način na koji se inače obračunava i to su stvari koje se moraju razdvojiti. Mislim da je to u Beogradu sve pomešano i da nemamo dovoljno informacija da bismo mogli nešto jasno da kažemo", naveo je Antonijević.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi